Traže neku osobu za koju će posebno da se vežu i kod nas smo to sin i ja. Moj glas imitira i oponaša kad priča. Pamti scene i radnje. Kada vidi da uzimamo ključeve od auta zna da će se čuti zvuk alarma i paljenja automobila i to imitira, kaže Đorđe, kog Lole iz milošte zove i „Đokara“
„Ćao, ćao! Kako si?“ Reči su kojima je ekipa „Glasa Podrinja“ pozdraljena na ulasku u kuću Radosavljevića. Ništa čudno da ljubazni pozdrav nije izgovorio papagaj, jedan od ljubimaca petočlane porodice.
Lole, sivi afrički žako, u Šabac je stigao pre sedam godina iz odgajivačnice u Somboru. Doneli su ga kao izuzetno malog i hranili su ga na špric. Prve reči rekao je posle oko tri meseca.
Foto: Glas Podrinja
Đorđe i Jelena imaju troje dece, tako da je do izglasavanja o dolasku novog ljubimca lako došlo. -Iako je supruga rekla ili papagaj ili ona, došlo je do preglasavanja. Sada je nama sve ovo normalno. Ne znamo koliki mu je fond reči, jer on pored govora oponaša i mnoge zvuke. Ljudi nam ne veruju šta sve ume da kaže, pa traže da ga snimamo, priča Đorđe.
Foto: Glas Podrinja
Nedavno je tako majstor trebao da im promeni bateriju na alarmu za kuću, ali mu nije bilo jasno zašto se alarm stalno uključuje. Kada se požalio Đorđu i objasnio mu problem, Đorđe je odmah shvatio da alarm i dalje ne radi, ali da ga Lole i više nego uspešno imitira.
Idealan ljubimac Sivi afrički žako praktično je idealan kućni ljubimac. Živi oko 80 godina, otporan je, tako da mu veterinar uglavnom neće trebati, ne treba da se izvodi u šetnju, kupa, češlja... -Izuzetno su socijalna bića. Na sreću, nas je petoro u kući i uvek ima da razgovara sa nekim, nikada nije sam. Jede hranu za ptice, voće i povrće. Jedino ne smemo da ga ostavimo van kaveza bez nadozora, jer ga sve interesuje, sve bi grizao i čupao, kaže Đorđe Radosavljević.
-Traže neku osobu za koju će posebno da se vežu i kod nas smo to sin i ja. Moj glas imitira i oponaša kad priča. Pamti scene i radnje. Kada vidi da uzimamo ključeve od auta zna da će se čuti zvuk alarma i paljenja automobila i to imitira, kaže Đorđe, kog Lole iz milošte zove i „Đokara“.
Foto: Glas Podrinja
Lole ne ponavlja reči i fraze koje zna napamet, već smisleno i u određenom kontekstu. Deci - Ivi, Vuku i Mii, ujutru, svakom po imenu, poželi dobro jutro. Pozdravlja ih kada ulaze i izlaze iz kuće, kada odlaze na spavanje. Nikada neće reći „Laku noć“ ako nije vreme za to.
Jednom je i pobegao od kuće. Vrata su slučajno ostala otvorena, Lole je izleteo i nije umeo da se vrati. Uhvaćen je u jednom dvorištu par stotina metara dalje, a Radosavljevićima su iz jednog petšopa rekli da je pronađen.
Lolu društvo prave Lav, desetogodišnji jorkširski terijer, koji je „gazda“ i Džesika, dvogodišnja kokerka, koja se plaši svoj pernatog drugara. Lole misli da su oni i njegovi ljubimci, poziva ih da dođu, a onda ih ohrabri jednim „Bravo“, takođe ih i opominje ako krenu u kuhinju da to ne rade
-Kada sam došao čovek me pitao kako da zna da je to moja ptica. Međutim, Lole čim mi je čuo glas u dvorištu počeo da je viče –Đole, Đole. Kada nekog ne poznaje u početku je suzdržan i diskretno pokušava da privuče pažnju. Nedavno mi je bio rođendan i tu su bili samo ljudi koje stalno viđa, nismo mogli da dođemo do reči od njega, priča Đorđe.
Foto: Glas Podrinja
Lolu društvo prave Lav, desetogodišnji jorkširski terijer, koji je „gazda“ i Džesika, dvogodišnja kokerka, koja se plaši svoj pernatog drugara. Lole misli da su oni i njegovi ljubimci, poziva ih da dođu, a onda ih ohrabri jednim „Bravo“, takođe ih i opominje ako krenu u kuhinju da to ne rade. Da odlično zna šta je dozvoljeno, a šta ne, pokazao je i pred nama. Kada radi nešto što mu je zabranjeno sam sebe podseća „Ići ćeš u kavez, Lole“.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
