Prva nagrada na regionalnom književnom konkursu za pisca i novinara „Glasa Podrinja“ Dušana Blagojevića
Vesna, priča o ženama i sudbinama
„Nosila je mitološko ime zamišljajući sebe kao biće nastalo iz zemlje i bilja. Smatrala je da je u prirodi za nju sve živo koliko i ona. Nije ostvarila svoje spisateljske snove. Umela je kao devojka da pređe desetine kilometara biciklom do grada da bi pogledala izlog gradske knjižare. Kada bi se odvažila da uđe, odlazila bi ka enciklopedijama mitologija i brzo čitala. Nije imala novca za kupovinu. “Knjiga je najbolji prijatelj”, nikada joj ova rečenica nije zvučala tačnije nego dok je izlazila iz lokala. Osećala je kao da napušta iskrenog saborca. Odlazila je od nekoga ko je potpuno razume i pruža ono što srce želi. Zamišljala je da živi u domu ispunjenom literaturom, rad u knjižari smatrala je poslom iz snova. Okružena knjigama komunicirala bi s najdražim delima, drugima pričala o njima i za to dobijala platu. Nije ni taj san dosanjala.“ („Vesna“, Dušan Blagojević)
Na regionalnom književnom konkursu Skribonauta za kratku priču “Nastavi priču” pisac i novinar „Glasa Podrinja“, naš kolega Dušan Blagojević, dobitnik je prve nagrade za kratku priču pod nazivom „Vesna“.
Žiri u sastavu Želimir Periš, Rebeka Mikulandra i Marija Skočibušić odabrao je Blagojevićevu priču kao najbolju uz obrazloženje da sadržajno i stilski predstavlja izuzetno ostvarenje koje, kroz lik žene koja pred nadolazeću oluju obrađuje šljivik, istražuje teme odnosa prema prirodi, transgeneracijskog prenosa znanja, braka, ličnog ispunjenja i neuspeha.
-Reč je o delu koje kroz jednostavne, ali moćne elemente poput “sunca, kišnice i minerala iz zemlje” gradi slojevit svet čiji su koreni u prošlosti, ali suštinski je usmeren prema napred. Uvidi izbijaju iz napukle kore, a paralelno se razvija priča o fizičkom gašenju protagonistkinje. Pripovedačka vrednost leži i u izbegavanju (samo)sažaljenja – tekst održava i pogoni osećaj svrhe koji ima i njegova junakinja, a sve to rezultira izuzetnom zaokruženošću priče- istaknuto je obrazloženju nagrade.
Blagojević ističe da nagradu nije očekivao, ali da svaki pisac priželjkuje da njegovo delo bude odabrano za najbolje od najboljih. „Vesna“ je višeslojna priča, te ostavlja čitaocima i čitateljkama da donesu sud, prepoznaju sebe, sebi bliske ili daleke osobe. Vesna je priča o ženama, ali i onima koji na prvi pogled nisu jasno opisani kroz delo.
Dušan Blagojević rođen u Šapcu 18. juna 1986. godine. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i trenutno je zaposlen u regionalnom nedeljniku “Glas Podrinja”. Dobitnik je novinarskog prizanja “Cvet jednakosti” za 2022. godinu za najbolji medijski prilog posvećen osobama sa invaliditetom, Pisanjem se bavi deset godina, osvajao je više priznanja na različitim regionalnim književnim konkursima kratke priče. Priče su objavljivane u zbirkama “Trenutak kada je meni počeo mir”, “Dok je reči i pisci su živi” i “Strogo poverljivo iz prošlosti Srbije”. Aktivno se bavi i atletikom.
Foto: Privatna arhiva
- U dijalogu s prirodom tišina ima zvuk disanja zemlje, lamenta biljaka i čežnji životinja. Sve je u savršenom balansu. Rođenjem je Vesni dato okruženje, determinisan život, ali je ime koje nosi kao tajni znak univerzuma. Ono je odraz bića koje ne dozvoljava da nestane u okolini gde je osuđena da ne bude svoja. Jedna Vesna se predala, druga se budi i bori. Jedna je deo kvarilaca savršenstva koja fizički egzistira koliko drugi dozvole, a druga je simbol ciklusa u kojoj je svaki kraj novi početak. Jedna je prolazna, zanemarljivo mali trenutak u večnosti, a druga večnost nosi u sebi. Samo jedna ima kraj, a pitanje ko je koju Vesnu stvorio, nema odgovor – kaže Dušan i dodaje da su čast, ponos i zahvalnost dominatne emocije.
- Ta osećanja su samo neki od uvek prisutnih sadržalaca kada dobijete ovakvu. Biti prvi na prestižnom konkursu, u konkurenciji koja obukvata celu bivšu državu je, za mene čast na više nivoa. To je najsnažniji vetar u leđa za budućnost. Svako delo koje je zaokruženo, počinje život van stvaraoca i priznanje je kao poruka da je neko, nešto naše, prihvatio na najtopliji način. Mi smo pričali delo, kasnije delo priča o nama i dužnost je da svaku pohvalu, od dela i ljudi, opravdamo svakim narednim stvaranjem. To je obaveza prem žiriju, Skribonautima, Vesni...
Foto: Privatna arhiva
