BDS pokrenulo peticiju za odlaganje uvođenja Tarife
Taksa na knjige ugrožava javne biblioteke
BDS ističe da bi ovo dodatno finansijsko opterećenje moglo dovesti do značajnih troškova za biblioteke. Pokrenuta je onlajn peticija u kojoj se zainteresovani pozivaju da se njenim potpisivanjem pridruže inicijativi za odlaganje njenog stupanja na snagu
Nova „Tarifa naknade za davanje na posluguoriginala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi“ u bibliotekama Srbije, čije stupanje na snagu je predviđeno od januara 2025. godine, izazvala je brojne kontroverze i zabrinutost među predstavnicima bibliotekarske zajednice.
Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) izrazilo je duboku zabrinutost i zatražilo odlaganje primene ovog akta, upozoravajući da bi predložena tarifa, prema kojoj bi se naplaćivalo 15 dinara po pozajmljenoj knjizi, mogla ozbiljno da ugrozi funkcionisanje javnih biblioteka u Srbiji i oteža njihovu osnovnu misiju- slobodan i nesmetan pristup znanju i kulturnim resursima.
Značajni troškovi Njeno stupanje na snagu predstavlja, kako ističu, namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apeluju na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskom i srodnim pravima. BDS ističe da bi ovo dodatno finansijsko opterećenje, koje se procenjuje na osnovu brojnosti pozajmica knjiga, moglo dovesti do značajnih troškova za biblioteke. Kako one funkcionišu u okviru ograničenih i često nedovoljno podržanih lokalnih budžeta, mnogi smatraju da će takav namet biti neizdrživ i da će dovesti do smanjenja dostupnosti usluga. BDS se ne protivi isplati naknada autorima, ali zahteva odlaganje primene aktuelne tarife do pronalaska pravednijeg i održivijeg rešenja koje ne bi ugrozilo samu delatnost biblioteka.
Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) izrazilo je duboku zabrinutost i zatražilo odlaganje primene ovog akta, upozoravajući da bi predložena tarifa, prema kojoj bi se naplaćivalo 15 dinara po pozajmljenoj knjizi, mogla ozbiljno da ugrozi funkcionisanje javnih biblioteka u Srbiji i oteža njihovu osnovnu misiju- slobodan i nesmetan pristup znanju i kulturnim resursima
Sa druge strane, Organizacija za ostvarivanje prava (OORP), koja se bavi zaštitom autorskih prava, tvrdi da je tarifa pravedna i u skladu sa praksama koje postoje u Evropskoj uniji. Navode da su autori dugo bili bez nadoknade za korišćenje njihovih dela u bibliotekama i da tarifa, iako nametnuta, obezbeđuje minimalnu, ali pravičnu naknadu. Oni su ukazali na to da iznosi sličnih tarifa u zemljama EU obično iznose više nego što je predviđeno u Srbiji i da je iznos naknade u skladu sa privrednim mogućnostima zemlje. Odgovori OORP-a na konkretna pitanja BDS-a dodatno su pojasnili stav organizacije: naknada se deli jednako među svim autorima, bez obzira na frekvenciju pozajmljivanja dela, kako bi se podržala kulturna raznolikost.
Naše biblioteke vode ozbiljnu i tešku utakmicu sa savremenim tehnologijama i uz sve napore beleže konstantan pad čitanosti. O hroničnom manjku sredstava za nabavku knjiga neću ni da govorim. Uz to će im ovaj namet na čitanost doći kao so na ranu i sasvim sigurno teško unazaditi rad biblioteka“, smatra Jelena Podgorac Jovanović
OORP: Praksa u drugim zemljama U Dopisu koji je OORP dostavio bibliotekama i lokalnim samoupravama stoji da „ovo pravo ostvaruju autori u svim državama EU, onih van, ali i na drugim kontinentima“, ali tu ponovo dolazi do mimoilaženja mišljenja, jer BDS navodi da je brzom pretragom postojećih rešenja ustanovila da je ova tvrdnja sročena je tako da izbegne suštinu problema. U Sjedinjenim Američkim Državama na primer, zakon o autorskim pravima sledi „doktrinu prve prodaje“- kada posedujete fizičku kopiju knjige, nosilac autorskih prava ne može da ograniči vaše pravo na preprodaju, pozajmljivanje ili poklanjanje te kopije. Što se ostatka sveta tiče, uključujući i EU, ne postoji jedinstveno rešenje. Nadoknada autorima prema broju pozajmica postoji, recimo, u Finskoj, Nemačkoj, Malti, Holandiji i Velikoj Britaniji. Međutim, u Australiji, Kanadi i Danskoj, na primer, autorima se isplaćuje naknada u skladu sa brojem njihovih knjiga koje poseduju biblioteke. Drugi pristupi uključuju povezivanje plaćanja sa kupovinom knjiga.
Ovo je sistem u Francuskoj gde deo ukupnog OORP fonda dolazi od male uplate od strane izdavača kada prodaju knjigu biblioteci, a preostali deo fonda se sastoji od male naknade koju plaća vlada za svakog registrovanog korisnika biblioteke. Oni navode i da lokalne samouprave često nedovoljno podržavaju kulturne ustanove, te da je ovakav trošak dodatno opterećenje koje će najverovatnije pasti na same biblioteke i njihove korisnike. BDS upozorava da bi primena ovakve naknade dovela do poremećaja u sistemu bibliotečkih usluga i narušavanja prava građana na kulturni i obrazovni razvoj. Umesto trenutnog modela, predlaže se uspostavljanje mehanizma koji bi obuhvatio šire konsultacije i uključivanje svih relevantnih aktera u cilju stvaranja pravičnog i dugoročno održivog rešenja.
Pokrenuta je onlajn peticija u kojoj se pozivaju korisnici fondova i usluga biblioteke, saradnici, mediji i zainteresovane strane da se njenim potpisivanjem pridruže inicijativi za odlaganje stupanja na snagu naplate Tarife.
Neravnopravna utakmica „Naše biblioteke vode ozbiljnu i tešku utakmicu sa savremenim tehnologijama i uz sve napore beleže konstantan pad čitanosti. O hroničnom manjku sredstava za nabavku knjiga neću ni da govorim. Uz to će im ovaj namet na čitanost doći kao so na ranu i sasvim sigurno teško unazaditi rad biblioteka“, smatra Jelena Podgorac Jovanović, bibliotekarka i direktorka Biblioteke šabačke. Ona ističe da je u pogledu zaštite i poštovanja autorskih prava saglasna da svako treba da dobije pravu i adekvatnu nagradu za svoje delo.
Foto: Biblioteka šabačka
-Svedoci smo, međutim, da je kod nas redak slučaj da autori i od samih izdavača dobiju pravičnu nadoknadu. Kao što znate, najčešće se namiruju određenim brojem knjiga iz tiraža, a neretko i to izostane. Na stranu što mnogim autorima i nije osnovni poriv da štampanjem knjiga zarade, već da se ispolje kao pesnici, književnici, publicisti ili naučnici. Od biblioteka, tj. od onih koji finansiraju rad javnih biblioteka- a to su građani, određene lokalne zajednice (bez obzira na to da li su članovi biblioteke ili nisu), naplaćivaće se posluga. Dakle, što je više knjiga pozajmljeno, taj će iznos biti veći- navodi Podgorac Jovanović i dodaje da, „ne ulazeći u kulturnu klimu koja vlada kod nas i koju nažalost ne kreiraju biblioteke i bibliotekari, jasno je da će „hitovi“, lektire i slično, podići iznos koji treba platiti“.
-Ali zašto bi novac sa autorima čije se knjige čitaju (kakve god one bile i ko god oni bili) delili i autori čije knjige nikada niko nije pozajmio, ali je taj autor uredno član ovog udruženja? Zašto bi građani plaćali i njima? To zapravo nije pravedno. Bilo kako bilo, uverena sam da će ustanovljenje ove tarife (nevažno što to nazvah taksom, suština je da je to namet) sasvim sigurno imati negativne posledice, a to što će pozitivne efekte imati određeni autori, kojima će biti isplaćivane određene (ne verujem naročito izdašne) nadoknade, biće slaba uteha za pogoršanje stanja u kojem posluju naše biblioteke. A biblioteke u Srbiji su, verujte, poslednja pribežišta za ljude koji u knjigama traže utočište i odmor od naše sumorne stvarnosti- zaključuje Jelena Podgorac Jovanović, bibliotekarka i direktorka Biblioteke šabačke.
Foto: Biblioteka šabačka
