EKONOMSKI BAROMETAR
TV EKONOMIJA
U našoj “TV ekonomiji“ sve dobro raste, a sve loše pada. Pogotovo u poslednje vreme. Što je opet malo u poređenju sa prognozama. U bliskoj budućnosti. Kada će plate dostići neverovatnih 500 evra, per capita (po glavi). Jedino će penzioneri malo „sačekati“. Što svakako nije fer. Pošto oni imaju najmanje vremena za čekanje.
Da bi uporedili „TV“ sa stvarnom ekonomijom, poslužiće nam zvanična statistika Ministarstva Finansija. Dakle, „ni po babu, ni po stričevima već po pravdi Boga jedinoga“. Cifara, koje jedine odolevaju svim vremenima i politikama. U ovom broju pratimo fiskalni budžetski deficit, realni nivo i rast BDP (bruto domaćeg proizvoda) i javni (spoljni) dug države. U sledećim brojevima stići ćemo i do plata i penzija, direktnih investicija i drugih državnih parametara i stopa. U narednoj tabeli, slede konkretne cifre.
Sve se vidi, sve se zna. Poslednja godina pre SEKE (svetske ekonomske krize), bila je „godina blagostanja“ u poređenju sa narednim godinama. Sve je bilo u „normali“. Deficit 47,5 milijardi dinara, realni BDP 33,7 milijardi EUR (sa rastom od 5,4 posto), javni dug 8,8 milijardi EUR, što je „skromnih“ 28,3 posto u odnosu na BDP. (By the njay, zakonom dozvoljeni nivo zaduženosti je 45 odsto u odnosu na BDP, što se održavalo sve do 2012. godine). Posle punih 8 (osam) godina, predmetni makroparametri će na kraju 2016. godine biti nepovoljniji. Realni BDP u evrima će biti veći od onog iz 2008. godine za 1,4 posto, a od 2011.godine (poslednje pune godine prethodne izvršne vlasti) za 2,4 posto. Budžetski deficit se tek 2015.godine, posle „eksplozije“ u 2012. godini (213,1), 2013. (200,9) i 2014. godini (246,9 milijardi dinara) „vratio“ na nivo iz 2011. godine (114,3 prema 135,8), dok je u odnosu na 2008. godinu (47,5 milijardi dinara) daleko veći. Kao što će biti i ovogodišnji deficit od oko 80 milijardi dinara, što je duplo manje od plana, kako to reče ministar finansija na poslednjem sastanku sa MMF-om. Time je resorni ministar podgrejao „sumnje“ da je suficit od 27,2 milijarde dinara na kraju trećeg kvartala „virtuelan“, jer ako se sve plaćalo „sa voljom i na vreme“, kako se u poslednjem kvartalu može napraviti deficit od 100 milijardi. Ili su ovi suficiti bili samo privremeni podaci za „TV ekonomiju“.
Kad je samo za tri godine (2012-2014) kumulativni budžetski deficit prešao 6 milijardi EUR, posledično je morao „eksplodirati“ i javni dug države. Sa 8,8 na skoro 25 milijardi evra na kraju 2015. godine. Pad deficita u ovoj godini, prouzrokovao je i pad javnog duga na kraju trećeg kvartala na 24,2 milijarde evra, odnosno 70,8 posto u odnosu na BDP, što je još uvek vrlo „opasna zona“. Od juna 2012. godine, kada je sadašnja administracija preuzela izvršnu vlast, javni dug se povećao za oko 9 milijardi EUR, što je najbolja ilustracija, da ipak nije sve tako „ružičasto“ u našoj „TV ekonomiji“.
Da bi uporedili „TV“ sa stvarnom ekonomijom, poslužiće nam zvanična statistika Ministarstva Finansija. Dakle, „ni po babu, ni po stričevima već po pravdi Boga jedinoga“. Cifara, koje jedine odolevaju svim vremenima i politikama. U ovom broju pratimo fiskalni budžetski deficit, realni nivo i rast BDP (bruto domaćeg proizvoda) i javni (spoljni) dug države. U sledećim brojevima stići ćemo i do plata i penzija, direktnih investicija i drugih državnih parametara i stopa. U narednoj tabeli, slede konkretne cifre.
Sve se vidi, sve se zna. Poslednja godina pre SEKE (svetske ekonomske krize), bila je „godina blagostanja“ u poređenju sa narednim godinama. Sve je bilo u „normali“. Deficit 47,5 milijardi dinara, realni BDP 33,7 milijardi EUR (sa rastom od 5,4 posto), javni dug 8,8 milijardi EUR, što je „skromnih“ 28,3 posto u odnosu na BDP. (By the njay, zakonom dozvoljeni nivo zaduženosti je 45 odsto u odnosu na BDP, što se održavalo sve do 2012. godine). Posle punih 8 (osam) godina, predmetni makroparametri će na kraju 2016. godine biti nepovoljniji. Realni BDP u evrima će biti veći od onog iz 2008. godine za 1,4 posto, a od 2011.godine (poslednje pune godine prethodne izvršne vlasti) za 2,4 posto. Budžetski deficit se tek 2015.godine, posle „eksplozije“ u 2012. godini (213,1), 2013. (200,9) i 2014. godini (246,9 milijardi dinara) „vratio“ na nivo iz 2011. godine (114,3 prema 135,8), dok je u odnosu na 2008. godinu (47,5 milijardi dinara) daleko veći. Kao što će biti i ovogodišnji deficit od oko 80 milijardi dinara, što je duplo manje od plana, kako to reče ministar finansija na poslednjem sastanku sa MMF-om. Time je resorni ministar podgrejao „sumnje“ da je suficit od 27,2 milijarde dinara na kraju trećeg kvartala „virtuelan“, jer ako se sve plaćalo „sa voljom i na vreme“, kako se u poslednjem kvartalu može napraviti deficit od 100 milijardi. Ili su ovi suficiti bili samo privremeni podaci za „TV ekonomiju“.
Kad je samo za tri godine (2012-2014) kumulativni budžetski deficit prešao 6 milijardi EUR, posledično je morao „eksplodirati“ i javni dug države. Sa 8,8 na skoro 25 milijardi evra na kraju 2015. godine. Pad deficita u ovoj godini, prouzrokovao je i pad javnog duga na kraju trećeg kvartala na 24,2 milijarde evra, odnosno 70,8 posto u odnosu na BDP, što je još uvek vrlo „opasna zona“. Od juna 2012. godine, kada je sadašnja administracija preuzela izvršnu vlast, javni dug se povećao za oko 9 milijardi EUR, što je najbolja ilustracija, da ipak nije sve tako „ružičasto“ u našoj „TV ekonomiji“.
Dragan Vujadinović, ekonomski an
Najnoviji broj
30. april 2025.
