PUTOPIS: OD ŠAPCA DO ŠAPCA ZA 4.200 KILOMETARA – DUIZBURG (6)
Kupanje u jednom od šest jezera
Poslednji grad na našem proputovanju kroz Nemačku koji smo obišli je Duizburg. U stvari, okolina Duizburga.
A, zašto smo se odlučili za okolinu? Jednostavno, Duizburg je veoma blizu Dizeldorfa. Ima nešto više od 500.000 stanovnika. Centar je nemačke proizvodnje čelika, živopisan i lep grad. Ali, okolina je nešto što Duizburg čini izuzetnim. Neposredno ispred ovog grada su smeštena naselja, da ne kažemo sela, a na nas je najveći utisak ostavio deo oko šest jezera.
Radi se o kompleksu sa šest jezera, mnogo parkova, i predivnom prirodom. Imali smo sreće da smo se našli na jednom od jezera baš početkom juna kada je zvanično, tog dana, otvorena kupališna sezona. Jeste da se ulaz na plažu plaća četiri evra, čak iako nemate nameru da se kupate, ali užitak je bio potpun. Predivno sređena peščana plaža, voda čista i bistra, čak i ne toliko hladna koliko smo očekivali. Dok se kupamo i odmaramo u vodi posle par hiljada kilometara, društvo nam prave patke koje se brčkaju sa nama.
Morali smo, međutim, polako da se pakujemo i da krenemo dalje. Uspeli smo da obiđemo i jezero na kojem je 2015. godine organizovan Svetski kup u kajaku sa kojeg su i šabački kajakaši doneli medalje.
Prošetali smo se i stambenim delom i oduševili se kako je sve lepo sređeno i nadohvat ruke. Mir, tišina, restorani, poslastičarnice, i prvi put smo naleteli na robnu kuću sa više nego povoljnim cenama. Još nas je i kasirka obradovala popustom od deset evra. Oduševila se kada je čula da govorimo jezikom sa ovih prostora. Ona je iz Bosne i Hercegovine i živi u Duizburgu duže od deset godina.
- Naravno da ću da pomognem našima kada god mogu. Ovde se svi družimo i ne pravimo razliku ko je odakle. Sve nas je ista muka spojila da živimo u tuđini. Baš mi je drago što ste naleteli na mene u ovoj radnji – rekla nam je ljubazna kasirka i poželela srećan put.
A, put je bio pred nama. Valjalo je prespavati i krenuti rano ujutru za Češku. Odlučili smo se za hotel u kojem nema posluge, ni recepcionera. Jednostavno, nema nikoga sem gostiju. Preko interneta se rezerviše soba, kada dođete u hotel platite prenoćište uz pomoć kreditne kartice, dobijete šifru – šest do osam brojeva, i uđete u svoju sobu. Savet je da se u ovakvim hotelima obavezno fotografiše šifra, jer ako je zaboravite, nema ko da vam pomogne da uđete u sobu. Naš hotel takvog tipa je bio pristojan sa cenom od 35 evra za dvokrevetnu sobu. Mogli smo na miru da se odmorimo i pripremimo za poslednju etapu. Polako smo se opraštali od Nemačke.
TRŽNICA IZ PRVOG VEKA
Mnogo ljudi odluči da radi u Dizeldorfu, a živi u okolini Duizburga. Mirnije, prijatnije i jeftinije. Duizburg je, inače, jedan od nemačkih gradova koji je dosta stradao tokom savezničkog bombardovanja krajem Drugog svetskog rata. Ukupno je na ovaj grad bačeno oko 6.000 tona bombi i potpuno je uništeno 80 odsto zgrada. Današnja tržnica se koristila u prvom veku, a postala je veliko trgovačko mesto u 5. veku. Duizburg ima najveću kontinentalnu luku u Evropi.
A, zašto smo se odlučili za okolinu? Jednostavno, Duizburg je veoma blizu Dizeldorfa. Ima nešto više od 500.000 stanovnika. Centar je nemačke proizvodnje čelika, živopisan i lep grad. Ali, okolina je nešto što Duizburg čini izuzetnim. Neposredno ispred ovog grada su smeštena naselja, da ne kažemo sela, a na nas je najveći utisak ostavio deo oko šest jezera.
Radi se o kompleksu sa šest jezera, mnogo parkova, i predivnom prirodom. Imali smo sreće da smo se našli na jednom od jezera baš početkom juna kada je zvanično, tog dana, otvorena kupališna sezona. Jeste da se ulaz na plažu plaća četiri evra, čak iako nemate nameru da se kupate, ali užitak je bio potpun. Predivno sređena peščana plaža, voda čista i bistra, čak i ne toliko hladna koliko smo očekivali. Dok se kupamo i odmaramo u vodi posle par hiljada kilometara, društvo nam prave patke koje se brčkaju sa nama.
Morali smo, međutim, polako da se pakujemo i da krenemo dalje. Uspeli smo da obiđemo i jezero na kojem je 2015. godine organizovan Svetski kup u kajaku sa kojeg su i šabački kajakaši doneli medalje.
Prošetali smo se i stambenim delom i oduševili se kako je sve lepo sređeno i nadohvat ruke. Mir, tišina, restorani, poslastičarnice, i prvi put smo naleteli na robnu kuću sa više nego povoljnim cenama. Još nas je i kasirka obradovala popustom od deset evra. Oduševila se kada je čula da govorimo jezikom sa ovih prostora. Ona je iz Bosne i Hercegovine i živi u Duizburgu duže od deset godina.
- Naravno da ću da pomognem našima kada god mogu. Ovde se svi družimo i ne pravimo razliku ko je odakle. Sve nas je ista muka spojila da živimo u tuđini. Baš mi je drago što ste naleteli na mene u ovoj radnji – rekla nam je ljubazna kasirka i poželela srećan put.
A, put je bio pred nama. Valjalo je prespavati i krenuti rano ujutru za Češku. Odlučili smo se za hotel u kojem nema posluge, ni recepcionera. Jednostavno, nema nikoga sem gostiju. Preko interneta se rezerviše soba, kada dođete u hotel platite prenoćište uz pomoć kreditne kartice, dobijete šifru – šest do osam brojeva, i uđete u svoju sobu. Savet je da se u ovakvim hotelima obavezno fotografiše šifra, jer ako je zaboravite, nema ko da vam pomogne da uđete u sobu. Naš hotel takvog tipa je bio pristojan sa cenom od 35 evra za dvokrevetnu sobu. Mogli smo na miru da se odmorimo i pripremimo za poslednju etapu. Polako smo se opraštali od Nemačke.
Mnogo ljudi odluči da radi u Dizeldorfu, a živi u okolini Duizburga. Mirnije, prijatnije i jeftinije. Duizburg je, inače, jedan od nemačkih gradova koji je dosta stradao tokom savezničkog bombardovanja krajem Drugog svetskog rata. Ukupno je na ovaj grad bačeno oko 6.000 tona bombi i potpuno je uništeno 80 odsto zgrada. Današnja tržnica se koristila u prvom veku, a postala je veliko trgovačko mesto u 5. veku. Duizburg ima najveću kontinentalnu luku u Evropi.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
