Berza

  • aero 840 ▼ -1,18%
  • dnos 3.200 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.000 ▼ -0,30%
  • irtl 900 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.950 ▲ 0,05%
  • niis 710 ▲ 0,28%
  • pdza 8.500 ▲ 2,41%
  • puue 140 ⚫ 0,00%
  • tpdn 300 ⚫ 0,00%
(6. jul 2017.)
RAZGOVOR SA DR DEJANOM PAVLOVIĆEM

Obnovljivi izvori energije

S obzirom da je nedavno (od 29. maja do 2. juna), obeležena Nedelja energije, a 5. juna Dan zaštite životne sredine, došli smo na ideju da se podrobnije upoznamo sa obnovljivim izvorima energije, o kojima se, čini se, dosta govori, malo zna, a još manje toga primenjuje. Razgovarali smo sa dr Dejanom Pavlovićem, predsednikom Pokreta za Šabac Zelenih Srbije.
U obnovljive izvore energije spada sunčana, energija vetra, vode, geotermalna i energija biomase?
- Moramo da budemo svesni da izvor života nisu ugalj i nafta, nego Sunce. Ono uzrokuje strujanje vetra, šalje zrake na našu planetu i pokreće prirodni ciklus kruženja vode, što rezultira procesima koji su neiscrpan i obnovljiv izvor energije.
Sve je više ljudi koji u svojim domaćinstvima koriste solarne ploče, koje sunčevu energiju pretvaraju u električnu?
- Energija Sunca je fascinantna. Količina sunčeve energije koja u toku jednog sata dođe na našu planetu dovoljna je za godišnje potrebe celokupnog čovečanstva. U toku jedne godine dobijemo energiju koja je dva puta veća od svih rezervi neobnovljivih izvora energije. Sunčeva energija može se prikupljati pomoću fotonaponskih ćelija (popularno – solarni paneli) kolektora toplotne energije i ogledala za fokusiranje. Suština je u tome da može da se koristi kao električna i toplotna energija, ili skladišti za kasniju upotrebu. Istina je da se solarni paneli sve više koriste i dostupni su pojedincima, ali to bi trebalo da bude i projekat na nivou države. Srbija spada u evropske zemlje sa najvećim intenzitetom sunčeve radijacije. To bi bila velika investicija u startu, s obzirom da nemamo razvijenu odgovarajuću infrastrukturu, ali bi se brzo isplatila.
Kakav je potencijal energije vetra u Srbiji i u kojim područjima?
- Tehnički iskoristiv vetropotencijal u Srbiji iznosi između 8 i 15 gigavata, što je znatno više od trenutnog deficita električne energije u Srbiji. Vetrovi zimi duvaju većim intenzitetom, a upravo tada je najveća potrošnja električne energije u Srbiji. U tom periodu, posebno u košavskim područjima Vojvodine i planinama zapadne i istočne Srbije, imamo vetrove koji konstantno duvaju velikim brzinama. Kada bismo imali više vetrenjača, ne bismo morali da uvozimo električnu energiju u zimskom periodu, imali bismo više nego što nam nedostaje, a u izvesnoj budućnosti bismo je mogli i izvoziti. Imajući u vidu konfiguraciju terena, mogućnosti za postavljanje vetroparkova su velike u Srbiji, kojih danas ima ukupno pet.
Voda, sa svojim potencijalom, takođe predstavlja neiscrpan obnovljiv izvor energije?
- U Srbiji se godišnje, u različitim tipovima hidroelektrana, proizvede oko 10TNj sati električne energije, a prema našem hidropotencijalu, imamo mogućnosti da proizvedemo još toliko energije. Na rekama se, pored velikih hidropostrojenja, mogu graditi i minihidroelektrane na manjim vodotokovima, ali bi trebalo biti oprezan i voditi računa o zaštiti lokalnih ekosistema. Pošto se područja koja su predviđena za izgradnju minihidroelektrana nalaze u najočuvanijim delovima prirode u Srbiji, može da se naruši ravnoteža što bi dovelo do devastacije tog prostora i eventualnog nestanka pojedinih biljnih ili životinjskih vrsta. Energija plime i talasa okeana i mora takođe predstavlja značajan potencijal.
Od svih OIE, geotermalna energija se najmanje koristiti. Zašto?
- Geotermalna je energija iz dubine zemljine kore, čije zalihe daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno. Možemo da govorimo o geotermalnoj energiji stena i hidrogeotermalnoj energiji. Procenjena nalazišta geotermalnih voda u Srbiji imaju dva puta veći toplotni potencijal u odnosu na količinu toplote koja bi se dobila sagorevanjem svih naših rezervi uglja. Grad Šabac i područje Mačve “leže” na velikom hidrogeotermalnom energetskom potencijalu. Pre pet godina, Zeleni Šapca su predstavili projekat ekonomskog razvoja Mačve upravo korišćenjem hidrogeotermalne energije za proizvodnju električne i toplotne energije za domaćinstva i grejanje plastenika, koji bi, uz razvoj stočarstva, smanjenje upotrebe veštačkih đubriva i proizvodnju organske hrane, stvorio ekološki perpetum mobile na našim prostorima.
Neki pojedinci već imaju ugrađene toplotne pumpe u svojim domaćinstvima?
- Hidrogeotermalna energija može da se koristi i kao niskotemperaturna pomoću toplotnih pumpi za zagrevanje i hlađenje stambenog i poslovnog prostora. Dakle, iz dubine zemlje se izvadi voda koja ima temperaturu od 15 do 20 stepeni i, uz minimalni trošak za dogrevanje, dovodi na temperaturu vode koja je potrebna za kruženje u našim grejnim sistemima. Isti sistem leti može da služi za hlađenje.
Na koji način možemo da koristimo biomasu?
- Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, ostataka proizvoda i otpadaka od poljoprivrede, šumarske i drvne industrije, kao i biorazgradivi deo komunalnog i industrijskog otpada. Kada se skladišti, iz nje se može dobiti gasovita, tečna i čvrsta komponenta, zato govorimo o biogasu, biogorivu i biomasi u užem smislu. Biogas je ono što se nalazi u telima deponija, gde ima ugljen-dioksida i metana. Prvi je beznačajan za nas u smislu korišćenja, ali metan je jako koristan pošto se može spaljivati i koristiti za toplotnu i električnu energiju. Korišćenje biomase karakteriše zatvoreno kruženje ugljen-dioksida, koji se na ovaj način ne povećava u atmosferi, pa izostaje efekat staklene bašte. Ravničarski krajevi raspolažu velikim potencijalom biomase koja nastaje kao višak u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, što je razlog zbog kojeg Grad Šabac razvija projekat izgradnje toplane na biomasu. I ovde bi trebalo biti oprezan, dobro planirati da ne dođe do smanjenja humusa u poljoprivrednom zemljištu.
Gde smo mi Srbi na lestvici ekološke svesnosti kada su u pitanju obnovljivi izvori energije?
Naš narod ima relativno nisku svest o potrebi korišćenja OIE, ali, zahvaljujući izvesnim pojedincima i institucijama, stvari se polako menjaju. Međutim, smatram da država mora pravnom regulativom da prati procese povećanja obnovljivih izvora energije.
Vaša poruka za naše čitaoce?
Snažno verujem u budućnost korišćenja OIE. Smatram da bi grad Šabac, koji je već napravio prve korake u pojedinim oblastima ekologije, trebalo da uradi dosta i na ovom području, da stimuliše korišćenje biotermalne energije, mada postoji problem neodgovarajuće infrastrukture o čemu sam govorio. Takođe, trebalo bi stimulisati građane da koriste toplotne pumpe tipa zemlja-voda, a s obzirom na blizinu reke, mogu da se koriste i pumpe voda-voda, kao i vazduh-voda. Osnovni benefit OIE je u smanjenju pratećih troškova, zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi.
Prema usvojenim direktivama i planskim dokumentima, Srbija bi trebalo da do 2020. godine poveća udeo OIE u finalnoj potrošnji struje na 27%.
M. Filipović

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa