Berza

  • niis 680 ▼ -0,73%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(10. avgust 2017.)
PRIČA

Naša kupanja na kamičku

Nepisano pravilo je bilo da sezona kupanja i pecanja počinje na Kamičku. Kamičak nabujao od prolećnih kiša, potapao je tek olistale vrbe. Kupali smo se, ne priznajući da je voda hladna a zmije belouške nismo ni primećivali. Ribe smo nizali na vrbove grane i bez obzira koliko je ribe bilo, niz smo vukli po putu hodajući polako da nas svi vide.
Tih godina leta su prolazila polako a sigurno. Sezona kupanja nastavljana je kod mosta. Uveče, gledajući u zvezde, molili smo se da sutrašnji dan bude sunčan i topao. Budili smo se rano, s nogu doručkovali i žurili na dogovoreno mesto. Išli smo prečicom, preko Vašarišta i morali smo preći dva kanala u kojima je bilo pijavica. Često su, se hvatale na naše noge, a mi smo ih rastezali kao praćke, pre nego što smo uspevali a ih skinemo. Nastavljali smo put ne obraćajući pažnju na krv koja se slivala do članaka mešajući se sa blatom i prašinom sa bosim nogama.
Stizali smo zadihani, a susret sa vodom izazivao je još veće lupanje srca. Sava, velika kao more, nekako gusta, neodoljivo nas je mamila. Skidali smo se u trku, bacajući stvari okolo i, uz vrisak, skakali u vodu prskajući na sve strane. Imali smo ogromnu želju da pijemo vodu, što smo obavezno i činili. Posle tog žestokog susreta, polako smo se smirivali.
Ko može dalje da otpliva? Ko sme da skoči sa stuba? Ko može duže da bude pod vodom?
Vije u vodi smo igrali dok usne ne poplave. Izlazili smo iz vode naježene kože, a od silnog podrhtavanja čulo se udaranje zuba u zub. Nerazumljivo smo pričali, drhtali celim telom. Sunce je blagotvorno delovalo na nas, vraćajući nas u život. Ponovo smo čežnjivo gledali u reku.
Koliko kupanja, imaš? Ko je crnji ajde da vidimo?
Dan je postajao sve topliji, a pauze između kupanja sve kraće. Zemlja je podrhtavala od voza koji je prelazio most.
Sava je tekla dostojanstveno, dok smo, zamagljenih očiju, gledali prema Adi. Jednog dana ćemo je preplivati. Komarci su nas opominjali da je vreme za povratak kućama.
Kupanje na Agenciji značilo je za mladog čoveka da ga društvo prihvata i da je odrastao. Podrazumevalo se da dobro pliva.
Na izbetoniranom platou, koji se nalazio ispred ruinirane zgrade, gde se stalno sušio veš stanara, sedeli su parovi. Pisanje noktom po leđima, skidanje izgorele kože, značilo je početak ljubavi. Zaljubljeni su se dugo mazali kremom za sunčanje, a ležanje glavom na stomku umesto jastuka, govorilo je o čvrstoj vezi.
Spuštanje niz reku počinjalo je od Silosa. Nosili smo minimalke, sa trakom druge boje na sredini. Smetale su nam “japanke” dva broja manje, koje su izmicale ispod oznojenih stopala.
Devojke su nas kradomice posmatrale. Pozivali smo ih u vodu. Nisu odmah prihvatale, ali znalo se da će krenuti. Zbog sitnih kamenčića, često su se oslanjale na nas, čini se i kad nije bilo potrebno. Znalo se koja je devojka najlepša na plaži a kojoj najbolje stoje bikini.
Ulazili smo u vodu bučno, pokazujući sve što znamo Dugo smo ronili, izlazeći na površinu u poslednjem trenutku. Žestoko smo plivali, praveći veliku penu oko sebe. Devojke su to posmatrale sa velikom pažnjom, pljeskajući rukama. One koje su se još nećkale, hvatali smo za ruke i, protiv njihove volje, ubacivali u vodu što je bilo propraćeno vriskom i velikim otimanjem. Dok nas je voda nosila, čuli su se potmuli zvukovi proizvedeni duvanjem u površinu vode. Često smo se izdizali do pojasa, pokazujući spretnost i snagu. Brzo smo stizali do šlepova, koji su bili ukotvljeni kod zidanog dela, keja, pa smo maršutu ponavljali. Izlazeći iz vode devojke su popravljale frizure, a mi smo skakali na jednoj nozi oslobađajući se vode iz uha.
Na Agenciji nikad nije bilo dosadno. Hrabriji momci su se isticali skokovima sa šlepa, a bilo je i skokova sa keja. Najzanimljivije je bilo “prozivanje”. To je značilo da onaj čije je ime izgovoreno, mora što pre skočiti u vodu, izvikujući ime sledećeg skakača. Pri tom je dolazilo do zbrke, padanja u vodu uz burno navijanje publike.
Na plaži smo ostajali do samog smiraja. Šlep je nečujno klizio rekom. Umorni, tromim korakom vukli smo se stazom dok nam je meka i topla prašina prolazila između prstiju grejući stopala.
Sunce je legalo na reku.
Bane Janković

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa