PREVENCIJA KAO PUT U ZDRAV ŽIVOT
HIV - ISTINA I PREDRASUDE
Prema zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 2000 osoba inficiranih virusom HIV-a, a u mačvanskom okrugu negde oko 40 građana. Svetska zdravstvena organizacija smatra da postoji tri puta više zaraženih nego što je to evidentirano
Poznata je činjenica da društvo u kojem živimo, nije dostiglo zadovoljavajući nivo razumevanja i tolerancije kada se radi o ugroženim manjinama. O HIV-u se govori kao o bolesti koja se prenosi rukovanjem, a medijska pažnja ovoj bitnoj temi posvećuje se uglavnom prvog decembra. Deca u školama nemaju adekvatnu edukaciju kada se radi o HIV-u, koja je neophodna da bi zaštitili prvenstveno sebe pa onda razvili empatiju i bili manje osuđivački nastrojeni sa ljudima koji žive sa ovim virusom.
U Srbiji postoji 28 zavoda i studentskih poliklinika koje pružaju uslugu savetovanja i testiranja, a NVO Asocijacija “Duga”, u svojoj medicinskoj mobilnoj jedinici na godišnjem nivou testira i savetuje 8 odsto populacije na teritoriji Srbije.
- Ono što većina građana ne zna je da postoji razlika između HIV-a i side. Virus HIV-a je u zakonu klasifikovan kao hronična bolest, sa kojim zaraženi mogu živeti dugi niz godina uz adekvatnu terapiju, a sida je poslednji stadijum virusa HIV-a, u kom se pojavljuju kliničke manifestacije. Kod ovog virusa koji napada imunosistem, prevencija i način života su najbitniji. Ukoliko HIV pozitivna osoba prima terapiju redovno, mala je verovatnoća da će nekog zaraziti. U toku primanja terapije znatno se smanjuje infektivnost, a samo lečenje produžuje životni vek inficirane osobe. Trenutno postoji 15 medikamenata na pozitivnoj listi. Najnoviji lek Tivacy izaziva najmanje neželjenih dejstava, a inficirani ljudi terapiju dobijaju besplatno. S obzirom na diskriminaciju, koja iako zakonski kažnjiva, sve više je rasprostranjena, pa dosta ljudi sa kojima radim ne želi da zna svoj HIV status. Plaše se reakcije okoline, a neretko i straha od sopstvene reakcije – ističe Aleksandar Prica, predsednik upravnog odbora asocijacije “Duga” i član republičke komisije za HIV, tuberkulozu i polnoprenosive bolesti
Ljudi prave greške uglavnom iz neznanja. Nekada one mogu da ih koštaju života. Nije retkost da u današnje vreme dvadesetogodišnja osoba na pitanje:” Da li si se nekada testirao na HIV?”, odgovori sa: “ Nema potrebe za tim, ne upuštam se u seksualne odnose sa bilo kim.” Uglavnom to, totalno neupućeni procenjuju na osnovu izgleda, a HIV je infekcija koja se na izgled ne može primetiti.
Postoje tri načina prenošenja virusa HIV-a. Putem nezaštićenog seksualnog odnosa, putem transmisije sa majke na dete i intravenski. Ne pogledom, ne rukovanjem, ne druženjem. Kada govorimo o transmisiji sa majke na dete, svaka trudnica bi trebalo dva meseca nakon utvrđivanja trudnoće da se testira, jer period “prozora” u toku kojeg testovi ne otkrivaju antitela koje naš organizam proizvodi, traje dva meseca. Ukoliko se utvrdi da je trudnica HIV pozitivna, porađaće je specijalizovan tim lekara putem carskog reza, te dete neće biti inficirano. Od 2006. godine, svaka zaražena trudnica koja je prošla ovu proceduru, rodila je zdravo dete.
-U Novom Sadu u kampusu za samo sat vremena izdao sam dva HIV pozitivna rezultata. Jedan dečku koji je tek napunio 18 godina, a jedan devojci od 21 godinu, koja je u prvoj seksualnoj vezi. Po tome možemo zaključiti da HIV ne bira, a naši najugroženiji građani su turistički radnici koji rade na prekookeanskim brodovima i građevinski radnici koji radi posla odlaze u Rusiju i Afriku. To su mesta gde su ljudska prava na najnižem nivou, pa je samim tim prevalensa HIV-a na najvišem nivou- ističe Aleksandar Prica.
Grad Šabac asocijaciji “Duga” donira 140000 dinara na godišnjem nivou, a organizacija savetuje i testira 10 puta više ljudi nego Zavod za javno zdravlje.
-Da nemamo pomoć od kompanije “GladžoSmithKline” ne bismo ni to mogli. Svi radimo volonterski, korisnicima smo na raspolaganju 24 sata a izlazeći na teren i pružajući mogućnost izbora vremena i mesta testiranja, znatno smo povećali broj savetovanih i testiranih. Testovi koje radimo iz kapalnog uzorka krvi su merodavni kao i eliza testovi koji se rade u zavodima za javno zdravlje, s razlikom što mi izdajemo rezultat u roku od 30 minuta. Sa timom ljudi koji je prošao obuku testiranja i savetovanja pružamo pomoć i podršku osobi ukoliko je HIV pozitivna da to prihvati najbolje moguće u tom trenutku- objašnjava Aleksandar.
Ukoliko bismo uložili 1 dolar u prevenciju, uštedeli bismo državi 13 dolara uloženih u lečenje posledica. Posledice su skuplje ne samo finansijski, već i po ljudske živote.
DISKRIMINACIJA ZARAŽENIH HIV-om
Nepoštovanje i nerazumevanje HIV pozitivnih osoba potvrđuje i činjenica da je muškarac iz naše okoline zbog zdravstvenog statusa dobio otkaz.
“Kada sam saznao da sam HIV pozitivan, osećao sam se kao da me je udario brzi voz. Perid saznanja i prihvatanja je jako težak, ali svima koji sumnjaju u svoj HIV status, savetujem da što pre odu na testiranje, jer ignorisanje ne znači da će HIV nestati ili prestati da se razvija. Zaposlenima sa HIV-om predlažem da smisle dobar razlog kada se okolina zainteresuje za neraspoloženje, jer otkriti to na poslu može da znači gubitak istog. Ja sam dobio otkaz u stranoj firmi u Srbiji, kada su saznali moje zdravstveno stanje.”
U Srbiji postoji 28 zavoda i studentskih poliklinika koje pružaju uslugu savetovanja i testiranja, a NVO Asocijacija “Duga”, u svojoj medicinskoj mobilnoj jedinici na godišnjem nivou testira i savetuje 8 odsto populacije na teritoriji Srbije.
- Ono što većina građana ne zna je da postoji razlika između HIV-a i side. Virus HIV-a je u zakonu klasifikovan kao hronična bolest, sa kojim zaraženi mogu živeti dugi niz godina uz adekvatnu terapiju, a sida je poslednji stadijum virusa HIV-a, u kom se pojavljuju kliničke manifestacije. Kod ovog virusa koji napada imunosistem, prevencija i način života su najbitniji. Ukoliko HIV pozitivna osoba prima terapiju redovno, mala je verovatnoća da će nekog zaraziti. U toku primanja terapije znatno se smanjuje infektivnost, a samo lečenje produžuje životni vek inficirane osobe. Trenutno postoji 15 medikamenata na pozitivnoj listi. Najnoviji lek Tivacy izaziva najmanje neželjenih dejstava, a inficirani ljudi terapiju dobijaju besplatno. S obzirom na diskriminaciju, koja iako zakonski kažnjiva, sve više je rasprostranjena, pa dosta ljudi sa kojima radim ne želi da zna svoj HIV status. Plaše se reakcije okoline, a neretko i straha od sopstvene reakcije – ističe Aleksandar Prica, predsednik upravnog odbora asocijacije “Duga” i član republičke komisije za HIV, tuberkulozu i polnoprenosive bolesti
Ljudi prave greške uglavnom iz neznanja. Nekada one mogu da ih koštaju života. Nije retkost da u današnje vreme dvadesetogodišnja osoba na pitanje:” Da li si se nekada testirao na HIV?”, odgovori sa: “ Nema potrebe za tim, ne upuštam se u seksualne odnose sa bilo kim.” Uglavnom to, totalno neupućeni procenjuju na osnovu izgleda, a HIV je infekcija koja se na izgled ne može primetiti.
Postoje tri načina prenošenja virusa HIV-a. Putem nezaštićenog seksualnog odnosa, putem transmisije sa majke na dete i intravenski. Ne pogledom, ne rukovanjem, ne druženjem. Kada govorimo o transmisiji sa majke na dete, svaka trudnica bi trebalo dva meseca nakon utvrđivanja trudnoće da se testira, jer period “prozora” u toku kojeg testovi ne otkrivaju antitela koje naš organizam proizvodi, traje dva meseca. Ukoliko se utvrdi da je trudnica HIV pozitivna, porađaće je specijalizovan tim lekara putem carskog reza, te dete neće biti inficirano. Od 2006. godine, svaka zaražena trudnica koja je prošla ovu proceduru, rodila je zdravo dete.
-U Novom Sadu u kampusu za samo sat vremena izdao sam dva HIV pozitivna rezultata. Jedan dečku koji je tek napunio 18 godina, a jedan devojci od 21 godinu, koja je u prvoj seksualnoj vezi. Po tome možemo zaključiti da HIV ne bira, a naši najugroženiji građani su turistički radnici koji rade na prekookeanskim brodovima i građevinski radnici koji radi posla odlaze u Rusiju i Afriku. To su mesta gde su ljudska prava na najnižem nivou, pa je samim tim prevalensa HIV-a na najvišem nivou- ističe Aleksandar Prica.
Grad Šabac asocijaciji “Duga” donira 140000 dinara na godišnjem nivou, a organizacija savetuje i testira 10 puta više ljudi nego Zavod za javno zdravlje.
-Da nemamo pomoć od kompanije “GladžoSmithKline” ne bismo ni to mogli. Svi radimo volonterski, korisnicima smo na raspolaganju 24 sata a izlazeći na teren i pružajući mogućnost izbora vremena i mesta testiranja, znatno smo povećali broj savetovanih i testiranih. Testovi koje radimo iz kapalnog uzorka krvi su merodavni kao i eliza testovi koji se rade u zavodima za javno zdravlje, s razlikom što mi izdajemo rezultat u roku od 30 minuta. Sa timom ljudi koji je prošao obuku testiranja i savetovanja pružamo pomoć i podršku osobi ukoliko je HIV pozitivna da to prihvati najbolje moguće u tom trenutku- objašnjava Aleksandar.
Ukoliko bismo uložili 1 dolar u prevenciju, uštedeli bismo državi 13 dolara uloženih u lečenje posledica. Posledice su skuplje ne samo finansijski, već i po ljudske živote.
Nepoštovanje i nerazumevanje HIV pozitivnih osoba potvrđuje i činjenica da je muškarac iz naše okoline zbog zdravstvenog statusa dobio otkaz.
“Kada sam saznao da sam HIV pozitivan, osećao sam se kao da me je udario brzi voz. Perid saznanja i prihvatanja je jako težak, ali svima koji sumnjaju u svoj HIV status, savetujem da što pre odu na testiranje, jer ignorisanje ne znači da će HIV nestati ili prestati da se razvija. Zaposlenima sa HIV-om predlažem da smisle dobar razlog kada se okolina zainteresuje za neraspoloženje, jer otkriti to na poslu može da znači gubitak istog. Ja sam dobio otkaz u stranoj firmi u Srbiji, kada su saznali moje zdravstveno stanje.”
K.Jekić
Najnoviji broj
11. april 2024.
