Uspeh dece kluba

Najveći uspeh u istoriji Radnički je ostvario plasmanom u Prvu srpsku ligu 1980. godine, što je bio treći rang fudbala SFR Jugoslavije. Da bi to ostvario morao je da osvoji prvo mesto u Posavsko-podunavskoj zoni, ispred odličnih ekipa kao što su Loznica, Krušik, a potom i da bude bolji u baražu sa pobednikom druge grupe, timom Mladosti iz Smederevske palanke. U Šapcu je bilo 3:0 za domaće, u revanšu 2:0 za Mladost. Revanš su obeležili arbitri: Jovanović, Nikolić i Dimitrijević. Mladost je dala golove iz nepostojećeg penala i posle nepostojećeg kornera.

Na revanš su putovala četiri autobusa navijača Radničkog i mnogo automobila iz Šapca. Ukupno oko 500 navijača bilo je uz tim u Palanci. Napravili su svečarsku atmosferu u varošici još pre meča. Čitavu utakmicu su bodrili svoje igrače. Ostalo je zapisano da su bili simpatični i Palančanima, te su na kraju, slaveći uz sirene tokom povratka u Šabac nailazili i na otpozdravljanje Palančana.
Uspeh je ostvaren bez igrača dovedenih „sa strane“. Sezonu iznela 24 igrača, 18 su bili radnici „Zorke“, četiri igrača behu studenti, a dvojica učenici, a i njih šest deca radnika „Zorke“. Treneri: Ninković, Petrović, Nešković i Marković, takođe su nekadašnji igrači „Radničkog“.

Osim što su pokazali najbolji fudbal, Šapčani su bili i prvi na fer plej tabeli, a u poslednjih 13 kola nisu dobili nijedan žuti karton!