ПОВОДОМ ,,ПРЕСЕЉАЈА“ ЛАЗИНОГ СПОМЕНИКА
ЛЕВО, ДЕСНО, НИГДЕ МОГА СТАНА
Да ли споменици представљају симболе једног града који ће вечно одолевати ударима ветра, кише и времена или су неме сенке, стилизоване маштом и вештином уметника, непотребне модерном човеку? Било како, споменици заокупљају пажњу пролазника и говоре о слави ћутљивог лика. Ових дана, један такав споменик заокупља пажњу становника Шапца
Реч је о спомен обележју Лази Лазаревићу које је годинама било постављено код великог парка, а од пре неколико дана Лаза је ,,премештен“ у Главну улицу, у непосредној близини места где се налазила кућа у којој је рођен. О томе да ли се и колико Шапчанима допада споменик, већ је стара прича, па о томе нећемо ни писати. Нове, опречне коментаре међу становницима града, изазвао је одабир места за Лазин споменик. Неки сматрају да га није требало померати, док други тврде да му је место баш ту, недалеко од плоче, тешко уочљиве, да пролазник искриви врат гледајући је, а која указује да се на том месту налазила Лазина породична кућа. Да ли Лаза, вирећи испод крошње дрвета, крај замрзивача за сладолед, непрекидно треба да гледа у кућу градских отаца? Да ли је ово право место, и питам се, да ли за Лазу, уопште, има места у Шапцу? Можемо га негде и склонити када већ толико дели грађанство, јер пре неколико година, нестала је без трага и гласа биста Стојана Новаковића из парка крај Соколане, па ником ништа...
Најновији број
25. април 2024.
