Info

21. jul 2022.21. jul 2022.
Pixabay

Pixabay

Nezainteresovanost studenata za profesorske smerove može biti dugoročan problem

Zašto mladi sebe ne vide za katedrom

Više je razloga zbog kojih je interesovanje za nastavničke smerove izuzetno loše: niska primanja u prosveti, opšta situacija u školama i urušen autoritet nastavnika, a takođe i sama činjenica da se za rad u školi moraju završiti studije koje traju pet godina i nose 300 espb (evropski sistem prenosa bodova)
Vest o smanjenom interesovanju budućih studenata za profesorske smerove na fakultetima uzdrmala je javnost zbog aktuelnosti problema, ali o uzrocima i dugoročnim posledicama takve odluke mladih treba razmišljati i nakon što se popune upisne kvote. One za buduće profesore će, sudeći po trenutnoj situaciji, ako i budu popunjene, pripasti brucošima za koje nije ostalo mesta na više željenim smerovima.

Stipendije bi značile
Na modulu profesor matematike i računarstva na Prirodno- matematičkom fakultetu u Beogradu prijavilo se osmoro, dok je u drugom najpoznatijem univerzitetskom gradu malo lošija slika. Prema rečim prodekana za nastavu Prirodno- matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Tatjane Pivac, ove godine je na integrisane akademske studije master profesor matematike konkurisalo tri kandidata.

-Napomenula bih da je to broj prijavljenih u prvom upisnom roku i da se taj broj menja nakon samog upisa i posle drugog upisnog roka. Ako uporedimo sa interesovanjem u prethodnom periodu, prošle godine imali smo 15 prijavljenih, 2020. godine 12 prijavljenih, 2019. za jednog manje- 11 prijavljenih, dok je 2018. godine bilo 10 zainteresovanih. Do 2017. godine studije su trajale 4+1 godinu i tada smo beležili oko 20- 25 kandidata. Od 2018. uvedene su integrisane akademske studije- objašnjava dr Pivac.

Ona ističe da je više razloga zbog kojih je interesovanje za nastavničke smerove izuzetno loše.

-Neki od njih su niska primanja u prosveti, opšta situacija u školama i urušen autoritet nastavnika, a takođe i sama činjenica da se za rad u školi moraju završiti studije koje traju pet godina i nose 300 espb (evropski sistem prenosa bodova). Ista je situacija, bilo da su integrisane studije, kao što je u ovom slučaju matematika, ili da studenti nakon četvrte godine upišu još jednu godinu mastera, kao što je slučaj za profesora geografije. Takođe, bilo bi dobro kada bi država stipendirala, tokom čitavog trajanja studija, upravo ove studente koji se opredele za profesorska zanimanja. Bilo je pokušaja da se to realizuje, ali nije zaživelo, je su stipendirani samo jednu godinu, što svakako nije dovoljan podsticaj- naglašava prodekan za nastavu Prirodno- matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Ni interesovanje za srpski jezik i književnost ne obećava. Na Filološkom fakultetu u Beogradu prijavilo se 70 kandidata na 250 ponuđenih mesta, dok je na Filozofskom u Novom Sadu taj odnos 20 prema slobodnih 60.

Kao jedan od argumenata mladih protiv profesorskog zvanja navodi se da se s tim zanimanjem ne bi osećali kao cenjeni članovi društva. Master pedagog i pedagoški savetnik Biljana Drobnjak smatra da nas mali broj prijavljenih za smerove matematika, srpski jezik, pa i fizika, upućuje da razmišljamo zašto ih mladi danas (ne) percipiraju kao dovoljno dobre prilike za posao u budućnosti.

Bilo bi dobro kada bi država stipendirala, tokom čitavog trajanja studija, upravo ove studente koji se opredele za profesorska zanimanjabilo bi dobro kada bi država stipendirala, tokom čitavog trajanja studija, upravo ove studente koji se opredele za profesorska zanimanja


Poruke koje se srednjoškolcima šalju važne
Istraživanja, upozorava, „pokazuju da postoji veliki procenat dece i mladih ljudi koji su bez ikakvih ambicija, nemaju predstavu o tome čime žele da se bave ili sasvim nerealno žele da budu bogati i žive u blagostanju, ali da ne rade ništa, što je zabrinjavajuće i treba da bude fokus stručnjaka i roditelja“.

-U razgovoru sa srednjoškolcima, njihovi najčešći odgovori su da ne žele da se mnogo trude da završe ove fakultete i da kasnije obavljaju veoma složene i odgovorne poslove, kao ni da se konstantno usavršavaju za neadekvatnu materijalnu nadoknadu, da ova zanimanja nisu cenjena, ni društveno priznata, da žele posao gde će imati i bolji status i veća priznanja, uz manje obaveza i zalaganja... Zato je bitno razmotriti kakve poruke mladi dobijaju u porodici, od vršnjaka, prosvetnih radnika, medija- svih koji ih okružuju i koji doprinose usvajanju ovakvih percepcija, formiranju određenih stavova i mišljenja o zanimanjima. Očigledno je da različiti uzroci utiču na ovakav trend, njih je ponekad nemoguće jasno razgraničiti da bismo mogli olako da govorimo o samo jednom ili više razloga za ovakvo stanje- podvlači Drobnjak, uz nadu da je ovakva mala zainteresovanost samo trenutna slika koja će se vremenom menjati.

-Iskreno se nadam da je to prolaznog karaktera, jer nema lepše, teže, odgovornije i plemenitije profesije od naše. Mi pripremamo mlade za sva zanimanja, ali i za sam život, mi oblikujemo i budućeg obućara i frizera i lekara i arhitektu, sasvim je jasno i očigledno da ukoliko slomite i oslabite vaspitno- obrazovne uticaje škole, pre ili kasnije će se urušiti i svi drugi sistemi- upozorava Drobnjak.

Važno je, međutim, napominje, da odabir zanimanja bude u skladu sa usvojenim sistemom vrednosti, percepcijom o socijalnom statusu koji će neko imati ili ima na radnom mestu, na primer, uslovima rada, materijalnom nadoknadom za obavljeni posao, brojem dana za odsustvo i drugim pozitivnim pogodnostima, a to su sve aspekti o kojima treba razmišljati kada se donosi konačna odluka, ali i koje društvo treba da ima u vidu kada rešava ovaj problem. „Nemojte odabrati zanimanje s obzirom na to da treba malo napora u njega uložiti, nemojte otići na neki fakultet, jer će tamo većina vaših drugova iz odeljenja, nemojte upisati nešto, jer su vam to drugi sugerisali- poslušajte sebe, a onda preuzmite odgovornost za sopstvenu odluku“, poručuje Drobnjak mladima.
D.Dimitrijević

Najnoviji broj

24. novembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa