Iz mačvanskog rečnika: Priče koje govore reči (5. deo)

U vremenu kada savremeni način života često potiskuje lokalnu tradiciju, rečnici dijalekata i narodnog govora postaju dragoceni spomenici kulturne baštine. Jedan takav biser je knjiga „Vake de reči govoru u Mačvi“ autora Miomira Filipovića Fiće i Dragana M. Avrića. Ovo delo kroz jezik starih Mačvana čuva priča priču o njihovom načinu života, običajima i mudrosti. U nastavku priče o nasleđu Mačve donosimo novi izbor reči i izraza koji čine bogatstvo govora karakterističnog za ovaj kraj. Svaka reč nosi u sebi ne samo značenje, već i duh vremena i prostora iz kojih potiče. Ovaj rečnik nije samo zbirka reči- on je most između prošlosti i sadašnjosti, podsećajući nas na važnost čuvanja jezika kao temelja identiteta jednog naroda. U nastavku, osvrnućemo se na neke od reči i izraza koji otkrivaju lepotu i posebnost mačvanskog govora, ukazujući na neprocenjivu vrednost ovog jezičkog blaga, ovog puta na slovo „d“.

dreždati, drežditi 1. dugo čekati. Bogami smo do podne dreždili u čekaonici, dok nas doktor nije prozvo! 2. gubiti vreme, biti besposlen, besciljno posmatrati. Po celi dan ti on dreždi ispred prodavnice / na šoru...i gleda ko prolazi! v. džedžati, v. dangubiti

drekenjati (se) 1. glasno plakati, vrištati, cikati. 2. galamiti. Za nekoga ko galami kaže se drekenja se.

duvarnik šareni masni papir koji je postavljan na zid na mesta gde su ga ljudi dodirivali ili se na njega naslanjali kako bi se zid zaštitio od prljanja.

dura! miran! mirna! izraz kojim se obraća konjima prilikom hranjenja, timarenja ili prezanja kako bi bili mirni, poslušni i kako bi se pomerali s obzirom na radnju koja se vrši sa njima.

dušema dugačka klupa sa naslonom, finije izrađena i ukrašenija od obične klupe. Jedna do dve dušeme su stajale u primaćoj sobi, najčešće uz slavski astal, a koristile su se pri slavama i kakvim masovnijim okupljanjima u zatvorenom prostoru.