„КОМБИНАРТ“
ЗАЈЕДНИШТВО РАЗЛИЧИТОСТИ
Од оснивања 2012. године неформална група шабачких уметника, међу којима су сликари, вајари, архитекте, дизајнери, покренула је талас креативних вибрација у чијим средишту је концепт „Отворене галерије“
У времену када бесмисао добија своју смислену страну, кич постаје важнији од квалитетног уметничког израза, а уметност у потпуности скрајнута у друштвени оквир скоро непожељног, група младих ентузијаста, основала је неформалну групу уметника симболичног назива „Комбинарт“. Критички настројени према свему ономе што тишти младе генерације у бесмислу врремена које нема слуха за праве вредности поставили су за циљ подстицање и представљање стваралаштва младих уметника. Тако је кренула њихова, сада већ препознатљива, прича „Отворена галерија“.
- „Отворена галерија“ је наш први пројекат, пројекат око кога смо се окупили. Идеја је била једноставна, можда и наивна, али је одлично упалила. Желели смо да прикажемо уметничке радове младих стваралаца али тако да их види што више људи. Галерије у којима се иначе излаже у нашем граду, обично су нам биле недоступне, а осим тога, у њих су ступали увек исти људи, често малобројни. Решили смо да испровоцирамо публику на улици, да изазовемо реакцију. И мислимо да смо успели. „Отворена галерија“ постала је препознатљив појам за који свако везује неку различиту асоцијацију. Тај рани успех „из прве“ потврдио нам је да смо на правом путу и терао нас је даље ““ каже архитекта Марко Гавриловић, један од оснивача ове надасве занимљиве групе.
Различитог уметничког сензибилитета групу, коју су поред Марка покренули и сликарка Драгана Ђурђевић, вајарка Милена Обрадовић и дизјанер Немања Мањенчић, на окупу држи заједнички повезујући циљ, а путеви до њега су, како сами истичу, ствар дискусије и разматрања.
- Једино правило које имамо је то да морамо сви да се сложимо ако треба донети одлуку или покренути акцију. То је можда уједно и разлог нашег успеха, јер смо сви толико различити да када се сви сложимо око нечега, то покрива доста простора. „Комбинарт“ је заједништво различитости. Код нас влада чудан склоп људи различитих професија, тенденција, уметничких приступа, политичких, верских и сексуалних опредељења, који се на крају одлично уклапају и производе таласе на овдашњој сцени, додаје Драгана.
На тим таласима, током претходне четири године, група је одлично балансирала. Од излагања на огласним таблама, штампања радова на кућном штампачу, излагања на аутобуским стајалиштима, билбордима, излагања скулптура на улици, песама и цртежа на Тргу до овогодишње мобилне конструкције „Уметност у покрету“, своју основну идеју отворене галерије претворили су у свеприсутну стварност не само урбане, градске средине, већ и сеоске.
- „Уметност у покрету“ је серија летњих изложби по сеоским месним заједницама нашег града. До сада смо били у Липолисту и Табановићу, а у плану су још два места и за крај ““ Шабац. Циљ нам је и овде да проширимо публику, да укључимо све становнике, да покажемо чиме се бавимо. Радове за изложбу добили смо путем јавног конкурса на који су се јавили уметници са простора читавог региона.
Сарадња са шабачким установа културе попут Библиотеке шабачке уродила је плодом. Прошлогодишња „Ноћ музеја“ у просторијама и дворишту поменуте институције била је у знаку „Златног доба ХИ Зорке“.
- У нашем међусобном односу можда се баш поклопила права мера озбиљности и лудости која постиже праве резултате. Нећемо преслишавати све оно што смо заједно направили, али свакако да је изложба „Златно доба ХИ Зорка“, један од карактеристичних примера те сарадње. Имали смо прилику да проучавамо богату грађу о фабрици, да сакупљамо предмете по најнеобичнијим местима, а да затим све то сублимирано прикажемо и изазовемо искрене емоције код наших суграђана. Неки од радова створених за ту ноћ, остали су у Библиотеци, као што је Миленин златни бицикл. Неке смо донели касније, као поклон за усељај у нови дом Анекс Библиотеке.
Занимљивом изложбом радова Зорана Кардуле, дизајнера из Македоније, у јулу ове године започета је сарадња и са Културним центром.
- Сарадња је остварена на позив нове директорке Соње Петровић Јагић. Зоран је обрадио постере из доба нашег детињства на савремени начин, али чувајући суштину тог дизајна, управо желећи да покаже како се тада доста полагало на квалитетан дизајн и презентацију производа, места, наше земље.
Поред оснивача чланови илустратор Бранко Јовић, сликарка Ивана Јелић, архитекта Маријана Васић, музичар Милан Катанић, сликар Драган Ђурђевић, фотограф Милош Перић и многи други укључују се у реализацију различитих пројеката. Места за све оне жељне да покажу шта знају и могу има што потврђује и Марко.
- Млади и неафирмисани уметници који немају могућности излагања могу увек да нам се обрате и пошаљу радове у дигиталној форми путем наше фејсбук странице „Комбинарт“ (њњњ.фб.цом/комбинарт) или електронском поштом на: групакомбинартЖгмаил.цом. Ми смо увек расположени да прихватимо и помогнемо квалитетне младе ауторе.
Јединствен савет, када је у питању опстанак младих у уметничким водама, не постоји.
- Уметници су индивидуалци и свако од њих има свој пут, па је у том смислу незахвално давати уопштене савете. Оно што можемо рећи свима. то је да не одустају. Ако су решили да се баве уметношћу, често ће бити шиканирани, тешко ће обезбеђивати своју егзистенцију, али ако је то оно без чега не могу да замисле свој живот ““ од тога не могу побећи. Ми смо решење нашли у удруживању уз помоћ којег чинимо наше деловање видљивијим, и то је нешто за почетак. Ако могу толико да искораче, ми им свесрдно препоручујемо да то ураде. Ипак, схватили смо временом да ово није за свакога.
Док се боре са ветрењачама нашег доба истрајавају у својим замислима. Жеља им је да са „Отвореном галеријом“ изађу и ван граница наше земље.
- Актуелне изложбе „Уметност у покрету“ корак су у правом смеру, јер смо успели да направимо монтажне изложбене паное. Оно о чему маштамо већ неко време је побољшање међуграничне сарадње и један мали комби који би нам омогућио да путујемо, а имену наше групе дао нови смисао.
БОРБА ЗА ДОМ ЈНА
Познати по изложбама у мраку у напуштеном склоништу на Тркалишту, организацији хуманитарног концерта у Шабачком позоришту, украшавању стубова на Старом граду, кратким скеч филмовима, певању и сађењу цвећа за неправедно запостављеног неуморног културног радника Живорада Жику Поповића, неформална група „Комбинарт“ започела је и борбу за очување зграде Дома ЈНА.
- Ова изузетно вредна грађевина, како архитектонски тако и културолошки, представља неодвојив део идентитета нашег града који никако не смемо изгубити ““ каже Марко Гавриловић.
СИВА ОВЦА СА СРПОМ И ЧЕКИЋЕМ
Назив групе поткрепљен је и карактеристичним знаком насталим на основу приче о „сивој овци са плавим језиком“. Проналазећи најразличитије аналогије које одсликавају време у којем живе придодали су јој срп и чекић.
У времену када бесмисао добија своју смислену страну, кич постаје важнији од квалитетног уметничког израза, а уметност у потпуности скрајнута у друштвени оквир скоро непожељног, група младих ентузијаста, основала је неформалну групу уметника симболичног назива „Комбинарт“. Критички настројени према свему ономе што тишти младе генерације у бесмислу врремена које нема слуха за праве вредности поставили су за циљ подстицање и представљање стваралаштва младих уметника. Тако је кренула њихова, сада већ препознатљива, прича „Отворена галерија“.
- „Отворена галерија“ је наш први пројекат, пројекат око кога смо се окупили. Идеја је била једноставна, можда и наивна, али је одлично упалила. Желели смо да прикажемо уметничке радове младих стваралаца али тако да их види што више људи. Галерије у којима се иначе излаже у нашем граду, обично су нам биле недоступне, а осим тога, у њих су ступали увек исти људи, често малобројни. Решили смо да испровоцирамо публику на улици, да изазовемо реакцију. И мислимо да смо успели. „Отворена галерија“ постала је препознатљив појам за који свако везује неку различиту асоцијацију. Тај рани успех „из прве“ потврдио нам је да смо на правом путу и терао нас је даље ““ каже архитекта Марко Гавриловић, један од оснивача ове надасве занимљиве групе.
Различитог уметничког сензибилитета групу, коју су поред Марка покренули и сликарка Драгана Ђурђевић, вајарка Милена Обрадовић и дизјанер Немања Мањенчић, на окупу држи заједнички повезујући циљ, а путеви до њега су, како сами истичу, ствар дискусије и разматрања.
- Једино правило које имамо је то да морамо сви да се сложимо ако треба донети одлуку или покренути акцију. То је можда уједно и разлог нашег успеха, јер смо сви толико различити да када се сви сложимо око нечега, то покрива доста простора. „Комбинарт“ је заједништво различитости. Код нас влада чудан склоп људи различитих професија, тенденција, уметничких приступа, политичких, верских и сексуалних опредељења, који се на крају одлично уклапају и производе таласе на овдашњој сцени, додаје Драгана.
На тим таласима, током претходне четири године, група је одлично балансирала. Од излагања на огласним таблама, штампања радова на кућном штампачу, излагања на аутобуским стајалиштима, билбордима, излагања скулптура на улици, песама и цртежа на Тргу до овогодишње мобилне конструкције „Уметност у покрету“, своју основну идеју отворене галерије претворили су у свеприсутну стварност не само урбане, градске средине, већ и сеоске.
- „Уметност у покрету“ је серија летњих изложби по сеоским месним заједницама нашег града. До сада смо били у Липолисту и Табановићу, а у плану су још два места и за крај ““ Шабац. Циљ нам је и овде да проширимо публику, да укључимо све становнике, да покажемо чиме се бавимо. Радове за изложбу добили смо путем јавног конкурса на који су се јавили уметници са простора читавог региона.
Сарадња са шабачким установа културе попут Библиотеке шабачке уродила је плодом. Прошлогодишња „Ноћ музеја“ у просторијама и дворишту поменуте институције била је у знаку „Златног доба ХИ Зорке“.
- У нашем међусобном односу можда се баш поклопила права мера озбиљности и лудости која постиже праве резултате. Нећемо преслишавати све оно што смо заједно направили, али свакако да је изложба „Златно доба ХИ Зорка“, један од карактеристичних примера те сарадње. Имали смо прилику да проучавамо богату грађу о фабрици, да сакупљамо предмете по најнеобичнијим местима, а да затим све то сублимирано прикажемо и изазовемо искрене емоције код наших суграђана. Неки од радова створених за ту ноћ, остали су у Библиотеци, као што је Миленин златни бицикл. Неке смо донели касније, као поклон за усељај у нови дом Анекс Библиотеке.
Занимљивом изложбом радова Зорана Кардуле, дизајнера из Македоније, у јулу ове године започета је сарадња и са Културним центром.
- Сарадња је остварена на позив нове директорке Соње Петровић Јагић. Зоран је обрадио постере из доба нашег детињства на савремени начин, али чувајући суштину тог дизајна, управо желећи да покаже како се тада доста полагало на квалитетан дизајн и презентацију производа, места, наше земље.
Поред оснивача чланови илустратор Бранко Јовић, сликарка Ивана Јелић, архитекта Маријана Васић, музичар Милан Катанић, сликар Драган Ђурђевић, фотограф Милош Перић и многи други укључују се у реализацију различитих пројеката. Места за све оне жељне да покажу шта знају и могу има што потврђује и Марко.
- Млади и неафирмисани уметници који немају могућности излагања могу увек да нам се обрате и пошаљу радове у дигиталној форми путем наше фејсбук странице „Комбинарт“ (њњњ.фб.цом/комбинарт) или електронском поштом на: групакомбинартЖгмаил.цом. Ми смо увек расположени да прихватимо и помогнемо квалитетне младе ауторе.
Јединствен савет, када је у питању опстанак младих у уметничким водама, не постоји.
- Уметници су индивидуалци и свако од њих има свој пут, па је у том смислу незахвално давати уопштене савете. Оно што можемо рећи свима. то је да не одустају. Ако су решили да се баве уметношћу, често ће бити шиканирани, тешко ће обезбеђивати своју егзистенцију, али ако је то оно без чега не могу да замисле свој живот ““ од тога не могу побећи. Ми смо решење нашли у удруживању уз помоћ којег чинимо наше деловање видљивијим, и то је нешто за почетак. Ако могу толико да искораче, ми им свесрдно препоручујемо да то ураде. Ипак, схватили смо временом да ово није за свакога.
Док се боре са ветрењачама нашег доба истрајавају у својим замислима. Жеља им је да са „Отвореном галеријом“ изађу и ван граница наше земље.
- Актуелне изложбе „Уметност у покрету“ корак су у правом смеру, јер смо успели да направимо монтажне изложбене паное. Оно о чему маштамо већ неко време је побољшање међуграничне сарадње и један мали комби који би нам омогућио да путујемо, а имену наше групе дао нови смисао.
БОРБА ЗА ДОМ ЈНА
Познати по изложбама у мраку у напуштеном склоништу на Тркалишту, организацији хуманитарног концерта у Шабачком позоришту, украшавању стубова на Старом граду, кратким скеч филмовима, певању и сађењу цвећа за неправедно запостављеног неуморног културног радника Живорада Жику Поповића, неформална група „Комбинарт“ започела је и борбу за очување зграде Дома ЈНА.
- Ова изузетно вредна грађевина, како архитектонски тако и културолошки, представља неодвојив део идентитета нашег града који никако не смемо изгубити ““ каже Марко Гавриловић.
СИВА ОВЦА СА СРПОМ И ЧЕКИЋЕМ
Назив групе поткрепљен је и карактеристичним знаком насталим на основу приче о „сивој овци са плавим језиком“. Проналазећи најразличитије аналогије које одсликавају време у којем живе придодали су јој срп и чекић.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
