Foto: Canva
GLODARI
Štete na poljima
Glodari u poljima često stvaraju velike probleme ukoliko ih ne suzbijamo pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine. Poljski glodari, od kojih su kod nas dominantne sledeće vrste: poljska voluharica, poljski miš, hrčak i slepo kuče – uništavaju useve, oštećuju zasade, zagađuju i oštećuju uskladištene proizvode. Osim toga, glodari su i vektori brojnih bolesti.
Većina je aktivna tokom cele godine. Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, magacinima, prostoru za rad i stanovanje. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih, do vrloznačajnih štetočina. Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim aktivnostima mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka, detelina i strna žita. Prema procenama šteta, jedna poljska voluharica u toku jedne godine može da pojede više od sedam kilograma hrane, a kopanjem hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg. U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100%, naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja. Glodari najveće probleme u polju nanose u periodu od jeseni (nicanje useva) do proleća, a useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih jazbina stvarajući lako uočljive oaze. Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave oštećenja na velikim površinama, što je nemerljivo. Deratizaciju je najbolje sprovoditi u toku i neposredno posle jesenje setve strnih žita. Period nakon nicanja pšenice je najidealnije vreme za sistematsko suzbijanje štetočina. Za ovu svrhu najbolje je koristiti preparate koji kao supstrat imaju pšenični mamak na bazi cinka. Ovi preparati imaju kratak period raspada te u maloj meri mogu da nanesu uginuća.
Deratizaciju je najbolje izvoditi na otvorenim poljima obuhvaćenim što većim površinama (obuhvatiti osim gajenog useva na parceli prostor oko parcele, kao i susedne parcele)
Vrši se tako što se zrnevlje pšenice sa rodenticidom ubacuje u rupe koje miševi kopaju radi skrovišta-aktivne rupe, nakon čega je potrebno zatvoriti rupu grumenom zemlje. Smanjenje populacije nakon tretmana može se očekivati već za nedelju dana. Posredstvom deratizacije, dolazi se do smanjivanja štete na usevima strnih žita. Smanjuje se njihov populacioni broj koji doprinosi da materijalne štete budu neprimetne.
Deratizacija na njivama kao mera suzbijanja glodara i miševa trebala bi da bude u planu svake godine, kako na posedima malih, tako i velikih poljoprivrednih proizvođača.
Većina je aktivna tokom cele godine. Glodari su prisutni svuda, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U polju, usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, magacinima, prostoru za rad i stanovanje. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih, do vrloznačajnih štetočina. Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim aktivnostima mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka, detelina i strna žita. Prema procenama šteta, jedna poljska voluharica u toku jedne godine može da pojede više od sedam kilograma hrane, a kopanjem hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg. U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100%, naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja. Glodari najveće probleme u polju nanose u periodu od jeseni (nicanje useva) do proleća, a useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih jazbina stvarajući lako uočljive oaze. Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave oštećenja na velikim površinama, što je nemerljivo. Deratizaciju je najbolje sprovoditi u toku i neposredno posle jesenje setve strnih žita. Period nakon nicanja pšenice je najidealnije vreme za sistematsko suzbijanje štetočina. Za ovu svrhu najbolje je koristiti preparate koji kao supstrat imaju pšenični mamak na bazi cinka. Ovi preparati imaju kratak period raspada te u maloj meri mogu da nanesu uginuća.
Deratizaciju je najbolje izvoditi na otvorenim poljima obuhvaćenim što većim površinama (obuhvatiti osim gajenog useva na parceli prostor oko parcele, kao i susedne parcele)
Vrši se tako što se zrnevlje pšenice sa rodenticidom ubacuje u rupe koje miševi kopaju radi skrovišta-aktivne rupe, nakon čega je potrebno zatvoriti rupu grumenom zemlje. Smanjenje populacije nakon tretmana može se očekivati već za nedelju dana. Posredstvom deratizacije, dolazi se do smanjivanja štete na usevima strnih žita. Smanjuje se njihov populacioni broj koji doprinosi da materijalne štete budu neprimetne.
Deratizacija na njivama kao mera suzbijanja glodara i miševa trebala bi da bude u planu svake godine, kako na posedima malih, tako i velikih poljoprivrednih proizvođača.
PSSS Šabac, dipl.inž.Slavica Maksimović
Najnoviji broj
5. decembar 2024.
