9. oktobar 2025.9. okt 2025.
dr Verica Đapanović, Foto: Glas Podrinja
Uticaj ishrane na zdravlje posle 50. godine
Pravilo umerenosti u prevenciji
Pravilna ishrana, redovni pregledi i slušanje sopstvenog tela ključni su za kvalitetan život posle 50.
Sa godinama, potrebe organizma se menjaju, pa pravilna i uravnotežena ishrana postaje jedan od najvažnijih faktora u prevenciji hroničnih bolesti i očuvanju vitalnosti. Posebno je važno pratiti nivo masnoća u krvi, kao što su holesterol i trigliceridi, podsećaju lekari.
Dve strane lipida: holesterol i trigliceridi
- Trigliceridi su glavni izvor energije i unose se isključivo hranom, uglavnom iz namirnica životinjskog porekla. Mogu se takođe sintetisati u telu iz viška unetog šećera ili masti. Holesterol učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, sintezi hormona i funkcionisanju mozga. Oko 70% se sintetiše u telu, dok se 30% unosi hranom. Iako su masti neophodne, potpuno eliminisanje holesterola iz ishrane može dovesti do oštećenja jetre, slabljenja pamćenja i loše apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima (D, E, K, A) – objašnjava dr Verica Đapanović, specijalizantkinja interne medicine.
Opasnosti povišenih masnoća u krvi
Kada se masti ne iskoriste, telo ih skladišti kao rezervu. Međutim, savremeni način života (sedentarnost, stres, pušenje, alkohol, loša ishrana) često narušava ovu ravnotežu.
- Hiperlipidemija, odnosno povišen nivo holesterola i triglicerida, predstavlja veliki rizik za: aterosklerozu, infarkt miokarda, moždani udar, bolesti perifernih arterija. Vidljivi znaci mogu biti ksantomi – nakupine masti pod kožom, najčešće na laktovima, kolenima i šakama – objašnjava doktorka.
Prevencija je ključna
-U većini slučajeva, povišene vrednosti masnoća u krvi u početku ne izazivaju nikakve simptome. Štetno delovanje ispoljava se godinama kasnije, kada bolest uznapreduje. Zbog toga se savetuje redovna kontrola biohemijskih parametara, bar jednom godišnje. Analizu je potrebno raditi u jutarnjim satima, nakon dvanaestočasovnog gladovanja.
Šta možemo da uradimo sami?
-Promena životnih navika može značajno poboljšati lipidni status: smanjite telesnu masu – ako je BMI iznad 30, mršavljenje je prioritet. Fizička aktivnost – bar 30 minuta dnevno (šetnja, bicikl, plivanje). Zdrava ishrana – više voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih masti (maslinovo ulje, riba, orašasti plodovi) – ističe dr Đapanović.
S.G.
* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Dve strane lipida: holesterol i trigliceridi
- Trigliceridi su glavni izvor energije i unose se isključivo hranom, uglavnom iz namirnica životinjskog porekla. Mogu se takođe sintetisati u telu iz viška unetog šećera ili masti. Holesterol učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, sintezi hormona i funkcionisanju mozga. Oko 70% se sintetiše u telu, dok se 30% unosi hranom. Iako su masti neophodne, potpuno eliminisanje holesterola iz ishrane može dovesti do oštećenja jetre, slabljenja pamćenja i loše apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima (D, E, K, A) – objašnjava dr Verica Đapanović, specijalizantkinja interne medicine.
Opasnosti povišenih masnoća u krvi
Kada se masti ne iskoriste, telo ih skladišti kao rezervu. Međutim, savremeni način života (sedentarnost, stres, pušenje, alkohol, loša ishrana) često narušava ovu ravnotežu.
- Hiperlipidemija, odnosno povišen nivo holesterola i triglicerida, predstavlja veliki rizik za: aterosklerozu, infarkt miokarda, moždani udar, bolesti perifernih arterija. Vidljivi znaci mogu biti ksantomi – nakupine masti pod kožom, najčešće na laktovima, kolenima i šakama – objašnjava doktorka.
Prevencija je ključna
-U većini slučajeva, povišene vrednosti masnoća u krvi u početku ne izazivaju nikakve simptome. Štetno delovanje ispoljava se godinama kasnije, kada bolest uznapreduje. Zbog toga se savetuje redovna kontrola biohemijskih parametara, bar jednom godišnje. Analizu je potrebno raditi u jutarnjim satima, nakon dvanaestočasovnog gladovanja.
Šta možemo da uradimo sami?
-Promena životnih navika može značajno poboljšati lipidni status: smanjite telesnu masu – ako je BMI iznad 30, mršavljenje je prioritet. Fizička aktivnost – bar 30 minuta dnevno (šetnja, bicikl, plivanje). Zdrava ishrana – više voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih masti (maslinovo ulje, riba, orašasti plodovi) – ističe dr Đapanović.
S.G.
Пројекти
Najnoviji broj
9. oktobar 2025.
