Mesto susreta mita i stvarnosti

Ovog septembra na Krfu je obeleženo 108 godina od iskrcavanja srpske vojske na ovo ostrvo. Program je trajao više dana, a posećena su najznačajnija mesta vezana za ovaj deo srpske istorije.

Pored državne delegacije komemorativnim svečanostima prisustvovali su i predstavnici udruženja iz Srbije koja čuvaju sećanja i neguju tradiciju, kao i krfski zvaničnici. Događajima je prisustvovalo i dvadesetak Šapčana, članova ili prijatelja udruženja Cerski marš.

Prvog dana komemorativni program upriličen je u Guviji, mestu gde su se prvi srpski vojnici iskrcali januara 1916. godine. Oni koji su bili u najlošijem zdravstvenom stanju prebacivani su na ostrvo Vido. Istorija je zabeležila da je tada ledena kiša padala danima, a od posledica je dnevno umiralo 200 do 300 već iscrpljenih srpskih vojnika.

Uprkos jakoj kiši na događaju se okupilo više desetina građana. Opelo su držali sveštenici Srpske i Grčke pravoslavne crkve, dok su vence položili predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, udruženja boraca poslednjih ratova, udruženja koja čuvaju sećanja i neguju tradiciju, kao i predstavnici ostrva Krf.

Foto: Glas Podrinja

Okupljenima se obratio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, kao i zamenik gradonačelnika Krfa.

Nakon Guvije, predstavnici državne delegacije, Vojske Srbije, Kriminalističko – policijskog univerziteta, udruženja veterana i potomaka boraca oslobodilačkih ratova posetili su mesto Dasija, gde su položili vence na spomen ploču preminulim vojnicima Gvozdenog puka.
Narednog dana program je organizovan u Agios Mateosu. Srpski i grčki sveštenici održali su opelo za oko 500 preminulih pripadnika Drinske divizije kod spomenika podignutog u spomen na njih.
Spomenik je podignut na inicijativu dr Mihaila Dunjića i komandanta Drinske divizije Krste Smiljanića.

Preci brojnih Podrinaca preminuli su na Krfu. Na spomeniku su uklesani stihovi šabačkog pesnika Vladimira Stanimirovića.

Nakon svečanosti kod spomenika delegacije su počast odale i Janisu Janulisu, na čijem zemljištu je spomenik podignut 1916. godine. Iako su posmrtni ostaci vojnika Drinske divizije između 1936. i 1939. preneti u Srbiju Janulis zemlju nikada više nije obrađivao.

Kod spomenika Janisu Janulisu okupljenima se obratila i unuka Janulisa koja je poželela dobrodošlicu prisutnima i rekla da je njen deda bio siromašan čovek koji je čuvao ovce, ali je imao veliko srce i pomogao srpskom narodu. Ambasador Srbije u Grčkoj Nikola Nedeljković ovom prilikom je izjavio da će predložiti da porodica Janulis dobije srpsko državljanstvo.

Centralni događaj organizovan je na ostrvu Vido. Državnu delegaciju Srbije predvodio je ministar odbrane Bratislav Gašić. Poštu preminulim srpskim vojnicima odali su i ambasador Srbije u Grčkoj, ambasador Bosne i Hercegovine u Grčkoj, kao i brojni zvaničnici Krfa, među kojima su bili guverner Jonskih ostrva i gradonačelnik centralnog Krfa, koji su se i obratili prisutnima, ali i guvernerka garde Krfa, policije, šef Lučke kapetanije Epira i Jonskih ostrva, direktor prosvete Jonskih ostrva...

Grci su obezbedili i trajekt koji je, sve koji su želeli, prevezao sa Krfa na Vido.

Bratislav Gašić je ovom prilikom rekao da je Vido srpsko svetilište.

Mada, u istorijskim okvirima, razdoblje od jednog veka nije tako veliko, čini se da podvizi Prvog svetskog rata u našim umovima postoje daleki i nestvarni, poput mita. Zato je naš boravak ovde više od posete i oblaska istorijskih znamenitosti, ovo je naše hodočašće, tačka susreta mita i stvarnosti

ministar odbrane Bratislav Gašić, Foto: Glas Podrinja

-Naši preci su ovde pre 108 godina našli utočište posle neopisive golgote povlačenja preko surovih albanskih planina. Ovde ih je, fizički slomljene, ali duhom nepobedive, tada dočekao bratski grčki narod. Mada, u istorijskim okvirima, razdoblje od jednog veka nije tako veliko, čini se da podvizi Prvog svetskog rata u našim umovima postoje daleki i nestvarni, poput mita. Zato je naš boravak ovde više od posete i oblaska istorijskih znamenitosti, ovo je naše hodočašće, tačka susreta mita i stvarnosti. Ovde je usađen jedan kamen, ugaoni kamen našeg trajanja i stradanja, ovde se teški i nemilosrdni točak zaustavio i krenuo u suprotnom smeru vodeći nas u blistave pobede Solunskog fronta. Nažalost, u njegovom tragu ostalo je mnogo kostiju naših predaka, one su svedočanstvo žrtve za slobodu i nezavisnost, zavet koji nas prati i zaklinje da čuvamo Srbiju. Čuvaćemo Srbiju po svaku cenu, onako kako su je pradedovi za nas čuvali, poručio je ministar Gašić na Vidu.

Svečanu ceremoniju uveličao je hor iz Agios Mateosa, koji je otpevao „Tamo daleko“ i „Ovo je Srbija“, kao i glumac Petar Mitić koji je govorio stihove pesme „Plava grobnica“ Milutina Bojića.

Nakon završetka ceremonije državna delegacije vence je položila i u „Plavu grobnicu“.

Na poziv prijatelja sa Krfa, Udruženje građana „Cerski marš“ učestvovalo je u svim događajima koji su organizovani. Uruženje je i pre pet godina prošlo istim putem slavnih predaka.

-Verujemo da je važno da svaki Srbin vidi Krf. Da vidi mesto na kom je naša otpisana vojska i država zapravo vaskrsnula. Onog trenutka kada je noga prvog srpskog vojnika stala na plažu u Guviji ovaj vaskrs je započeo. Tim putem smo i mi ovih dana prošli. Krenuli smo od Guvije gde su se naši preci iznureni, bolesni i polumrtvi konačno dokopali prijateljske zemlje posle golgote koju su preživeli kroz albanske planine. Videli smo u Ageos Mateosu spomenik koji su podigli baš naši preci svojim saborcima, večno podsećanje na boravak Drinske divizije na jugu ovog prelepog ostva. I najstrašnije i napotresnije mesto i podsetnik šta su naši preci žrtvovali da bi mi bili slobodni - ostvo Vido.

Foto: Glas Podrinja

Videli smo kako iz nade, iz dobre organizacije i predanosti, iz prijateljstva i ljubavi, iz pepela ustaje Srbija. Od svih otpisana i zaboravljena, naša mala Kraljevina napravila je pravu državu na ovom ostrvu, organizovala život, izdavala novac, novine, poštanske marke. Vojnici koji su na ovo mesto došli kao hodajući leševi samo par meseci kasnije bili su ponovo prava, snažna i nepobediva vojska. Ovo mesto treba da nas uvek podseća na žrtvu, na snagu vere i upornosti, na to kako smo kao narod zahvaljujući tome što jesmo i državi koja je bila ista kao mi, preživeli nemoguće, stigli nedostižno, kako je iz prijateljstva, bratstva i ljubavi vaskrsla naša od mnogih već sahranjena država, narod i kruna. Da večno pamtimo i branimo slobodu koju su nam ti hrabri, uporni i slobodni ljudi ostavili. To je danas, čini mi se, važnije nego ikada, navodi predsednik Udruženja „Cerski marš“ Božidar Katić.

Državna delegacija poslednjeg dana posetila je groblje Zejtinlik u Solunu. Tom prilikom otkrivena je bista Đorđu Mihailoviću, višedecenijskom čuvaru srpskog groblja.