Интервју: доктор економских наука, професор Високе пољопривредне Школе струковних студија Дејан ГрујиЋ
СРБИЈА СЕ МОРА ОКРЕНУТИ ПОЉОПРИВРЕДИ
Пољопривреда у Србији је задњих двадесетак година доживела судбину укупне привреде, а то значи изузетно велику девастацију. Неопходно је да се Србија окрене себи, нарочито у сфери пољопривреде. Ако мислимо да развој пољопривреде базирамо само на иностраном капиталу, онда то неће бити српска привреда, профит неће остајати у Србији, нити ће бити у функцији њеног развоја, а наш народ ће постати само јефтина радна снага на земљишту које су од нас купили странци- каже за “Глас Пољопривредника“ професор Д&#
Како смо то довели пољопривреду на овако ниске гране?
-Ми смо нашу пољопривреду, и уопште привреду уништили управо следећим мерама: Потпуним отварањем тржишта (либерализацијом) и процесом приватизације. Данас имамо неколико стотина хиљада хектара најплоднијег земљишта, пре свега на подручју Војводине, које је практично у рукама странаца, иако закон то не дозвољава. На територији Републике Србије омогућено је да се филијале иностраних компанија оснују као домаћа правна лица. Тако су странци добили могућност да равноправно са домаћим купцима учествују у приватизацији и купују наше пољопривредно земљиште, као и све друге привредне ресурсе. Наше фирме у таквим условима не могу да буду конкурентне, јер немају приступ капиталу какав имају филијале иностраних фирми, нити имају право првенства, заштиту и лобистичку подршку од стране наше владе, као што филијале иностраних фирми имају од својих амбасада. Ако садашња генерација није способна да ресурсима које је имала обезбеди себи одржив економски развој, шта ће наредне генерације које долазе моћи да учине без икаквих ресурса. Ми смо распродали или распродајемо природне националне ресурсе, земљишне и водне, као ниједна земља у Европи.
Делује да смо у Европу кренули неозбиљно. Како да заштитимо пољопривреду од потпуне либерализације тржишта?
- Најочигледнији пример економске неозбиљности или незнања наше политичке елите можемо видети на примеру Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Од потписивања ССП Србије, Европској унији, ми смо једина земља на свету која је дозволила да још у процесу придруживања, пре него што уопште добијемо приступ европским фондовима за побољшање конкурентности националних пољопривреда и регионалног руралног развоја, пољопривредно земљиште, као најзначајнији привредни ресурс за пољопривредну производњу, продајемо странцима по истим условима као и нашим држављанима. Све друге земље су ту уредбу ССП везале за почетак чланства у ЕУ, а неке су чак избориле мораторијум од 7 до 12 година после пријема у ЕУ, док је Мађарска чак седам година после уласка у ЕУ променила Устав и забранила продају обрадивог пољопривредног земљишта као најзначајнијег националног ресурса у циљу очувања породичних пољопривредних газдинстава.
Поменули сте законска решења а закони већ постоје. Кажу да је проблем у примени?
-Мислим да је неопходно да извршимо промену Закона о пољопривредном земљишту, на тај начин да у њега уградимо све оно што је уграђено у законе земаља чланица ЕУ. Немогуће је да у оквиру ЕУ неки закони важе за одређену групу земаља, а за неке друге земље не важе. Ми морамо схватити да је Закон о земљишту последња линија одбране земљишних ресурса у Србији, при чему се у случају промене Устава, која се најављује, треба угледати на Мађарску која је као пуноправна чланица ЕУ због спречавања продаје земље странцима променила Устав.
И поред поменутих проблема, пољопривреда је најзначајнија извозна грана, или је то само статистички податак?
-Када је реч о извозу пољопривредних производа, могу рећи да он стагнира. То што имамо привидно повећање извоза, резултат је смањење становништва за око 35.000 годишње. С друге стране увоз брже расте од извоза. Србија, на жалост, има 424.000 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта. Ако бисмо једну трећину од тог земљишта, или око 150.000 хектара, сертификовали само у току једне године за органску производњу, могли бисмо запослити 450.000 радника у органској пољопривреди и постати земља са највећим сертификованим површинама и водећи произвођач органских пољопривредних производа за тржишта ЕУ, па и Америке и Русије. ЕУ има пола милијарде потрошача, а њих десет посто преферира органске производе, а уз то су платежно веома способни. Србија би могла да буде један од светских лидера у производњи органске хране и да има маркетиншки имиџ земље без ГМО. Зато је потребно да не дозволимо узгој ГМО у нашој земљи и сачувамо стечени имиџ највећег европског произвођача генетски немодификоване соје. Када је реч о извозу у Русију, мислим да на њеном великом и захтевном тржишту нисмо довољно конкурентни.
У вашој анализи српске пољопривреде да ли се види решење насталих проблема?
-Мој утисак је да се у Србији реализује један смишљен концепт који никада до сада није критички анализиран. Наши домаћи бизнисмени предодређени су да у процесу транзиције одраде прљав посао зарад нових иностраних газда, којима ће после бити принуђени да предају имовину и послове. Тако смо већ изгубили комплетну трговину пољопривредно-прехрамбеним производима, па данас скоро да немамо ни једну националну компанију која је препознатљива на српском тржишту. Али зато у сваком делу Србије постоје инострани хипермаркети. Ми треба да поставимо питање себи како је то агропривреда Хрватске, која је по својим потенцијалима дупло мања од наше агропривреде, успела да овлада толиком имовином у Србији, и да практично преузме толики део ресурса и капитала у агропрехрамбеном сектору Србије. Типичан пример за оно што говорим је извориште минералне воде „Мивела“. Она је међу пет најквалитетнијих минералних вода у Европи, с обзиром на значај магнезијума и баланс између магнезијума и других елемената у тој води.
Наши домаћи бизнисмени предодређени су да у процесу транзиције одраде прљав посао зарад нових иностраних газда, којима ће после бити принуђени да предају имовину и послове
Италијанска компанија „Фереро“ планира да производи лешнике на 10.000 хектара у Србији. Зашто ми то нисмо могли да урадимо? Ако би на 424.000 хектара засадили само липу, багрем и кестен, добили бисмо три цветнице на којима може да се развија пчеларство. Ако рачунамо дрвну масу, липов цвет и кестен, само по основу 300 килограма меда по сваком хектару, Србија би годишње могла да заради чак 636 милиона евра. Ове се цветнице не третирају никаквим хербицидима од којих су пчеле угрожене, а за пласман таквог меда не постоји никакво ограничење нигде у свету.
-Ми смо нашу пољопривреду, и уопште привреду уништили управо следећим мерама: Потпуним отварањем тржишта (либерализацијом) и процесом приватизације. Данас имамо неколико стотина хиљада хектара најплоднијег земљишта, пре свега на подручју Војводине, које је практично у рукама странаца, иако закон то не дозвољава. На територији Републике Србије омогућено је да се филијале иностраних компанија оснују као домаћа правна лица. Тако су странци добили могућност да равноправно са домаћим купцима учествују у приватизацији и купују наше пољопривредно земљиште, као и све друге привредне ресурсе. Наше фирме у таквим условима не могу да буду конкурентне, јер немају приступ капиталу какав имају филијале иностраних фирми, нити имају право првенства, заштиту и лобистичку подршку од стране наше владе, као што филијале иностраних фирми имају од својих амбасада. Ако садашња генерација није способна да ресурсима које је имала обезбеди себи одржив економски развој, шта ће наредне генерације које долазе моћи да учине без икаквих ресурса. Ми смо распродали или распродајемо природне националне ресурсе, земљишне и водне, као ниједна земља у Европи.
Делује да смо у Европу кренули неозбиљно. Како да заштитимо пољопривреду од потпуне либерализације тржишта?
- Најочигледнији пример економске неозбиљности или незнања наше политичке елите можемо видети на примеру Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Од потписивања ССП Србије, Европској унији, ми смо једина земља на свету која је дозволила да још у процесу придруживања, пре него што уопште добијемо приступ европским фондовима за побољшање конкурентности националних пољопривреда и регионалног руралног развоја, пољопривредно земљиште, као најзначајнији привредни ресурс за пољопривредну производњу, продајемо странцима по истим условима као и нашим држављанима. Све друге земље су ту уредбу ССП везале за почетак чланства у ЕУ, а неке су чак избориле мораторијум од 7 до 12 година после пријема у ЕУ, док је Мађарска чак седам година после уласка у ЕУ променила Устав и забранила продају обрадивог пољопривредног земљишта као најзначајнијег националног ресурса у циљу очувања породичних пољопривредних газдинстава.
Поменули сте законска решења а закони већ постоје. Кажу да је проблем у примени?
-Мислим да је неопходно да извршимо промену Закона о пољопривредном земљишту, на тај начин да у њега уградимо све оно што је уграђено у законе земаља чланица ЕУ. Немогуће је да у оквиру ЕУ неки закони важе за одређену групу земаља, а за неке друге земље не важе. Ми морамо схватити да је Закон о земљишту последња линија одбране земљишних ресурса у Србији, при чему се у случају промене Устава, која се најављује, треба угледати на Мађарску која је као пуноправна чланица ЕУ због спречавања продаје земље странцима променила Устав.
И поред поменутих проблема, пољопривреда је најзначајнија извозна грана, или је то само статистички податак?
-Када је реч о извозу пољопривредних производа, могу рећи да он стагнира. То што имамо привидно повећање извоза, резултат је смањење становништва за око 35.000 годишње. С друге стране увоз брже расте од извоза. Србија, на жалост, има 424.000 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта. Ако бисмо једну трећину од тог земљишта, или око 150.000 хектара, сертификовали само у току једне године за органску производњу, могли бисмо запослити 450.000 радника у органској пољопривреди и постати земља са највећим сертификованим површинама и водећи произвођач органских пољопривредних производа за тржишта ЕУ, па и Америке и Русије. ЕУ има пола милијарде потрошача, а њих десет посто преферира органске производе, а уз то су платежно веома способни. Србија би могла да буде један од светских лидера у производњи органске хране и да има маркетиншки имиџ земље без ГМО. Зато је потребно да не дозволимо узгој ГМО у нашој земљи и сачувамо стечени имиџ највећег европског произвођача генетски немодификоване соје. Када је реч о извозу у Русију, мислим да на њеном великом и захтевном тржишту нисмо довољно конкурентни.
У вашој анализи српске пољопривреде да ли се види решење насталих проблема?
-Мој утисак је да се у Србији реализује један смишљен концепт који никада до сада није критички анализиран. Наши домаћи бизнисмени предодређени су да у процесу транзиције одраде прљав посао зарад нових иностраних газда, којима ће после бити принуђени да предају имовину и послове. Тако смо већ изгубили комплетну трговину пољопривредно-прехрамбеним производима, па данас скоро да немамо ни једну националну компанију која је препознатљива на српском тржишту. Али зато у сваком делу Србије постоје инострани хипермаркети. Ми треба да поставимо питање себи како је то агропривреда Хрватске, која је по својим потенцијалима дупло мања од наше агропривреде, успела да овлада толиком имовином у Србији, и да практично преузме толики део ресурса и капитала у агропрехрамбеном сектору Србије. Типичан пример за оно што говорим је извориште минералне воде „Мивела“. Она је међу пет најквалитетнијих минералних вода у Европи, с обзиром на значај магнезијума и баланс између магнезијума и других елемената у тој води.
Наши домаћи бизнисмени предодређени су да у процесу транзиције одраде прљав посао зарад нових иностраних газда, којима ће после бити принуђени да предају имовину и послове
Италијанска компанија „Фереро“ планира да производи лешнике на 10.000 хектара у Србији. Зашто ми то нисмо могли да урадимо? Ако би на 424.000 хектара засадили само липу, багрем и кестен, добили бисмо три цветнице на којима може да се развија пчеларство. Ако рачунамо дрвну масу, липов цвет и кестен, само по основу 300 килограма меда по сваком хектару, Србија би годишње могла да заради чак 636 милиона евра. Ове се цветнице не третирају никаквим хербицидима од којих су пчеле угрожене, а за пласман таквог меда не постоји никакво ограничење нигде у свету.
Најновији број
25. април 2024.
