Берза

  • aero 1.475 ⚫ 0,00%
  • amso 497 ▲ 24,56%
  • cnpr 1.100 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.100 ▼ -5,98%
  • grdb 851 ⚫ 0,00%
  • imkm 300 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.920 ▲ 0,79%
  • mtlc 2.057 ▲ 0,10%
  • niis 700 ⚫ 0,00%
  • pdcl 5.500 ▲ 10,00%
  • pltk 10 ▼ -33,33%
  • prgs 10 ⚫ 0,00%
  • rso15129 104,43 ▲ 0,77%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 420 ▲ 0,72%
  • tgas 11.850 ▼ -0,42%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
  • vitl 799 ▲ 14,14%
  • zltp 2.400 ⚫ 0,00%
(3. новембар 2016.)
ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР

ТВ ЕКОНОМИЈА

У нашој “ТВ економији“ све добро расте, а све лоше пада. Поготово у последње време. Што је опет мало у поређењу са прогнозама. У блиској будућности. Када ће плате достићи невероватних 500 евра, пер цапита (по глави). Једино ће пензионери мало „сачекати“. Што свакако није фер. Пошто они имају најмање времена за чекање.
Да би упоредили „ТВ“ са стварном економијом, послужиће нам званична статистика Министарства Финансија. Дакле, „ни по бабу, ни по стричевима већ по правди Бога јединога“. Цифара, које једине одолевају свим временима и политикама. У овом броју пратимо фискални буџетски дефицит, реални ниво и раст БДП (бруто домаћег производа) и јавни (спољни) дуг државе. У следећим бројевима стићи ћемо и до плата и пензија, директних инвестиција и других државних параметара и стопа. У наредној табели, следе конкретне цифре.
Све се види, све се зна. Последња година пре СЕКЕ (светске економске кризе), била је „година благостања“ у поређењу са наредним годинама. Све је било у „нормали“. Дефицит 47,5 милијарди динара, реални БДП 33,7 милијарди ЕУР (са растом од 5,4 посто), јавни дуг 8,8 милијарди ЕУР, што је „скромних“ 28,3 посто у односу на БДП. (Бy тхе њаy, законом дозвољени ниво задужености је 45 одсто у односу на БДП, што се одржавало све до 2012. године). После пуних 8 (осам) година, предметни макропараметри ће на крају 2016. године бити неповољнији. Реални БДП у еврима ће бити већи од оног из 2008. године за 1,4 посто, а од 2011.године (последње пуне године претходне извршне власти) за 2,4 посто. Буџетски дефицит се тек 2015.године, после „експлозије“ у 2012. години (213,1), 2013. (200,9) и 2014. години (246,9 милијарди динара) „вратио“ на ниво из 2011. године (114,3 према 135,8), док је у односу на 2008. годину (47,5 милијарди динара) далеко већи. Као што ће бити и овогодишњи дефицит од око 80 милијарди динара, што је дупло мање од плана, како то рече министар финансија на последњем састанку са ММФ-ом. Тиме је ресорни министар подгрејао „сумње“ да је суфицит од 27,2 милијарде динара на крају трећег квартала „виртуелан“, јер ако се све плаћало „са вољом и на време“, како се у последњем кварталу може направити дефицит од 100 милијарди. Или су ови суфицити били само привремени подаци за „ТВ економију“.
Кад је само за три године (2012-2014) кумулативни буџетски дефицит прешао 6 милијарди ЕУР, последично је морао „експлодирати“ и јавни дуг државе. Са 8,8 на скоро 25 милијарди евра на крају 2015. године. Пад дефицита у овој години, проузроковао је и пад јавног дуга на крају трећег квартала на 24,2 милијарде евра, односно 70,8 посто у односу на БДП, што је још увек врло „опасна зона“. Од јуна 2012. године, када је садашња администрација преузела извршну власт, јавни дуг се повећао за око 9 милијарди ЕУР, што је најбоља илустрација, да ипак није све тако „ружичасто“ у нашој „ТВ економији“.
Драган Вујадиновић, економски ан

Најновији број

14. децембар 2017.

Најновији број