PLATE 500, STANOVI 380

Sve to u zemlji Srbiji, gde je prosečna neto plata, u vreme obećanja, Leta Petnaestog bila 363 evra (slična je i danas), i gde kvadrat stana u prestonici košta od 1.200 do 2 i po hiljade evra. Tako je bilo, tako je i sada. Ali je premijer u maju 2014. godine, objavio da bi do kraja naredne 2015. godine mogla biti završena gradnja 100 hiljada jeftinih stanova od po 380 evra po kvadratu. Da bi krajem 2015. kada su trebali da „stignu“ jeftini stanovi, obećao prosečnu neto platu od 500 evra do kraja 2017. godine. Reče tada premijer i da bi se stanovi kreditirali sa godišnjom kamatnom stopom od 3,2 posto, tako da bi stan od 80 kvadrata srećni kupac plaćao mesečno između 120 i 130 evra. Upravo onoliko koliko će mu uskoro skočiti plata. Još je rekao premijer da će za ove stanove moći da konkurišu svi građani kao i zaposleni u državnoj upravi, i pripadnici vojske i policije koji nemaju rešeno stambeno pitanje.
Stvar se bila toliko “uozbiljila”, da se te već davne 2014. licitiralo i o lokacijama budućih stanova, pa su se pominjale parcele oko aerodroma “Nikola Tesla” u Surčinu, PIK-a “Zemun” kod Batajnice, fudbalskog stadiona u Železniku. Da bi se ispunili standardi “decentralizacije”, desetak hiljada stanova od 380 evra su bili planirani za Niš. Stanove je trebalo da gradi velika arapska kompanija „Arabtek“ koja je tada saopštila, a to su preneli mnogi elektronski i štampani mediji, da će otvoriti regionalnu kancelariju za Balkan u centru Beograda. Čak ni ove dve milijarde evra za sto hiljada stanova nisu značile kraj obećanjima i “srećnoj budućnosti”. Ista arapska kompanija, iste godine je najavila još jednu milijardu u rekonstrukciju aerodroma “Nikola Tesla”. I tako postavila standard za sve kasnije “šeike”. Tri milijarde je ulaznica za Srbiju. Tragom kojih je u prestonicu stigao “Beograd na H20”. Godinu i po dana posle, ne samo da nema stanova ni milijardi, nego ni bilo kakvog predstavništva, ogranka ili društva-kćeri “Arabteka” u registru Agencije za privredne registre.
Tako da već odavno “Arabtek” i projekat jeftinih stanova, više niko i ne pominje. Prohujali sa vihorom. Ko zna, možda će ih predizborni “vihor” opet vratiti na “naslovne strane”. Zajedno za platama od 500 evra. U analizi realnosti “neto zarada od 500 evra” krenućemo od finalnog zaključka. More kakvih “pustih” 500, samo da se dalje ne smanjuju. Što je izglednija opcija. Da bi do kraja 2017. kako je obećano, pa i do 2018. godine, bila 500, moralo bi se složiti mnogo kockica. Najpre da BDP (bruto domaći proizvod) godišnje raste po 10 posto. Što je za dve godine ukupno 21 posto. Što da ne? Kinezi već godinama “rastu” po 12–13 posto (istina, i oni su prošle godine baš zastali). Međutim, ako pogledamo statistiuku, sve nade nestanu. Stope rasta BDP-a od 2010. do 2015. imale su sledeću dinamiku: 2010 – plus 0,6; 2011 – plus 1,4; 2012 – minus 1,0; 2013 – plus 2,6; 2014 – minus 1,8; 2015 – plus 0,7; 2016 – plus 2,7 posto. Kumulativno za 7 godina rast od 5,5 posto. Tako da onih “potrebnih” 21 posto rasta BDP-a, jednostavno nije moguće. Kad bi nekim čudom i bilo moguće, plata bi sa istim procentom rasta kao i BDP, dostigla 447 evra(sa sadašnjih 370). Do 500 evra, mogla bi stići samo sa drastičnim smanjenjem stopa poreza i doprinosa. Kad bi sa sadašnjih 65 posto na neto iznos, zbirna stopa pala na 40 posto. Kao što je obećao, odmah posle “Petog oktobra” još jedan ministar “lak na obećanjima”. (U pravu ste, to je onaj što je obećao vratiti “ostrvske pare” i pokloniti paket akcija javnih preduzeća, svakom građaninu od hiljadu evra). Kad bi se, posle 15 godina, i to čudo desilo, uz dopunski uslov da poslodavci sve smanjene poreze i doprinose preraspodelile na neto zarade, taman bi sa onih 447 (na bazi rasta BDP-a) stigli do 500 evra. Samo bi onda državni i lokalni budžeti, ionako deficitni, bankrotirali sa smanjenjem poreza na zarade, dok bi PIO Fond potpuno potonuo. I inače, sa izvornim doprinosima za PIO, prelazi jedva 50 posto potrebnih para za penzije.
Dakle, u teorijskom smislu, matematička formula za premijerovu “platu od 500 evra” postoji. Da BDP ove dve godine raste po 10 posto i da se zbirna stopa poreza i doprinosa na neto zarade smanji za 40 posto. Pošto je u praktičnom smislu to nemoguće, bilo bi fenomenalno da u naredne dve godine stignemo do prosečne plate od 400 evra. I na taj način stignemo Albaniju. A da premijerovo obećanje, kao i ona ranija ne uzimamo baš previše ozbiljno. Već da shvatimo šta je to politički marketing. Nije bitno šta je bilo i šta će biti, nego šta će se pojaviti na naslovnim stranama i obećati na konferencijama za štampu. Tako da nam ostaje samo da primenimo onu narodnu – četiristo pišem, sto pamtim. Jer ako bude 400, puna kapa. Biće i stanova ako bude “velikih kranova”. Koji zaista vidljivo štrče na Vračaru, Zvezdari i Zlatiboru, dok su na ostalim destinacijama retkost, dok ih u velikom delu “lokala” uopšte i nema.