САВЕТИ СТРУЧЊАКА
ПЛОДОРЕД ШТИТИ ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ
Плодоред има кључну улогу у остварењу циљева органске пољопривреде, очувању и побољшању квалитета земљишта. Различити плодореди у органској производњи могу утицати на стање органске материје и акумулацију органског угљеника и азота, чиме се штити животна средина. Састављање и планирање плодореда у органској производњи је неопходно да би се успоставио однос између појединих група усева-житарице, окопавине и вишегодишње легуминозе. Стручњак шабачке саветодавне службе Ана Недић наглашава да се правилним плодоредом може заштитити парцела од корова.
-Правилан редослед усева у ротацији и распоред поља на фарми значајно доприноси стварању одрживости и мултифункционалности унутар агроекосистема. Избор усева који ће се гајити на газдинству, односно критеријуми по којима ће бити одабрани зависе од много чинилаца. Производна оријентација газдинства, вредност усева за одржавање плодности земљишта и способност стварања и конзервисања хранива, ефикасност у сузбијању корова, болести, штеточина. Улога плодореда у органској пољопривреди је обезбеђивање довољно хранива у земљишту и минимизирање његовог губитка, самоодрживо снабдевање с азотом гајење легуминоза, смањивање и превентивна контрола присуства корова, болести и штеточина, одржавање нивоа органске материје у земљишту и поправка структуре земљишта, омогућавање профитабилне производње у постојећим условима, појашњава Недићева.
Потребно је поштовати однос појединих група биљака али и време између поновне сетве једног усева на истој парцели. Препоручени интервали између поновне сетве појединих усева у ротацији су: црвена детелина, кромпир и луцерка 5 до 6 година, кукуруз, овас, пшеница и јечам 3 до 4 године, соја и раж 2 до 3 године.
-Одступање од принципа плодосмене може довести до проблема са коровима, болестима и штеточинама, што има за последицу смањење приноса. У плодоредним шемама за органску производњу постоји потреба за повећаним уделом легуминоза (луцерка, детелина, соја) због позитивног деловања на структуру земљишта и биланс хранива у земљишту, каже Недићева.
За гајење озиме пшенице најбољи предусеви су они који имају супресивно деловање на корове и који остављају довољно времена за извођење основне обраде и предсетвене припреме. Због тога се може препоручити њена сетва после легуминоза због акумулације азота , а може и сетва после кромпира и сунцокрета-нарочито ако је ђубрено органским ђубривом. Сетва јарих стрнина се врши после периода зимског мировања, чим дозволе временски услови. Након жетве предусева у јесен, неопходно је оставити жетвене остатке као малч или извршити сетву озимих међуусева да би се спречио губитак азота током зимских месеци.
-Правилан редослед усева у ротацији и распоред поља на фарми значајно доприноси стварању одрживости и мултифункционалности унутар агроекосистема. Избор усева који ће се гајити на газдинству, односно критеријуми по којима ће бити одабрани зависе од много чинилаца. Производна оријентација газдинства, вредност усева за одржавање плодности земљишта и способност стварања и конзервисања хранива, ефикасност у сузбијању корова, болести, штеточина. Улога плодореда у органској пољопривреди је обезбеђивање довољно хранива у земљишту и минимизирање његовог губитка, самоодрживо снабдевање с азотом гајење легуминоза, смањивање и превентивна контрола присуства корова, болести и штеточина, одржавање нивоа органске материје у земљишту и поправка структуре земљишта, омогућавање профитабилне производње у постојећим условима, појашњава Недићева.
Потребно је поштовати однос појединих група биљака али и време између поновне сетве једног усева на истој парцели. Препоручени интервали између поновне сетве појединих усева у ротацији су: црвена детелина, кромпир и луцерка 5 до 6 година, кукуруз, овас, пшеница и јечам 3 до 4 године, соја и раж 2 до 3 године.
-Одступање од принципа плодосмене може довести до проблема са коровима, болестима и штеточинама, што има за последицу смањење приноса. У плодоредним шемама за органску производњу постоји потреба за повећаним уделом легуминоза (луцерка, детелина, соја) због позитивног деловања на структуру земљишта и биланс хранива у земљишту, каже Недићева.
За гајење озиме пшенице најбољи предусеви су они који имају супресивно деловање на корове и који остављају довољно времена за извођење основне обраде и предсетвене припреме. Због тога се може препоручити њена сетва после легуминоза због акумулације азота , а може и сетва после кромпира и сунцокрета-нарочито ако је ђубрено органским ђубривом. Сетва јарих стрнина се врши после периода зимског мировања, чим дозволе временски услови. Након жетве предусева у јесен, неопходно је оставити жетвене остатке као малч или извршити сетву озимих међуусева да би се спречио губитак азота током зимских месеци.
Најновији број
25. април 2024.
