Подривање- заборављена обрада земљишт
ВРЕМЕ ЗА РАЗБИЈАЊЕ ВОДЕНИХ ОГЛЕДАЛА
Подривање је врло ефикасна и помало заборављена мера у борби против претеране влажности тла, стварања водених огледала и самим тим услова за појаву болести усева. Везано је баш за оптималну количину влаге у земљишту и ради се по стрништу, односно после скидања пшенице, крајем јуна или почетаком јула и од 15. августа до 15. септембра. Ови периоди су установљени радом Хидрометереолошког завода који прати дешавања у метереологији и других научних институција, који су установили да је у том периоду оптимална количина влаге. То су периоди када није сушни период па се подривањем “избија велика ћулад“, велики комади земљишта који касније не могу да се рекултивишу и врате у претходно стање. У време великих количина падавина подривање се такође не ради јер онда долази само до “каишања“, и нема растресања земљишта. Стручњак шабачке саветодавне службе Дарко Симић наглашава да је заборављена мера подривања врло ефикасна у комбинацији са другим мерама али и уз обавезну анализу земљишта.
-Код нас је 70 процената земљишта за лечење, јер је псеудоглејно земљиште и носи много више мана него позитивних особина. Једна од лоших особина је лоша структура земљишта, недостатак калцијума, киселост. Прво се анализом земљишта мора установти да ли спада у групу лошијих или добрих. Значи анализа земљишта, проценат хумуса, да се види киселост, храниво у земљишту, потенцијална количина азота, карбоната. Када се појаве водена огледала и гушење кореновог система мора се прибећи са заборављеном мером подривања.Да се избије тај плужни ђон који се појавио на 20-30 центиметара, и где када пада киша један дан или после два сата се појаве водена огледала.. Дакле, подривање која је заборављена а врло ефикасна мера , уз наравно стручну консултацију агронома, да се уз то подривање мора вршити ако треба и калцификација односно хумизација, редовна примена стајњака . То се ради периодично али не напамет, зна се тачно време и количине, каже Симић додаје да Мачва има добра земљишта док је ситуација другачија у Поцерини.
Земљишта у Мачви су у главном карбонатног порекла и нема значајног испирања калцијума и имају добру структуру.
Већ на левој страни пута Шабац-Лозница, земљиште је параподзол или псеудоглејд. Кажу да је одустајање од подривања због смањења трошкова “дошло на наплату 2014. године“. Утабавање је драстично убрзано и у догледном периоду, не један произвођач него малте не сви, мораће да га ураде. За све гајене културе недостатак и сувишак влаге је подједнако штетан но у први мах, када се деси да максимални водени капацитет земљишта буде више дана присутан, онда се прво јавља код пољопривредних произвођача нада да ће ипак култура преживети. Што се ретко обистини.
-Код нас је 70 процената земљишта за лечење, јер је псеудоглејно земљиште и носи много више мана него позитивних особина. Једна од лоших особина је лоша структура земљишта, недостатак калцијума, киселост. Прво се анализом земљишта мора установти да ли спада у групу лошијих или добрих. Значи анализа земљишта, проценат хумуса, да се види киселост, храниво у земљишту, потенцијална количина азота, карбоната. Када се појаве водена огледала и гушење кореновог система мора се прибећи са заборављеном мером подривања.Да се избије тај плужни ђон који се појавио на 20-30 центиметара, и где када пада киша један дан или после два сата се појаве водена огледала.. Дакле, подривање која је заборављена а врло ефикасна мера , уз наравно стручну консултацију агронома, да се уз то подривање мора вршити ако треба и калцификација односно хумизација, редовна примена стајњака . То се ради периодично али не напамет, зна се тачно време и количине, каже Симић додаје да Мачва има добра земљишта док је ситуација другачија у Поцерини.
Земљишта у Мачви су у главном карбонатног порекла и нема значајног испирања калцијума и имају добру структуру.
Већ на левој страни пута Шабац-Лозница, земљиште је параподзол или псеудоглејд. Кажу да је одустајање од подривања због смањења трошкова “дошло на наплату 2014. године“. Утабавање је драстично убрзано и у догледном периоду, не један произвођач него малте не сви, мораће да га ураде. За све гајене културе недостатак и сувишак влаге је подједнако штетан но у први мах, када се деси да максимални водени капацитет земљишта буде више дана присутан, онда се прво јавља код пољопривредних произвођача нада да ће ипак култура преживети. Што се ретко обистини.
Најновији број
25. април 2024.
