ОЦЕНОМ НА НАСТАВНИКЕ

Постало је неписано правило да сваки нови министар просвете у ову област покуша да уведе епохалне промене. Најновији “реформатор“ српског школства Младен Шарчевић предлаже да родитељи плаћају за неоправдане изостанке своје деце из школе, али и да им се пружи прилика да оцењују наставнике.
-Мора се изменити улога коју родитељи имају. Они би требали да процењују квалитет рада наставника, јер се у развијеном свету они питају, док овде имају само формална учешћа, изјавио је министар пре неколико дана у интервјуу датом “Блицу“.
Иако се још увек не зна да ли ће ни у каквом облику ова идеја заживети, већ је наишла на бурна реаговања. Док једни родитељи сматрају да имају већу улогу у школи, други су сасвим задовољни тренутним стањем. Са друге стране, просветни радници се углавном питају колико су то родитељи компетентни да вреднују њихов рад.
- Нисам упућена у новине у систему школства, али не верујем да ће се нешто значајније променити јер је ово Србија. Принцип је ““ кадија те тужи, кадија ти суди. Родитељи и наставници не сарађују нешто посебно. Ко је од родитеља дрчнији, он је чешће у школи, па се неко и избори за своје дете. Међутим, већина родитеља ради по цео дан, па немају времена ни за децу, а да не говорим о школи. Лично ми се не свиђа што поједини наставници кажњавају добру децу због неких појединаца који немају домаће васпитање, каже Маријана Лазаревић, родитељ једног средњошколца и једног основца.
Драгица Перић, чија су деца тек на почетку образовног пута сматра да је родитељима и сада дато превише права да се уплићу у рад школе и наставника. Каже да родитељи треба да васпитавају децу код куће, а образовање да препусте школи.
-Сваки пут када се у школи доносе неке нове одлуке позову нас да нас обавесте о томе, мада не знам да ли се то све касније спроводи у пракси. Радом учитељице свог детета сам задовољна и да треба да је оценим добила би највишу оцену. Ипак, не бих дозволила да се родитељи толико питају када је образовање деце у питању. На родитељским састанцима се види да доста њих нема ни основно образовање ни културу да би могли процењују рад људи који су стручни за подучавање деце, истиче Перићева.
Могу се чути мишљења да је ово “последњи ексер у сандуку нашег образовања“, као и да су и до сада највећи притисак на наставнике вршили необразовани родитељи који су на сумњиве начине дошли до новца. Такође има и оних који сматрају да ће ово довести до тога да наставници деле петице деци која немају ни елементарно знање.
-Ми нисмо зрела средина у којој родитељи то могу реално да раде. Код нас су поремећена мерила вредности, тако да и то оцењивање не може бити објективно, сматра Живадинка Веселиновић, наставник српског језика.
Саша Глигорић, професор стручног предмета у Школи примењених уметности истиче да су родитељи важна карика у образовно ““ васпитном процесу и да је сарадња са њима кључна. Каже да и родитељи и наставници треба да размисле шта је то што је најбоље урадити и променити у својој родитељској и педагошкој пракси пре свега код себе, а онда кроз сарадњу и са другим актерима школског живота, утицати на те промене.
-Квалитет наставе је важан и наставници се, без обзира на све потешкоће са којима се сусрећу, ипак труде. Вероватно увек може боље, а повратна информација о томе шта би требало мењати јесте добродошла. Питање је само које су компетенције родитеља који оцењују рад наставника и на основу којих критеријума ће то чинити. Претпостављам да би се оцењивала пре свега атмосфера на часу, задовољство ученика и сам однос наставник-ученик и наставник-родитељ, с обзиром да већина родитеља није довољно компетентна за саму методику наставног предмета, наводи Глигорић.
Министар сматра да ће увођење ових новина допринети квалитетнијем образовању ученика.
-Ако наставнику од успеха његових ученика зависи и висина плате, мораће и више да се потруди. Најбитније је да се напусти концепт бубања. Наставници ће добити веће плате када тај квалитет рада буде мерљив, рекао је Шарчевић у једном од интервјуа у престоничким медијима.
Опречни ставови и на интернету
Посебно оштра полемика око овог питања води се на сајтовима медијских кућа које су прве објавиле ове вести. Преносимо неке од најзанимљивијих.
-Овде су се колико видим само наставници нашли увређени око најаве министра, по коментарима се види одређена доза острашћености. Господо наставници, родитељи итекако треба да имају битну улогу у школовању своје деце. То што сте до сада навикли да родитељима и на најситнију притужбу залупите врата без адекватног одговора је за отказ, а не за смањење плате. Пуна подршка министру за реформе у школству, наставници се бахато понашају, као и директори и већина кадра у школству. Увек ћу нагласити - част изузецима који су у мањини.
- Ја сам за то да се уведе и оцењивање родитеља од стране наставника. Па да онда сви они који су научили децу да је у реду преписивати, лагати, манипулисати, бубати, који су научили децу да је битна оцена а не знање, који уче децу мржњи према другим нацијама, расама, противничком фудбалском клубу, који говоре да је образовање непотребно, да су предмети у школи небитни, који уче децу да буду осредња, да не размишљају, да се уклапају, утапају, брину само о својој задњици, који занемарују своју децу, који им уместо пажње поклањају скупе играчке/ одећу/ мобилне телефоне, итд. - добију недовољне оцене. И онда лепо на поправни. Или да понављају. Некако... А да, не може се родитељство понављати, а нема ни поправног...