Инфо

Берза

  • aero 1.458 ▼ -1,15%
  • amso 497 ▲ 24,56%
  • cnpr 1.100 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.100 ▼ -5,98%
  • grdb 851 ⚫ 0,00%
  • imkm 300 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.883 ▼ -1,15%
  • mtlc 2.067 ▲ 0,58%
  • niis 700 ⚫ 0,00%
  • pdcl 5.500 ▲ 10,00%
  • pltk 10 ▼ -33,33%
  • prgs 10 ⚫ 0,00%
  • rso15129 104,43 ▲ 0,77%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 420 ▲ 0,72%
  • tgas 11.683 ▼ -1,82%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
  • vitl 799 ▲ 14,14%
  • zltp 2.400 ⚫ 0,00%
(27. октобар 2016.)
ГАЈЕЊЕ БИЉКИ БЕЗ КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉЕ

ЧУДО ЈАПАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И КОД НАС

Производња поврћа уобичајено се повезује мукотрпним тешким земљаним радом и жуљевитим рукама, неизвесношћу „фабрике под отвореним небом“ и хировима тржишта, но све то немора да буде тако. Удружење за подршку особа ометеним у развоју - НАША КУЋА развија иновативни, напредни програм по најсавременијој јапанској технологији хидропонског узгајања поврћа и зачинског биља. Ова нова технологија, мало позната код нас, омогућава принос од 20% до 100% већи од постојећег уз најминималније раубовање природних 
Ова савремена технологија, како тврде упућени, вуче корене од древних Вавилонских вртова. Сам назив хидропонија потиче од старогрчких речи за воду хyдро и рад - понос. У ново доба ову тему је увео познати енглески филозоф Франсис Бекон, да би је потом наставили геолози и ботаничари. Током друге половине ЏИЏ века они су развили технику гајења биљки без коришћења земље већ су биљке смештене само у води са минералним растворима. Ова метода је усавршена почетком прошлог века у Калифонији на универзитету Беркли, наравно, као и у много чему другом, Јапанци су ову технологију усавршили уводећи компијутерску контролу и лед осветљење.
Светска здравстевена организација (ЊХО) има званични став да је хидропонија најзначајнији подухвата за истраживање и примену у пракси у овом веку.
Наша кућа је покренула пилот пројекат као инкубатор за трансфер знања и технологије, који нам може омогућити праћење најсавременијих светских токова савремене пољопривреде.
Применом ове најнапредније Јапанске технологије са м2 може се добити 55-75 кг парадајза или краставца или 20-25 кг паприке или знатне количине зачинског биља.
Узгој не зависи од спољних факторе, самостално функционише 24 сата 365 дана у години.
Биљке које се гаје на овај начин не троше своју енергију на формирање гломазног кореновог система, већ првенствено на формирање надземног дела биљке, односно на формирање јестивих делова биљака (плодова, листова...) те су плодови знатно већи од конвенционалних.
Количина светлости (пун природни спектар) што биљка добија је увек оптимална, као и влажност ваздуха и клима. Биљке су заштићене, као и људи, од временских/климатских услова. На овакав начин се могу слободно и несметано здраво развијати. Више нису везане за климатско подручје, климатске услове, сезоне, плодност земљишта итд. На овај начин се повећава и њихова продуктивност, допринос и капацитет. Повећава се квалитет, количина и здравље самог урода.
У хидропонском систему, корење биљке има константан приступ кисеонику и биљка има приступ тачно оноликој количини воде и хранљивих састојака (минералног раствора) колико јој је потребно (све се аутоматским системима мери и дозира; а сви евентуални вишкови текућине и минерала, што изађу из биљке, се мере, сакупљају, рециклирају и враћају у систем).
Ова метода пружа многе предности али и бројне изазове да би заживела у нашој пољопривреди.
Отвореност ка новим знањима је једина шанса да ухватимо корак са светом.

Најновији број

14. децембар 2017.

Најновији број