POČELA PRIMENA NOVIH ODREDBI ZAKONA O SAOBRAĆAJU
PRVA PRESUDA ISPOD MINIMUMA
Prvu kaznu po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na svojoj koži je osetio Valjevac Goran Č. koji je zbog vožnje u pijanom stanju dospeo iza rešetaka.
Naime, patrola valjevske saobraćajne policije zaustavila je „reno 5“ za čijim volanom je bio Goran Č, da bi nakon alkotestiranja bilo utvrđeno da u organizmu ima 2,04 promila alkohola, odnosno, da se nalazi u stanju potpune alkoholisanosti.
Posle zadržavanja u stanici policije, Valjevac je sproveden pred prekršajnog sudiju koji mu je po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja izrekao momentalnu zatvorsku kaznu od 15 dana, zabranu upravljanja motornim vozilom od devet meseci, 15 kaznenih poena u njegovoj saobraćajnoj dozvoli i 2.000 dinara za paušalne troškove postupka.
Za vožnju automobila sa preko dva promila alkohola u organizmu, inače, po novom ZOBS-u zaprećena je zatvorska kazna od 30 do 60 dana, ali je Prekršajni sud Goranu Č. tu kaznu, ipak, ublažio.
I tu dolazimo do problema. Kako je moguće da Sud za ovakvu vrstu prekršaja donese presudu koja je ispod zakonskog minimuma? Sudska praksa u Srbiji omogućava da se presudi i ispod zakonskog minimuma tako što sudije uzimaju u obzir i olakšavajuće okolnosti. Pitanje koje se nameće je kakve olakšavajuće okolnosti postoje kada neko sa više od dva promila alkohola u sebi sedne za volan i vozi po srpskim ulicama?
Prema srpskom zakonodavstvu, međutim, sudije mogu, imajući u vidu neke od olakšavajućih okolnosti da presude i ispod zakonskog minimuma.
U razgovoru sa nekim od prekršajnih sudija, saznali smo da je to, inače, uobičajena praksa. Iako u konkretnom slučaju iz Valjeva nije navedeno koja je to olakšavajuća okolnost, naši sagovornici veruju da je u pitanju činjenica da se u spornom slučaju u Valjevu radi o tome da je počiniocu prekršaja to bio prvi izlazak pred sudiju i da je verovatno to bilo presudno da se donese presuda ispod zakonskog minimuma.
Alkohol je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća u Srbiji. Pitanje za celokupno srpsko društvo je upravo zbog čega smo tolerantni na takvu vrstu prekršaja? Država, ali i kompletno društvo mora da nađe način da dopre do svesti vozača da pijani ni pod kojim uslovima ne sme da sedne za volan. Iz promene u promenu zakonskih odredaba, kazne za prekršaje u Srbiji su sve veće i strože, ali to i dalje ne donosi željene rezultate.
Srbija je daleko od procenata koje je država zadala sebi u dokumentu koji se zove Strategija bezbednosti na putevima Republike Srbije za period od 2015, do 2020. godine. U prethodne dve godine je poginulo 236 osoba u saobraćajnim nesrećama više nego što je bio cilj ove Strategije. Ni neki drugi ciljevi nisu ostvareni. Procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjem sedištu je samo 75 odsto, umesto 78,5 odsto, a na zadnjem sedištu je samo 10 odsto, umesto 31 odsto.
Iako su u Srbiji prema Zakonu predviđene kazne za roditelje koji voze u automobilu bez dečjeg sedišta, procenat dece koja se voze u sedištima je samo 40 odsto, a prelazni cilj je bio 56 odsto. Procenat vozača koji prekoračuju brzinu je 54 odsto, umesto 44 odsto.
Crna statistika je neumoljiva i govori o tome da u Srbiji godišnje svakoga dana poginu dve osobe, najviše poginulih je među mladima.
Pijani vozač ubio troje ljudi
Podsetimo da je 1. aprila Stojan N. (30) u Nišu, sa takođe nešto više od dva promila alkohola, oko 18 sati izazvao stravičnu saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule rođene sestre Milica (27) i Marija (24) Petrović, kao i Svetislav Tonić (82). Njih je mortus pijan Stojan N. pokosio na ulici, sestre dok su čekale autobus na stanici, a Svetislava dok je vozio bicikl. Vinovnik ove nesreće je, inače, profesionalni vozač u Nemačkoj.
Naime, patrola valjevske saobraćajne policije zaustavila je „reno 5“ za čijim volanom je bio Goran Č, da bi nakon alkotestiranja bilo utvrđeno da u organizmu ima 2,04 promila alkohola, odnosno, da se nalazi u stanju potpune alkoholisanosti.
Posle zadržavanja u stanici policije, Valjevac je sproveden pred prekršajnog sudiju koji mu je po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja izrekao momentalnu zatvorsku kaznu od 15 dana, zabranu upravljanja motornim vozilom od devet meseci, 15 kaznenih poena u njegovoj saobraćajnoj dozvoli i 2.000 dinara za paušalne troškove postupka.
Za vožnju automobila sa preko dva promila alkohola u organizmu, inače, po novom ZOBS-u zaprećena je zatvorska kazna od 30 do 60 dana, ali je Prekršajni sud Goranu Č. tu kaznu, ipak, ublažio.
I tu dolazimo do problema. Kako je moguće da Sud za ovakvu vrstu prekršaja donese presudu koja je ispod zakonskog minimuma? Sudska praksa u Srbiji omogućava da se presudi i ispod zakonskog minimuma tako što sudije uzimaju u obzir i olakšavajuće okolnosti. Pitanje koje se nameće je kakve olakšavajuće okolnosti postoje kada neko sa više od dva promila alkohola u sebi sedne za volan i vozi po srpskim ulicama?
Prema srpskom zakonodavstvu, međutim, sudije mogu, imajući u vidu neke od olakšavajućih okolnosti da presude i ispod zakonskog minimuma.
U razgovoru sa nekim od prekršajnih sudija, saznali smo da je to, inače, uobičajena praksa. Iako u konkretnom slučaju iz Valjeva nije navedeno koja je to olakšavajuća okolnost, naši sagovornici veruju da je u pitanju činjenica da se u spornom slučaju u Valjevu radi o tome da je počiniocu prekršaja to bio prvi izlazak pred sudiju i da je verovatno to bilo presudno da se donese presuda ispod zakonskog minimuma.
Alkohol je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća u Srbiji. Pitanje za celokupno srpsko društvo je upravo zbog čega smo tolerantni na takvu vrstu prekršaja? Država, ali i kompletno društvo mora da nađe način da dopre do svesti vozača da pijani ni pod kojim uslovima ne sme da sedne za volan. Iz promene u promenu zakonskih odredaba, kazne za prekršaje u Srbiji su sve veće i strože, ali to i dalje ne donosi željene rezultate.
Srbija je daleko od procenata koje je država zadala sebi u dokumentu koji se zove Strategija bezbednosti na putevima Republike Srbije za period od 2015, do 2020. godine. U prethodne dve godine je poginulo 236 osoba u saobraćajnim nesrećama više nego što je bio cilj ove Strategije. Ni neki drugi ciljevi nisu ostvareni. Procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjem sedištu je samo 75 odsto, umesto 78,5 odsto, a na zadnjem sedištu je samo 10 odsto, umesto 31 odsto.
Iako su u Srbiji prema Zakonu predviđene kazne za roditelje koji voze u automobilu bez dečjeg sedišta, procenat dece koja se voze u sedištima je samo 40 odsto, a prelazni cilj je bio 56 odsto. Procenat vozača koji prekoračuju brzinu je 54 odsto, umesto 44 odsto.
Crna statistika je neumoljiva i govori o tome da u Srbiji godišnje svakoga dana poginu dve osobe, najviše poginulih je među mladima.
Podsetimo da je 1. aprila Stojan N. (30) u Nišu, sa takođe nešto više od dva promila alkohola, oko 18 sati izazvao stravičnu saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule rođene sestre Milica (27) i Marija (24) Petrović, kao i Svetislav Tonić (82). Njih je mortus pijan Stojan N. pokosio na ulici, sestre dok su čekale autobus na stanici, a Svetislava dok je vozio bicikl. Vinovnik ove nesreće je, inače, profesionalni vozač u Nemačkoj.
N. K.
Najnoviji broj
9. maj 2024.
