Сунце огрејало сунцокрет
МАЊИ РИЗИК У ПРОИЗВОДЊИ СУНЦОКРЕТА
Сунцокрет доживљава нову експанзију у региону Мачванског округа. Разлог за то су промене временских услова али и мањи ризици и мање улагање у производњу. Равничарски део Мачве, један део територије Шапца, има сјајне услове за развој ове ратарске културе. Некада је била интересантна зато што су уљарице имале иницијативу на нашем подручју, нарочито сремачки део око Шида, међутим нису остале по страни ни друге уљарице када је у питању позиционирање- што се тиче сировине за прераду. Уследио је пад у броју засејаних хектара али се стање поправља.
Стручњак шабачке пољопривредне саветодавне службе Дарко Симић појашњава да су температурне промене и нестабилно тржиште сточних хранива вратили сунцокрет на њиве.
-Екстремне температуре на овим позицијама, говоримо о три општине и граду Шапцу, су биле веома погубне по соју. Она просто да би остала и опстала морала је неке своје цветове да одбацује, јер је јако нетолерантна на екстремне услове. И приносе у неким годинама када су високе температуре имала је скромне, без обзира на могућност заливања ратарских култура. Само заливање ратарских култура код нас и није неки тренд. Замена, прва замена што се тиче протеинске смеше, је сунцокрет. Сунцокрет је култура која може да се гаји због уља а користи се као силажа, као сточна исхрана. Отпадак, сунцокретова сачма је јако погодна за исхрану рогате стоке. Сунцокрет је у оваквим екстремним условима дошао на своје место, знамо и да је чак име добио по Сунцу, и јако добро подноси високе температуре. У неку руку и тражи високе температуре и јако лако износи свој род. Ту род не подбацује, каже Симић.
Сунцокрет је у потреби за фосфором и азотом мало скромнији у захтевима, у поређењу са калијумом који је саставни део илита (глине). Са неким мањим количинама ђубрива може да изнесе добре приносе. Подноси земљиште благо киселе и благо алкалине средине, ареал земљишта је доста широк. Ипак потребно је урадити мелиоративне радове да би се добили најбољи резултати. Сунцокрет је калијумова биљка. Тражи 80 до 120 килограма азота по хектару, фосфора од 120 до 140 килограма по хектару - и са мањим количинама даће добре резултате- али калијума тражи од 160 до 180 килограма. Зато је и за релативно сигуран усев сунцокрета потребно урадити анализу плодности земљишта.
- Ту је код сунцокрета смањен ризик, што се тиче приноса. Што се тиче повећања површина на територији Мачве, територији Шапца и брдским теренима Посаво-тамнаве, сатистички гледано ранијих година па чак и прошле године, драстично су се увећале површине. Не знамо тачно колико је то површина док се не обави жетва. Навешћу пример да је у Дубљу само један комбајнер пријавио 300 хектара да ће имати у тој катастарској општини а ми смо ранијих година имали пријављених до 500 хектара Институту за примењене науке за целу Мачву, наводи Симић
Сунцокрет је култура која даје квалитетно уље за људску исхрану и први и основни разлог зашто се сеје је прерада за хуману употребу. Може се користити као сточна храна, силажни сунцокрет, и наравно након прераде у уље онај остатак -сачма која се даје као квалитетно и последњих година неизбежно храниво у тову јунади и млечном говедарству. Ту мења соју. Сунцокрет је најбоље гајити у подручју где нису велике количине падавина и лако “изгура“ вегетацију у сушним месецима. Развија јак корен . Више уља даје у сувим подручјима, зато уљаре више коопераната имају у таквим срединама. Најбоља средина је глиновитије земљиште а лошије близу речних корита зато што је ту у структури песак и чвршћи конгломерати . Ту се може гајити сунцокрет али са огромним количинама уношења калијума . За Поцерину је идеалан, за брежуљкасте делове Посавотамнаве слично земљиште. У Посавотамнави је поново доста површина засејано и разлог је тов. Пољопривредници, да би имали квалитетну храну, не смеју да улазе у ризик са сојом јер јул и август умеју да буду јако екстремни а са сунцокретом нема толико ризика. Сточари имају своје атернативне мини кућне прераде семена сунцокрета и соје, ради се печење, погаче и дају стоци. У тову , што је боља храна, у овом случају суннцокрет,биће и бржи тов и већа зарада.
Произвођачи сунцокрета задовољни су и ценом, сада се плаћа авансно 30 динара са очекивањем још којег динара горе. То би била и реална цена.
Због различитог супстрата, квалитета земљишта, разликују се и очекивани приноси сунцокрета. У Посавотамнави просек је око 2.5 тоне по хектару па чак и мање, док је просек у Мачви преко 3 тоне ,што значи да има парцела од преко 4 тоне по хектару.
Стручњак шабачке пољопривредне саветодавне службе Дарко Симић појашњава да су температурне промене и нестабилно тржиште сточних хранива вратили сунцокрет на њиве.
-Екстремне температуре на овим позицијама, говоримо о три општине и граду Шапцу, су биле веома погубне по соју. Она просто да би остала и опстала морала је неке своје цветове да одбацује, јер је јако нетолерантна на екстремне услове. И приносе у неким годинама када су високе температуре имала је скромне, без обзира на могућност заливања ратарских култура. Само заливање ратарских култура код нас и није неки тренд. Замена, прва замена што се тиче протеинске смеше, је сунцокрет. Сунцокрет је култура која може да се гаји због уља а користи се као силажа, као сточна исхрана. Отпадак, сунцокретова сачма је јако погодна за исхрану рогате стоке. Сунцокрет је у оваквим екстремним условима дошао на своје место, знамо и да је чак име добио по Сунцу, и јако добро подноси високе температуре. У неку руку и тражи високе температуре и јако лако износи свој род. Ту род не подбацује, каже Симић.
Сунцокрет је у потреби за фосфором и азотом мало скромнији у захтевима, у поређењу са калијумом који је саставни део илита (глине). Са неким мањим количинама ђубрива може да изнесе добре приносе. Подноси земљиште благо киселе и благо алкалине средине, ареал земљишта је доста широк. Ипак потребно је урадити мелиоративне радове да би се добили најбољи резултати. Сунцокрет је калијумова биљка. Тражи 80 до 120 килограма азота по хектару, фосфора од 120 до 140 килограма по хектару - и са мањим количинама даће добре резултате- али калијума тражи од 160 до 180 килограма. Зато је и за релативно сигуран усев сунцокрета потребно урадити анализу плодности земљишта.
- Ту је код сунцокрета смањен ризик, што се тиче приноса. Што се тиче повећања површина на територији Мачве, територији Шапца и брдским теренима Посаво-тамнаве, сатистички гледано ранијих година па чак и прошле године, драстично су се увећале површине. Не знамо тачно колико је то површина док се не обави жетва. Навешћу пример да је у Дубљу само један комбајнер пријавио 300 хектара да ће имати у тој катастарској општини а ми смо ранијих година имали пријављених до 500 хектара Институту за примењене науке за целу Мачву, наводи Симић
Сунцокрет је култура која даје квалитетно уље за људску исхрану и први и основни разлог зашто се сеје је прерада за хуману употребу. Може се користити као сточна храна, силажни сунцокрет, и наравно након прераде у уље онај остатак -сачма која се даје као квалитетно и последњих година неизбежно храниво у тову јунади и млечном говедарству. Ту мења соју. Сунцокрет је најбоље гајити у подручју где нису велике количине падавина и лако “изгура“ вегетацију у сушним месецима. Развија јак корен . Више уља даје у сувим подручјима, зато уљаре више коопераната имају у таквим срединама. Најбоља средина је глиновитије земљиште а лошије близу речних корита зато што је ту у структури песак и чвршћи конгломерати . Ту се може гајити сунцокрет али са огромним количинама уношења калијума . За Поцерину је идеалан, за брежуљкасте делове Посавотамнаве слично земљиште. У Посавотамнави је поново доста површина засејано и разлог је тов. Пољопривредници, да би имали квалитетну храну, не смеју да улазе у ризик са сојом јер јул и август умеју да буду јако екстремни а са сунцокретом нема толико ризика. Сточари имају своје атернативне мини кућне прераде семена сунцокрета и соје, ради се печење, погаче и дају стоци. У тову , што је боља храна, у овом случају суннцокрет,биће и бржи тов и већа зарада.
Произвођачи сунцокрета задовољни су и ценом, сада се плаћа авансно 30 динара са очекивањем још којег динара горе. То би била и реална цена.
Због различитог супстрата, квалитета земљишта, разликују се и очекивани приноси сунцокрета. У Посавотамнави просек је око 2.5 тоне по хектару па чак и мање, док је просек у Мачви преко 3 тоне ,што значи да има парцела од преко 4 тоне по хектару.
Најновији број
25. април 2024.
