Dvoglavi Arapin

U šabačkim kafanama se stalno priča o politici, ali i o ženama, doduše ne i o sopstvenim. Tog poslednjeg dana izborne kampanje, Zoki iz Masarikove je sedeo sa svojim kumom u jednoj uglednoj kafani i otvorio se.
- Kume, ja ne znam šta više da radim. Ne mogu, brate, više. Ja nemam ženu, ja imam dvoglavog Arapina u kući – poče Zoki.
Kum se iznenadi, ali spremno ga dočeka i okuraži ga da nastavi.
- Sve joj je malo. Samo što se vratila sa zimovanja, hoće ponovo. Kupila dva para cipela, hoće i treće, a već gleda i najavljuje novi auto – nabraja bez stajanja Zoki.
Kum vide da nije situacija baš za zezanje i pokuša da ga umiri.
- Vidiš, nije tebi najteže. Ima i većih problema u životu – pokuša kum da ga smiri.
- Nema kume, veruj mi. To nije realno, ma, to nije normalno – uzvrati Zoki.
Njegov verni kum vidi da je situacija napeta.
- A, zamisli da ti žena gomila funkcije, umesto potrebe, i da je pomoćnik ministra, a pre toga bila direktorka. Pa još pride i poverenik, i odbornica, i šef odborničke grupe, i predsednica Upravnog odbora, i sve to sa masom članskih knjižica. I hoće još – reče mu kum.
Zoki se zamisli i nasmeje. Upalio kumov štos, nije da nije.
- Kume, to onda nije dvoglavi Arapin, to je onda višeglava aždaja – konstatova Zoki i naruči novu turu.
- Da, ne bi imao ženu, nego aždaju, koja ne bi stigla ni da ti kaže šta misli, šta želi, šta oseća. Nju bi mogao da oduševiš samo novom funkcijom, titulom, eventualno nekom diplomom – dodade kum.
Zoki shvati da je kum u pravu i da takva situacija nije baš zanimljiva.
- Oporavi ti mene kume u trenutku. Uvek znaš šta i kako treba da kažeš. Hvala ti od srca – zaključi raspravu Zoki.