Potreba za hraniteljima i dalje prisutna

-Hraniteljstvo je privremena mera porodično pravne i socijalne zaštite dece bez roditeljskog staranja. Na taj način obezbeđuje se adekvatan rast i razvoj deteta u skladu sa njegovim potrebama i individualnim karakteristikama kroz sigurno i bezbedno porodično okruženje. Dužina hraniteljskog smeštaja zavisi od toga koliko je vremena potrebno da se razreši kriza u biološkoj porodici – može biti kratkoročno ali i da traje do osamostaljenja deteta. Intenzivna saradnja Centra za socijalni rad i Centra za porodični smeštaj i usvojenje olakšava prepoznavanje najboljeg interesa deteta. Porodica koja je spremna da prihvati brigu o detetu može da se javi Centru za socijalni rad kako bi dobila smernice za prikupljanje neophodne dokumentacije i ocenu opšte podobnosti za hraniteljstvo.

Trenutno je 91 dete na smeštaju na teritoriji Šapca – navodi Biljana Mrkonjić, direktorka Centra za socijalni rad Šabac.

Šabac je prema razvijenosti usluge hraniteljstva u vrhu gradova i opština u Srbiji. Problem je što se broj dece koja dolaze u situaciju hitnog zbrinjavanja konstantno povećava, a broj hraniteljskih porodica stagnira – ističu u Centru za socijalni rad.

Centar za socijalni rad je u pravnom smislu, u najvećem broju slučajeva, staratelj dece koja su na hraniteljstvu, odnosno zastupa njihove interese

- To je najpre jedan human, podsticajan posao. Kad neko prihvati dete još ako je u pitanju problematična porodična istorija iz koje ono dolazi i pruži mu utočište, sigurnost i ljubav, to je velika stvar. Bilo bi dobro da je hraniteljskih porodica više. Centar za socijalni rad je prva adresa za one koji bi želeli da uđu u postupak hraniteljstva. Drugi korak koji se tiče procene ličnih svojstava hranitelja obavlja Centar za porodični smeštaj i usvojenje. Hranitelji prolaze obuku i dobijaju licencu. Opšta podobnost preispituje se na svake dve godine – objašnjava pedagog Katarina Matić, voditelj slučaja u Službi za zaštitu dece i mladih.

Katarina Matić, Foto: Glas Podrinja

Praksa je da se na hraniteljstvo jednoj porodici dodeljuje najviše troje dece. Država finansira smeštaj, odnosno izdržavanje dece i plaća mesečnu naknadu za rad hranitelja. Hraniteljstvo se smatra jednim od najhumanijih po slova, ali nažalost ni ono nije pošteđeno zloupotreba.

-Do prekida smeštaja može doći ukoliko dođe do situacije koja nije u najboljem interesu za dete i vanrednog preispitivanja opšte podobnosti hranitelja. Dešava se da se hranitelju oduzme licenca. Centar za porodični smeštaj i usvojenje svakih šest meseci dostavlja izveštaje o funkcionisanju deteta u hraniteljskoj porodici.

Odnos roditelj -dete je taj koji bi trebao da se izgradi. Susrećemo se na sreću dosta češće sa slučajevima da deca koja su bila na smeštaju imaju podršku od hranitelja i kad izađu iz njihove porodice, komunikacija ne prestaje. Ima i slučaja kad detetu prestane status odnosno mera smeštaja a ono ostane kod hranitelja iako porodici u kojoj je bilo smešteno prestaje novčana naknada – ističe pedagog Nikola Jovičić, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih.

Nikola Jovičić, Foto: Glas Podrinja

Na obuci za hranitelja koju obavlja Centar za porodični smeštaj i usvojenje u Šapcu se između ostalog uči o profesionalnosti koja se odnosi i na činjenicu da će dete jednog dana napustiti hraniteljsku porodicu. Sama mera hraniteljskog smeštaja je privremenog karaktera i ona može trajati različit vremenski period.

Hranitelj ostvaruje pravo na penzijski staž i zdravstveno osiguranje

-Najčešći razlog prestanka mere je onaj redovan - sticanje punoletstva deteta. I sam hranitelj može podneti zahtev za prestanak mere ukoliko postoje određeni problemi u funkcionisanju. Razlog može biti i usvojenje, a dešava se da i sam hranitelj postane usvojitelj deteta koje je bilo na smeštaju.

Prekid hraniteljstva se događa i kada se otklone razlozi zbog kojeg je neko dete izmešteno iz biološke porodice, najčešće kada se kroz sudski postupak roditeljima vrati roditeljsko pravo – objašnjava Jovičić.

Služba za zaštitu dece i mladih šabačkog Centra za socijalni rad ima samo osam zaposlenih od kojih je pet voditelja slučaja.

-Voditelji slučaja su tu da između ostalog reaguju i na neke specifične događaje u životima dece koja su na hraniteljstvu, kao što su upis u školu, priprema za osamostaljivanje, ako se javi neka kriza u samoj porodici – kaže Katarina Matić.

„Kuća na pola puta“
Koliko može biti specifičan pa i stresan sam dolazak i prilagođavanje na život u hraniteljskoj porodici, toliko je drugačiji i izazovan odlazak od hranitelja naročito kad je u pitanju prestanak prava zbog sticanja punoletstva. U Šapcu već skoro dve decenije postoji usluga koja pomaže mladima da lakše preprevaziđu vreme do recimo, pronalaska zaposlenja i osamostaljivanja.

Usluga stanovanja uz podršku za mlade koji se osamostaljuju „Kuća na pola puta“ (stan čiji je nosilac prava korišćenja Centar za socijalni rad) od 2007. godine se finansira sredstvima iz gradskog budžeta. Ova usluga obezbeđuje se mladima bez roditeljskog staranja kojima prestaje pravo na smeštaj u hraniteljskoj porodici ili u ustanovi socijalne zaštite do završetka redovnog školovanja ili osposobljavanja za samostalan život.

Biljana Mrkonjić, Foto: Glas Podrinja

-Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju obezbeđuje se u trajanju od jedne godine, uz mogućnost produženja za još tri meseca, prema proceni stručnog radnika Centra, koji prati korisnika. Do sada smo imali sedam mladih ljudi na smeštaju- kaže direktorka šabačkog Centra za socijalni rad.