NAJSTARIJI ZANAT I PROBLEM DRUŠTVA
Iznenadili biste se ko su klijenti
Broj seksualnih radnica u porastu. Tvrde da se najstarijim zanatom bave jer nemaju izbora. Usluge od 500 do 1.500 dinara
Ministarstvo zdravlja Srbije smatra da se seksualnim radom bave punoletne osobe koje to rade dobrovoljno, a prostitucija podrazumeva da seksualne usluge pružaju maloletna i ona lica koja su na neki način primorana na to. Iako je u nekim zemljama najstariji zanat legalizovan, kod nas još uvek nije. Zagovornici legalizacije ove vrste posla smatraju da bi se time smanjilo nasilje i opasnost od seksualno prenosivih bolesti, dok su protivnici te ideje mišljenja da bi legalizacija povećala trgovinu ljudima i predstavljala širenje nemorala.
Muževi znaju čime se bave
U Srbiji postoji samo jedna organizacija koja se zalaže za prava osoba koje se bave seksualnim radom, a to je „Sloboda prava“, osnovana pre nekoliko godina i radi na teritoriji Beograda, a NVO “Duga” iz Šapca pruža uslugu savetovanja, testiranja i podele prezervativa na teritoriji devet krugova zapadne i centralne Srbije.
-Na teritoriji cele Srbije u poslednjih nekoliko godina broj osoba koje se bave seksualnim radom je povećan, a u Šapcu, na tri lokacije možemo primetiti 14 žena koje se bave outdoor seksualnim radom. Smatramo da je porast povezan sa ekonomskom situacijom jer su outdoor radnice uglavnom siromašne i nižeg obrazovanja. Prema istraživanjima koje je radio Institut za javno zdravlje Batut, negde oko 60 posto osoba koje se bave seksualnim radom koristi narkotike i one to rade isključivo zbog toga. Možemo videti i udate žene čiji muževi znaju čime se bave – ističe predsednik asocijacije “Duga”, i član Republičke komisije za HIV i polno prenosive bolesti Aleksandar Prica.
Klijenti iz svih
slojeva društva
Na benzinskim pumpama, ispred hotela, kod većih raskrsnica zaustavljaju se muškarci svih uzrasta. Na određene signale od karakterističnog oblačenja do slanja poljubaca seksualne radnice privlače pažnju osobama uzrasta od 14 do 60 i nešto godina. Pravilo ne postoji ni kada su obrazovanje i socijalni status u pitanju, a najčešći klijenti su kamiondžije i građevinski radnici. Ono što je karakteristično je da postoje osobe kojima je plaćanje seksualih usluga i sam rizik koji taj čin sa sobom nosi fetiš. To su uglavnom ljudi za koje na prvi pogled nikada ne bismo rekli da bi za ovakvu vrstu usluge izdvojili novac.
Najskuplja usluga 1.500 dinara
Kada govorimo o cenama, outdoor radnice u Šapcu, pružanje seksualnih usluga naplaćuju od 500 do 1.500 dinara, najskuplji je seksualni odnos bez zaštite, a postoji i mogućnost „cenkanja“. Sa druge strane, žene koje se bave indoor seksualnim radom, svoje usluge naplaćuju dosta više.
- Oko 70 posto outdoor seksualnih radnica sa kojima sam radio je iz romske populacije, slabijeg imovinskog stanja i nižeg obrazovnog statusa, dok se indoor radom bave studentkinje i obrazovane žene do kojih klijenti dolaze uglavnom putem oglasa, salona za masažu, recepcionara u hotelima i taksista – ističe Aleksandar.
Za i protiv
legalizacije
Seksualni rad je prekršajno kažnjiv u Srbiji, a većina njih je raspoložena da plaća ovoj državi čak i porez kako bi imale zdravstveno i socijalno osiguranje, bilo kakvu zaštitu. Zbog toga ne iznenađuje podatak da se u javnosti sve češće čuju zahtevi za legalizovanjem najstarijeg zanata.
-Često se dešava da ih klijenti pretuku, da im ne plate ili da ih izbace iz automobila. Između ostalog još jedna bitna stvar je što bi dosta njih želelo redovno da se savetuje i testira, ali to ne rade zato što bi u državnoj instituciji trebalo da kažu kakav je rizik u pitanju, a većina seksualnih radnica se plaši da će neko iz državne institucije prijaviti čime se one bave - objašnjava Prica.
Iz gore navedenog možemo da zaključimo da su pri izlasku na teren seksualne radnice svesne da stavljaju glavu u torbu, ali kako tvrde nemaju drugog izbora. Sa tog aspekta bi im legalizacija dosta olakšala život. Ipak, postavlja se pitanje kome bi to još išlo u prilog.
Mnogi su mišljenja da bi legalizacija prostitucije pokrila ne samo žene koje se time bave već i makroe, svodnike, organizatore, vlasnike javnih kuća i činila od njih legitimne preduzetnike što oni nikako ne treba da budu. Prema nekim istraživanjima dokazano je da je legalizacija u pojedinim zemljama povećala trgovinu ljudima, a žene su još više izmeštene na ulicu jer većina makroa ne želi da bude kontrolisana.
Tvrde da nemaju
izbora
Većina seksualnih radnica i prostitutki se tim poslom bave zbog ekonomske situacije.
-Pokušala sam da prestanem ovim da se bavim, radila sam nekoliko meseci kao čistačica, međutim nisam uspevala da zaradim dovoljno da prehranim i obučem četvoro dece. Suprug je upoznat sa tim, ali je i svestan da je to jedini način da opstanemo – kaže jedna od sagovornica.
Sa druge strane one koje nemaju iskustva sa legalnim poslovima tvrde da bi radile bilo šta što bi im omogućilo egzistenciju i izlazak iz začaranog kruga prostitucije.
Muževi znaju čime se bave
U Srbiji postoji samo jedna organizacija koja se zalaže za prava osoba koje se bave seksualnim radom, a to je „Sloboda prava“, osnovana pre nekoliko godina i radi na teritoriji Beograda, a NVO “Duga” iz Šapca pruža uslugu savetovanja, testiranja i podele prezervativa na teritoriji devet krugova zapadne i centralne Srbije.
-Na teritoriji cele Srbije u poslednjih nekoliko godina broj osoba koje se bave seksualnim radom je povećan, a u Šapcu, na tri lokacije možemo primetiti 14 žena koje se bave outdoor seksualnim radom. Smatramo da je porast povezan sa ekonomskom situacijom jer su outdoor radnice uglavnom siromašne i nižeg obrazovanja. Prema istraživanjima koje je radio Institut za javno zdravlje Batut, negde oko 60 posto osoba koje se bave seksualnim radom koristi narkotike i one to rade isključivo zbog toga. Možemo videti i udate žene čiji muževi znaju čime se bave – ističe predsednik asocijacije “Duga”, i član Republičke komisije za HIV i polno prenosive bolesti Aleksandar Prica.
Klijenti iz svih
slojeva društva
Na benzinskim pumpama, ispred hotela, kod većih raskrsnica zaustavljaju se muškarci svih uzrasta. Na određene signale od karakterističnog oblačenja do slanja poljubaca seksualne radnice privlače pažnju osobama uzrasta od 14 do 60 i nešto godina. Pravilo ne postoji ni kada su obrazovanje i socijalni status u pitanju, a najčešći klijenti su kamiondžije i građevinski radnici. Ono što je karakteristično je da postoje osobe kojima je plaćanje seksualih usluga i sam rizik koji taj čin sa sobom nosi fetiš. To su uglavnom ljudi za koje na prvi pogled nikada ne bismo rekli da bi za ovakvu vrstu usluge izdvojili novac.
Najskuplja usluga 1.500 dinara
Kada govorimo o cenama, outdoor radnice u Šapcu, pružanje seksualnih usluga naplaćuju od 500 do 1.500 dinara, najskuplji je seksualni odnos bez zaštite, a postoji i mogućnost „cenkanja“. Sa druge strane, žene koje se bave indoor seksualnim radom, svoje usluge naplaćuju dosta više.
- Oko 70 posto outdoor seksualnih radnica sa kojima sam radio je iz romske populacije, slabijeg imovinskog stanja i nižeg obrazovnog statusa, dok se indoor radom bave studentkinje i obrazovane žene do kojih klijenti dolaze uglavnom putem oglasa, salona za masažu, recepcionara u hotelima i taksista – ističe Aleksandar.
Za i protiv
legalizacije
Seksualni rad je prekršajno kažnjiv u Srbiji, a većina njih je raspoložena da plaća ovoj državi čak i porez kako bi imale zdravstveno i socijalno osiguranje, bilo kakvu zaštitu. Zbog toga ne iznenađuje podatak da se u javnosti sve češće čuju zahtevi za legalizovanjem najstarijeg zanata.
-Često se dešava da ih klijenti pretuku, da im ne plate ili da ih izbace iz automobila. Između ostalog još jedna bitna stvar je što bi dosta njih želelo redovno da se savetuje i testira, ali to ne rade zato što bi u državnoj instituciji trebalo da kažu kakav je rizik u pitanju, a većina seksualnih radnica se plaši da će neko iz državne institucije prijaviti čime se one bave - objašnjava Prica.
Iz gore navedenog možemo da zaključimo da su pri izlasku na teren seksualne radnice svesne da stavljaju glavu u torbu, ali kako tvrde nemaju drugog izbora. Sa tog aspekta bi im legalizacija dosta olakšala život. Ipak, postavlja se pitanje kome bi to još išlo u prilog.
Mnogi su mišljenja da bi legalizacija prostitucije pokrila ne samo žene koje se time bave već i makroe, svodnike, organizatore, vlasnike javnih kuća i činila od njih legitimne preduzetnike što oni nikako ne treba da budu. Prema nekim istraživanjima dokazano je da je legalizacija u pojedinim zemljama povećala trgovinu ljudima, a žene su još više izmeštene na ulicu jer većina makroa ne želi da bude kontrolisana.
izbora
Većina seksualnih radnica i prostitutki se tim poslom bave zbog ekonomske situacije.
-Pokušala sam da prestanem ovim da se bavim, radila sam nekoliko meseci kao čistačica, međutim nisam uspevala da zaradim dovoljno da prehranim i obučem četvoro dece. Suprug je upoznat sa tim, ali je i svestan da je to jedini način da opstanemo – kaže jedna od sagovornica.
Sa druge strane one koje nemaju iskustva sa legalnim poslovima tvrde da bi radile bilo šta što bi im omogućilo egzistenciju i izlazak iz začaranog kruga prostitucije.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
