Supstance iz lekova nakon raspada postaju opasne za životnu sredinu. Opasno i odlaganje u kontejner i u slivnike. Potencijalne posledice nesagledive. Jedini adekvatan način uništavanja je insineracija svakog farmaceutskog otpada
Na kutiji lekova piše datum koji je prošao, medikament više nije pomoć, sada je višak i najbliži put je korpa, zajedno sa ostalim otpadom. Možda deluje logično, ali je pogrešno na mnogo nivoa. Posledice mogu biti globalne i teško sagledive. Od kućne kante preko kontejnera i deponije kratak je put do zemljišta, podzemnih voda i širih ekosistema. Kanalizacionim odvodima put do vodenih tokova je još kraći. Protekom vremena lekovi se razgrađuju na aktivne supstance koje deluju na okruženje. Kršenje zakonskih normi iz Zakona o upravljanju otpadom je samo jedna, u ovom slučaju najmanje važna posledica.
Antibiotik je efikasan u borbi s bakterijama onoliko koliko su bakterije osetljive na njega. Ukoliko one dođu u kontakt s njim u vodi ili zemljištu, umesto u organizmu čoveka, mogle bi naučiti kako da se prilagode tom leku i tako postati otporne
-Lekovi nikako ne bi smeli da se nađu u komunalnom otpadu zbog njihovog potencijalno štetnog uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Aktivne supstance iz lekova se ne mogu ukloniti u potpunosti tokom standardnog tretmana otpadnih voda, što može rezultirati njihovim prisustvom u površinskim vodama, vodi za piće, ali i u podzemnim vodama – ističe prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, profesorka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, Foto: Privatna arhiva
Bilo da je reč o analgeticima, antibioticima, citostaticima, hormonima ili drugim vrstama medikamenata, svaki nosi posledice ukoliko nije uništen na adekvatan način.
-Supstance iz lekova, nakon isteka se razgrađuju na aktivne supstance koje se dugo zadržavaju u životnoj sredini i imaju potencijal štetnog uticaja na život različtih organizama među kojima je i čovek. Ukoliko završe u zemlji postoji realna mogućnost zagađenja određene teriotorije, ukoliko dođe do vode može problem da se širi do većih vodotokova u celom svetu – naglašava Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i dodaje da posebno opasni mogu biti antibiotici.
mag. farm. Pavle Zelić, Foto: Privatna arhiva
-Oni mogu da izazovu otpornost mirkoorganizama. Antibiotik je efikasan u borbi s bakterijama onoliko koliko su bakterije osetljive na njega. Ukoliko one dođu u kontakt s njim u vodi ili zemljištu, umesto u organizmu čoveka, mogle bi naučiti kako da se prilagode tom leku i tako postati otporne. Razvijaju se superbakterije. Proizvodnja novog antibiotika spremnog da savlada organizam s novostečenom otpornošću je dug proces koji može trajati deset i više godina. U Indiji se dogodilo da je jedan dečak zaražen kupanjem u kontaminiranoj vodi i da 21 antibiotik nije delovao.
Najbolje je lekove kojima je istekao rok trajanja ili one koji nisu u upotrebi odneti u apoteke ili specijalizovane centre za prikupljanje. Zakon o upravljanju otpadom obavezuje građane da „neupotrebljive lekove predaju apoteci koja je osnovana kao zdravstvena ustanova ili apoteci koja je osnovana kao privatna praksa“. Istovremeno, navodeno je u aktu „Apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, kao i apoteke osnovane kao privatna praksa dužne su da preuzmu farmaceutski otpad od građana i da taj otpad predaju licima koja vrše sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje odlaganje ili izvoz farmaceutskog otpada”. One, po slovu Zakona, moraju na vidnom mestu postaviti obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da za vraćanje neupotrebljivih lekova građani ne plaćaju naknadu.
Troškovi upravljanja medicinskim otpadom, uključujući i farmaceutski otpad su na teret proizvođača otpada, osim u slučaju farmaceutskog otpada prikupljenog od građana. Njihovi troškovi su na teret prizvođača i/ili uvoznika koji stavlja farmaceutske proizvode na tržište Republike Srbije.
Resornom Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputili smo dopis s pitanjima o tome ko je zadužen za kontrolu ustanova po pitanju preuzimanja farmaceutskog otada od građana i šta građani mogu da učine ukoliko dobiju u objektima negativan odgovor? Do zaključenja broja nismo dobili odgovore na ovo, kao ni na pitanje o proceni količine lekova koji završe u komunalnom otpadu.
Podaci objavljeni u različitim medijima u prethodnom periodu govore da oko 90% farmaceutskog otpada bude odloženo nepropisno, odnosno pomešano s komunalnim otpadom. U anketi koju smo sproveli na društvenim mrežema većina je odgovarajući na pitanje: Gde odlažete lekove kojima je istekao rok trajanja i one koje više ne koristite? potvrdila je da medikamente van roka upotrebe baca zajedno s drugim otpadom.
Odgovori iz ankete Gde odlažete lekove kojima je istekao rok trajanja i one koje više ne koristite? -Odnesem u apoteku. Svaki lanac apoteka bi trebalo da ima najmanje jednu koja može da primi farmaceutski otpad od građana. Apoteke same finansiraju zbrinjavanje farmaceutskog otpada od građana, zbog čega se često dešava da neće da preuzmu lekove koje građani donesu. -Ja sam nosila u apoteku, ali nisu hteli da prime. Rekli su da vide da li komšijama treba. Da li to znači da treba da idem od vrata do vrata da vidim da li su nekome potrebni lekovi. Lekovi su ostali od majke koja je preminula. -Bacim ih u kantu za smeće, kao i sav drugi svet. -Nema neiskorišćenih, šteta da se baci. -Obišao sam nekoliko apoteka u gradu, nisu preuzeli, te sam ih bacio u kantu za smeću. Smatram da apoteke treba da preuzmu lekove i da da oni koji su ih doneli doviju novac za to.
Mit o šest meseci Sveprisutan kod građana je stav da lekovi mogu biti korisni i do šest meseci nakon isteka roka upotrebe navedenog na ambalaži.
-To je mit. Rok upotrebe je rok u kome će lek, njegovi sastojci, imati maksimalno dejstvo. Korišćenje nakon isteka može imati posledice od nedostatka delotvornosti do mnogo ozbiljnijih posledica po zdravlje – pojašnjava dipl. farmaceut Ivan Savić.
Foto: Pixabay
Dalji put farmaceutskog otpada Svaki medikament je spakovan u adekvatnu amabalažu pre puštanja na tržište. Kada istekne rok trajanja, poput leka i ona je tretirana kao kontaminirana i mora biti uništena na isti način. Pravilnik o načinu i postupanju upravljanja farmaceutskim otpadom usvojen 2019. godine govori da se i primarna ambalaža, ona koja je u kontaktu s lekom uništava kao i sam medikament insineracijom, odnosno spaljivanjem na tlu. Kod većine lekova sekundarna ambalaža poput kartonske kutije nije smatrana opasnom i uništava se kao klasičan otpad. Izuzetak su citotoksični lekovi koji se posebno pakuju i zbrinjavaju jer su kancerogeni i mutageni.
Lekove kojima je istekao rok trajanja ili one koji nisu u upotrebi odneti u apoteke ili specijalizovane centre za prikupljanje. Zakon o upravljanju otpadom obavezuje građane da „neupotrebljive lekove predaju apoteci koja je osnovana kao zdravstvena ustanova ili apoteci koja je osnovana kao privatna praksa“
Farmaceutski otpad može biti neopasan i opasan, odnosno citotoksični kao podvrsta opasnog. Kategorizaciju bliže definiše Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada koji je u trenutnom obliku na snazi od ove godine. Svaki otpad ima numeričku šifru. Opasan otpad uz brojeve na kraju ima i zvezdicu kao oznaku. Posebna vrsta opasnog otpada je otpad od lekova koji sadrže psihoaktivne supstance. On se pakuje i obeležava odvojeno, jer je reč o supstancama s kojima se postupa strogo kontrolisano. Bez obzira na vrstu i kategorizaciju, otpad se mora uništiti spaljivanjem na tlu.
prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, Foto: Privatna arhiva
mag. farm. Pavle Zelić, Foto: Privatna arhiva
Foto: Pixabay
