USPEŠAN PORODIČNI POSAO
KVALITET, POŠTENjE I RAD
Porodica Makević iz Brdarice posluje sa svoje dve firme “Niskogradnja Vladimirci“ i “Samostalna auto-prevoznička radnja Makević“. Obavljaju sve poslove koji se mogu uraditi pomoću bagera i buldožera. Ističu da za njih malog posla nema. Zahvaljujući svom radu i upornosti sada žive solidno, ali sećaju se i teških početaka
Olgom sam se oženio sa 22 godine, šest meseci po povratku iz vojske. Smatrao sam da sa njom mogu da se dogovaram, stvorim porodicu, a sve ostalo dođe. Krenuli smo od nule. Koliko radiš toliko i imaš, a sve je lakše u dvoje. Bili smo prinuđeni sve sami da radimo. Sami smo odgajali decu. Ja sam radio na terenu, ona je kod kuće bila domaćica, ali je radila i mnogo više. Imali smo dosta stoke na samo 50 ari zemlje. Ljudi su nam se čudili, ali mi smo uspeli. U braku smo 35 godina. Kako nam je bilo prvi dan tako je i danas, priča Rade Makević i sa ponosom dodaje da je Olga bila najlepša devojka u kraju.
Iškolovali su Sašu, koji je završio višu građevinsku i Branislava, mašinskog tehničara. Njih dvojica počeli su vrlo rano da rade i pomažu roditeljima.
Rade je radio od 1979. pa do privatizacije 2005. u “Dumači“ kao rukovalac građevinskim mašinama. Kada je shvatio da njegovi sinovi ne mogu da se zaposle odlučio je da napusti firmu i počne privatan porodični posao. Još osamdesetih je imao svoj buldožer i po završetku posla u firmi radio je privatno do kasno noću. Ljudi su ga poznavali, znali kako radi i verovao je da će uspeti u ovom poslu.
-Rizik je bio veliki ali ja sam bio siguran u sebe. Znao sam da imam dva sina koji su vaspitani, vredni i odgovorni. Nisam se plašio ni jednog momenta. Počeli smo sa jednim srednjim buldožerom. Sada imamo veliki buldožer, bager, dva kamiona i niskonoseću prikolicu za prevoz mašina. Sve smo kupovali za gotov novac, bez kredita, od onoga što smo zaradili, ističe Rade.
Makevići smatraju da svako ko hoće da radi može i da zaradi, ali da poslovi moraju da se obavljaju kvalitetno i pošteno. Najteži im je bio početak. Prvi posao dobili su već dva dana posle kupovine prvog buldožera.
Iškolovali su Sašu, koji je završio višu građevinsku i Branislava, mašinskog tehničara. Njih dvojica počeli su vrlo rano da rade i pomažu roditeljima.
Rade je radio od 1979. pa do privatizacije 2005. u “Dumači“ kao rukovalac građevinskim mašinama. Kada je shvatio da njegovi sinovi ne mogu da se zaposle odlučio je da napusti firmu i počne privatan porodični posao. Još osamdesetih je imao svoj buldožer i po završetku posla u firmi radio je privatno do kasno noću. Ljudi su ga poznavali, znali kako radi i verovao je da će uspeti u ovom poslu.
-Rizik je bio veliki ali ja sam bio siguran u sebe. Znao sam da imam dva sina koji su vaspitani, vredni i odgovorni. Nisam se plašio ni jednog momenta. Počeli smo sa jednim srednjim buldožerom. Sada imamo veliki buldožer, bager, dva kamiona i niskonoseću prikolicu za prevoz mašina. Sve smo kupovali za gotov novac, bez kredita, od onoga što smo zaradili, ističe Rade.
Makevići smatraju da svako ko hoće da radi može i da zaradi, ali da poslovi moraju da se obavljaju kvalitetno i pošteno. Najteži im je bio početak. Prvi posao dobili su već dva dana posle kupovine prvog buldožera.
Najnoviji broj
24. april 2025.
