Инфо

Берза

  • aero 1.458 ▼ -1,15%
  • amso 497 ▲ 24,56%
  • cnpr 1.100 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.100 ▼ -5,98%
  • grdb 851 ⚫ 0,00%
  • imkm 300 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.883 ▼ -1,15%
  • mtlc 2.067 ▲ 0,58%
  • niis 700 ⚫ 0,00%
  • pdcl 5.500 ▲ 10,00%
  • pltk 10 ▼ -33,33%
  • prgs 10 ⚫ 0,00%
  • rso15129 104,43 ▲ 0,77%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 420 ▲ 0,72%
  • tgas 11.683 ▼ -1,82%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
  • vitl 799 ▲ 14,14%
  • zltp 2.400 ⚫ 0,00%
(6. април 2017.)
У СУСРЕТ СВЕТСКОМ ДАНУ ЗДРАВЉА

ДЕПРЕСИЈА МОЈА МИЛА

Сутра је Светски дан здравља, који ове године апострофира депресију. Наше саговорнице поручују: Прихватите своју депресију, али се немојте идентификовати са њом
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља. Ове године Светски дан здравља посвећен је депресији. Депресија је болест коју карактерише туга, губитак интересовања за догађаје из непосредне околине, уз немогућност обављања свакодневних активности у трајању од најмање две недеље. Људи који пате од депресије имају неколико карактеристичних симптома: губитак енергије, промену апетита, поремећај сна, анксиозност, смањену концентрацију, осећање безвредности, кривице и безнађа и мисли о самоповређивању или о самоубиству.
Циљ овогодишње кампање је да се повећа број оболелих који ће потражити помоћ. Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Разговарајући о депресији са члановима породице, пријатељима, здравственим радницима, у школама, на радном месту, социјалним установама, може се смањити стигма која је повезана са депресијом.
НАЈТЕЖИ ЈЕ
ИЗЛАЗАК
Овогодишњи слоган Светског дана здравља обележава се под слоганом “Депресија – хајде да разговарамо”. С обзиром да депресија најчешће погађа адолесценте и младе одрасле особе, наша прва саговорница је лепа девојка у раним двадесетим, студенткиња која има дубоко и интензивно искуство живљења са овом болешћу.
- Депресија је много утицала на мој живот. Оболела сам од ње кад сам имала десет година и носила сам је наредних десет. Моје искуство је да она убије све у вама... Некада сте имали жеље, пријатеље, интересовања, снове, а онда се све променило. Мислим да је најстрашније када млад човек оболи од депресије зато што гледа живот пред собом који не жели да живи. Најгора је несаница када вам свакакве мисли падају на памет, не само суицидне... Уколико је особа депресивна у периоду кад се формира као личност, пасивност оставља озбиљне последице... Тешко је гледати блиске људе који пате због тога и покушавају да допру до вас, али не могу. Није суицидност најгора ствар, него живот у депресији. Има више фаза депресије, а један од најтежих је излазак из ње.
Зашто је најтежи растанак са депресијом?
Зато што је то стање на које се навикнете и које постане део вас. Комотно је бити у депресији, јер не морате ништа да радите, да се интересујете за било шта, да се дружите, изражавате своје мишљење... Депресија је посебно комотна за човека који је лењ. Многи људи остају у депресији зато што не желе да изађу из ње.
Шта бисте поручили нашим читаоцима?
У нашем друштву постоји велика стигма у вези са депресијом, неразумевање... Када сте физички болесни, не морате да идете у школу, или на посао. Кад вас боли душа, онда то морате да урадите, а депресија вас онемогућава да функционишете. Ако сте у озбиљној депресији, ви заиста не можете да обављате свакодневне функције, а то људи не разумеју. Мисле да сте лењи, неодговорни, безобразни, размажени, арогантни, нико не схвата да сте болесни. Мене је највише болело неразумевање. Најважније је да знате да ви нисте ваша депресија, да се не идентификујете са њом.
ПРИХВАТИЛА САМ СВОЈУ ДЕПРЕСИЈУ
С обзиром да депресија чешће погађа особе женског пола, и друга наша саговорница је дама, лепа и успешна, у раним четрдесетим, која има вишедеценијско искуство депресије.
- Моја депресија је почела је у тинејџерском периоду, кад сам имала дванаест година. Иако стручњаци тврде да је то нормално за тај узраст, тада ту информацију нисам имала и не знам колико бих била спремна да је прихватим. То су били периоди најдубљег црнила, када по петнаест дана нисам могла да престанем да плачем. Трудила сам се да изгледам нормално у школи, а код куће сам само седела и зурила у зид. Често сам долазила на саму ивицу самоубиства, које је изгледало као једини излаз и решење... У том периоду, нашла сам неко утемељење у светлој будућности, мислила сам да ће се неке ствари променити, да су узроци у околини, да ме други не схватају и да не могу да прихвате моју посебност... Кад је дошао дан о ком сам маштала, кад сам уписала факултет, а ништа није било онако како сам очекивала, поново ме је “спуцало”, нисам могла да дођем себи. Шта више, у том периоду се продубио мој однос са бесмислом, зато што није постојало ништа за шта бих се “ухватила”. Схватила сам да сам већ десет година у депресији и да не могу да пронађем ослонац у свом животу и своју сврху. Почела сам некако да се носим са својим животом и прихватам да самоубиство није решење јер би повредило људе које волим, оставило пустош за собом. Међутим, како је време пролазило, моја депресија је бивала све дубља, све теже сам подносила те “црне дане”, почело је да бледи и осећање обавезе према породици, појачале су се суицидне мисли... Тако је било док нисам дотакла дно, док нисам дошла до оног тренутка за који наш народ каже “Или си покојник, или пуковник”. Требало је нешто да ме ошамари да бих схватила да нешто морам да променим. Кренула сам на терапију, почела да “чепркам” и радим на себи. Кад ми је познаница рекла да је она заволела своју депресију, помислила сам да је то немогуће. Међутим, временом сам дошла до тога да из тих стања излазим јача, а кад осетим да ћу да утонем у црнило, не борим се, него се препустим да бих видела шта ће се да се догоди. Од када се тако понашам, приметила сам да су депресивни периоди све блажи и да све краће трају, чак да су та стања све креативнија. Из тог суочавања са самим собом, заиста изроне неке ствари за које човек није знао ни да постоје у њему, осећа се јачим и зна да може да настави даље. Променио се мој однос према депресији, не борим се више са њом, него је прихватам. Да ли би тај пут био толико дуг да сам имала неку помоћ са стране у тинејџерском периоду, то је већ друга прича.
НИСТЕ САМИ
Шта можете да учините уколико сте депресивни? Пре свега, разговарајте са неким коме верујете. Информишите се, читајте литературу која обрађује ову тему. На пример, књигу Виктора Франкла Зашто се нисте убили? Или Будите себи психотерапеут од Џенет Рејнвотер. Уколико сте оболели од тешке депресије и имате суицидне мисли, обавезно потражите стручну помоћ. Знајте да нисте усамљени - депресија је чест поремећај који погађа људе различитих профила и старосног доба, из свих сфера живота, у свим земљама света.
Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године, од депресије у Србији пати 419.302 особе, односно, 5% популације. У укупном рангирању, за осамнаест одабраних поремећаја здравља, депресија је била на четвртом месту. Ова болест више погађа жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на шестом месту.
М.Ф.

Најновији број

14. децембар 2017.

Најновији број