Iz mačvanskog rečnika: Priče koje govore reči (3. deo)

U našem jezičkom putovanju kroz Mačvu stigli smo do reči na slovo „v“. Knjiga autora Miomira Filipovića Fiće i Dragana M. Avrića „Vake se reči govoru u Mačvi“ vodi nas kroz neistražen svet koji čuva neprocenjivo kulturno blago, a smešteno među korice ono se čuva od zaborava. Uživajte u probranim odlomcima.

vermati (od: fermati) 1. uvažavati, poštovati, ceniti nekoga ili nešto. Ne verma ti on nikake običaje, samo tera po svome! 2. voditi ra- čuna, obraćati pažnju, obazirati se na nekoga. Nije ti on nju vermo niza- šta, zato je i utekla od njega!

vet reč nejasnog porekla koja se ponekad koristi u Glušcima, Noćaju, Radenkoviću, Banovom Polju... a odnosi se na slabašnu osobu koja nema krvi u sebi. Verovatno je nastala od užeg značenja reči veteran is- lužen, iscrpljen, istrošen, star. Mladoženja je sav vet! - u šaljivom tonu, islužen, nije u cvetu mladosti, teško da će moći da uradi ono što bi trebalo.

vođevina devojka koja je isprošena pa sve do udaje kada postaje nevesta. Negde se ovim imenom zove nevesta još neko vreme posle udaje. „Mlada vođevina Anđelija beše u vajatu. S njom su bile još dve drugarice“. Janko Veselinović, Seljanka.

volba ljubav. Bila je velka volba između nji’! v. ašikovanje.

vrljati lutati, šetati, nekorisno trošiti vreme, od toga vrljnuti, vrljkati, odvljrljati, navrljati se- nalutati se. Šta si radio juče u gradu? Ništa naročito, malo sam vrljo! Nikad nije kod kuće, stalno negde vrlja! Vrlja po šoru! Navrljo se taj po svetu, al nitrešta zaradio nit naučio! v. provrljati, v. vrtljati, v. zavrljati, v. vrdnuti.

vrljika 1.otesana i otanjena cepanica korišćena za ogradu. Nije za gradljiku nego za vrljiku! 2. pogr. naziv za prostiju osobu. Prost ko vrljika! v. gradljika.

* „Poljoprivreda za budućnost“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.