MIRKO IGNjATOVIĆ, KOORDINATOR POSLOVANjA U JP „SRBIJAŠUME“
Čuvaćemo pluća naše zemlje
Odnedavno je koordinator poslovanja u JP „Srbija šume“ Šapčanin Mirko Ignjatović koji će biti zadužen za čitavu teritoriju koju ovo preduzeće pokriva. Kako navodi u razgovoru za „Glas Podrinja“, u narednom periodu trudiće se da doprinese unapređenju rada preduzeća u svim segmetnima, što neće biti nimalo lak zadatak, jer je obim delatnosti „Srbijašuma“ izuzetno veliki
Javno preduzeće „Srbijašume“ 1. oktobra je navršilo 33 godine od osnivanja. Gazduju na 892.707 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta, a obavljaju stručno-savetodavne poslove na 1.222.960 hektara šuma u vlasništvu fizičkih lica. Takđe, upravljaju sa 56 zaštićena područja na površini od 371.274 hektara, a gazduju i na 27 lovišta i ribarskim područjima „Beograd“, „Dunav“, „Mlava“, kao i onim koja se nalaze u zaštićenim područjima.
„Srbijašume“ obeležile su u utorak 33 godine postojanja sadnjom 33 sadnice u svim šumskim gazdinstvima i upravama. Simbolično, jedno stablo na Košutnjaku zasadio je i premijer Srbije Miloš Vučević. -Simbolički su zasađene 33 sadnice ovde, ali mnogo je važnije da “Srbijašume” prošire sve svoje kapacitete, logističke, materijalne i ljudske, da mogu da ispune ono što su dogovorili sa Vladom i predsednikom Republike, da godišnje novi zasadi pređu plan od 2.000 hektara koji su pošumljeni, da probamo da idemo i do 4.000 hektara i da Srbija bude čistija, zelenija, urednija. Imamo velike probleme, pošto smo godina sekli, nismo poštovali sve ono što je struka davno predvidela, da i među atarima i njivama moraju da postoje pojasevi, da to nije neko slučajno pravio. Moramo da znamo i koje sadnice gde sadimo. Ne treba smetnuti sa uma doprinos zdravlju nacije i svakako zaštiti životne sredine u čijem procesu su „Srbijašume“ neraskidivi deo. Verujem da ćemo se svi bolje odnositi prema prirodi, ne samo deklarativno nego suštinski. Da će svako od nas kroz svoj život i primer pokazati da poštujemo prirodu, jer i to je vid patriotizma, kada čuvate svoju državu, kada čuvate šume, parkove, zelene površine, rekao je Miloš Vučević na obeležavanju 33. rođendana „Srbijašuma“.
Foto: Canva
Odnedavno je koordinator poslovanja u ovom preduzeću Šapčanin Mirko Ignjatović koji će biti zadužen za čitavu teritoriju koju pokrivaju „Srbijašume“. Kako navodi u razgovoru za „Glas Podrinja“, u narednom periodu trudiće se da doprinese unapređenju rada preduzeća u svim segmetnima, što neće biti nimalo lak zadatak, jer je obim delatnosti „Srbijašuma“ izuzetno veliki.
-Izazov je veliki, kao i odgovornost. Pokrivamo ogromnu teritoriju i imamo više od 3.000 zaposlenih. Preduzeće „Srbijašume“ čini 18 šumskih gazdinstva, odnosno 69 šumskih uprava i 20 radnih jedinica.
Osnovni zadatak nam je očuvanje i održivo korišćenje šumskih resursa, kao i zaštita prirodne sredine. Suočavamo se sa brojnim izazovima. Nelegalne seče šuma su problem sa koji je posebno izražena u jesenjem i zimskom periodu. Uticaji klimatskih promena dovode do pojave bolesti šuma, šumskih insekata. Kako bismo ubuduće mogli efikasnije da delujemo na ove pojave pre nekoliko dana sa Ministarstvom poljoprivrede potpisali smo ugovor o korišćenju sredstava za održivi razvoj i unapređenje šumarstva, navodi Ignjatović.
Izazov je veliki, kao i odgovornost. Pokrivamo ogromnu teritoriju i imamo više od 3.000 zaposlenih. Preduzeće „Srbijašume“ čini 18 šumskih gazdinstva, odnosno 69 šumskih uprava i 20 radnih jedinica. Osnovni zadatak nam je očuvanje i održivo korišćenje šumskih resursa, kao i zaštita prirodne sredine
Kraj avgusta ove godine obeležili su veliki šumski požari širom zemlje. Kako bi oporavili oštećene šumske ekosisteme u „Srbijašumama“ već intenzivno rade na pošumljavanju.
-Podaci kažu da 95 odsto šumskih požara uzrokuje čovek. Potrebne su decenije da se šuma oporavi nakon požara. Mi pomažemo tako što sadimo nova mlada stabla, ali ih i negujem dok ne ojačaju. Naši zaposleni, zajedno sa vatrogascima – spasiocima, učestovali su u gašenju požara na više lokacija u Srbiji, kako u državnim, tako i u privatnim šumama. Iako redovno apelujemo na građane da ne pale vatru u blizini šuma i ne bacaju opuške od cigareta, požari se i dalje događaju. Zbog toga radimo i na edukaciji, pogotovu najmlađih. Kroz brojna predavanja i radionice u školama i predškolskim ustanovama trudimo se da buduće generacije imaju ekološku svest na višem nivou, kaže Ignjatović.
Novi direktor „Srbijašuma“ Krsto Janjušević izjavio je da ovo preduzeće nikoga više ne treba da asocira na seču, nego na pošumljavanje. Ignjatović potvrđuje da će se šume seći isključivo planski, a da će kontrola biti još stroža.
Ogrevno drvo za ovu zimsku sezonu spremno je u dovoljnim količinama. Pored privatnih lica, drva od „Srbijašuma“ mogu kupiti i udruženja penzinera, sindikalne organizacije, kao i ustanove.
Novi direktor „Srbijašuma“ Krsto Janjušević izjavio je da ovo preduzeće nikoga više ne treba da asocira na seču, nego na pošumljavanje. Ignjatović potvrđuje da će se šume seći isključivo planski, a da će kontrola biti još stroža
-Ne kaže se uzalud da su šume pluća planete, zbog čega moramo čuvati postojeće i raditi na stvaranju novih. Poslovanje baziramo na principima održivog razvoja, što znači da se šume koriste na način koji omogućava njihov dugoročni opstanak i obnavljanje. To podrazumeva kontrolisanu seču drveća i planiranu sadnju novih stabala. Ogrevno drvo prodajemo na našim stovarištima, ali i na šumsko – kamionskim putevima, odnosno u šumi, gde je nešto niža cena. Udruženja penzinera i sindikalne organizacije ogrevno drvo mogu kupovati odloženo na tri ili šest meseci. Cene nisu menjane od 2022. godine. Na stovarištima je najviše bukovog, a potom hrastovog drveta, navodi Ignjatović.
Naš sagovoenik ističe da će posebna pažnja u narednom periodu biti posvećena komitentima – drvoprerađivačima. Najavljuje i manju promenu poslovne politike, u cilju poboljšanja položaja manjih drvoprerađivača.
-Raspodela drveta biće mnogo bolja nego do sada. Mali i sitni komitentni, koji su do ranije marginalizovani, ubuduće će imati prednost pri kupovini drveta. Ovakva preduzeća su značajna za razvoj lokalnih sredina, jer njihovo osnaživanje doprinosi većem zapošljavanju i većim zaradama. Ovu politiku podržava i Ministarstvo privrede. Posetila nas je ministarka Andrijana Mesarović, koja je obišla Šumsko gazdinstvo „Boranja“, a potom i u Krupnju razgovarala sa predstavnicima drvopreađivačke industrije. Ministarstvo privrede ima poseban program podsticaja namenjen njima i najavila je još više bespovratnih sredstava kako bi oni lakše kupili nove mašine za preradu drveta, navodi Ignjatović.
Preduzeće ove jeseni ima veliki zadatak. Planirano je pošumljavanje širom Srbije sa više od 500.000 sadnica.
Foto: Canva
