HAJDE DA SE SLIKAMO (2)

Kupih i ja, početkom šezdesetih, foto aparat, ruski/zenit. Uslikavao sam, naravno ““ besplatno, bliži i dalji komšiluk, i rokenrol moju klapu. Svrgao sam s uma da i mene tada neko uslika, te imam malo mojih fotki iz tog mladalačkog i srećnog doba. Bar da sam više „uslikavao“ ulice i kuće po Šapcu, nego samo ponešto. Eto starenja i „virusa zaborava“. Većina moje generacije otišlo bogu na istinu, pa ove retke fotke ostaju kao trag da smo i mi bili mladi, da smo i mi imali svoj život i svoje snove, i da ne počinje sve od današnjih generacija. I da Šabac moje mladosti nije samo „žal za starim zgradama“, nego za ljudima koji su ovim zdanjima udahnjivali život. Usledi i vreme tapeta. Skidaj ramove s fotkama, lepi tapete - evenke grožđa, anđelčiće, ruže. Opet fotke stavismo u ormane i sanduke, neke bacismo. Naša posla: Ono što je staro ne vredi crvljiva boba! Osvestismo se kad dođe moda foto albuma. Dobiješ ga za odličan uspeh, za udarništvo u firmi, za odlazak u „pemziju“, u vojsku, za svadbu. Kad ti dođe neko, prvo mu utrapiš albume, kao i on tebi kad odeš kod njega. I tako, fotografisanje nam se pope na vrh glave. Slikaj se za đačku knjižicu, za maturu, za indeks, pasoš, ličnu kartu, radničku i vojnu knjižicu. Ni te fotke nismo čuvali, šteta. A kad su se pojavili ulični automati u Beogradu, išli smo tamo i slikali se „za uspomenu“, u otkačenim pozama, izbečeni, kreveljimo se, pokazujemo nosne trube, i rogove. Mladost, ludost!
U tada najpopularnijem listu „Tv revija“, beše rubrika - Upoznavanka! Pošalješ fotku i adresu, oni objave, padnu poznanstva, najpre dopisivanje, spik telefonom, pa susret „živo“. U mom komšiluku izbi afera. Fotku i adresu poslala je moja komšinica, izuzetna lepotica. Nadobijala je džakove i džakove pisama. Odabrala je kavaljera iz Slovenije, on sa svojima dođe da je prosi, na neviđeno. Kad, usledi tuča. Komšinica jeste krasna, ali patuljastog rasta! Od tada, uz fotku i adresu morao si da šalješ visinu, težinu i godine.
Moja generacija, rekoh, polako ide Bogu na istinu. Na plakatama/posmrtnicama ožalošćeni im objavljuju fotke iz srednje škole ili fakulteta. Verovatno se kasnije nisu slikali. Danas foto radnje nisu u modi. Uslikaš se mobilnim. Možeš sebe da staviš i na internet/ Fejsbuk, i padaju poznanstva iz celog sveta. Još ako se staviš ko“™ od majke rođen/rođena. Možeš i da vodiš virtuelnu ljubav! Hej, generacijo! Jeste li skoro prevrtali foto albume? Jeste li naleteli na fotke kad su nas roditelji uslikavali gole, u pozama kao da se pripremamo za kasting za odabir porno glumaca. Mi, malecki, cerekali smo se, pojma nismo imali da smo goli golcijati. Posle su matorci nosili naše nudo fotke po komšiluku i hvalili se: Gle kaki je/kaka je! Pljunut tata, pljunuta mama! Ljubi ga tata/ljubi je mama! Sad je to gadna stvar, onda beše nezlonamerno: Hajde da se slikamo!... Oj, starosti, gorka li si, slatki dani gde ste sad? Zato, ljudi moji, zagledajmo se u sebe, poštujmo se, volimo, pomažimo. Manimo se ogovaranja, podmetanja nogu, zavisti, cinkarenja, jadno je to...