Povratak Radničkog

Radnički Zorka, pod tim imenom, poslednji meč je odigrao u proleće 2010. godine. Igrali su utakmicu bez golova u Novoj Varoši, u okviru poslednjeg kola Zone „Drina“. Nakon četvrte pozicije Radnički je odustao od takmičenja i tri godine nije nastupao. Grupa bivših igrača: Đorđe Mihajlović, Nenad Jovanović, Ivan Isaković, Milan Blagojević, Miloš Urošević, odlučila je da u leto 2013. godine oživi klub.

Bilo je mogućnosti za fuzije, ali su odlučili da krenu, slavnog imena, od početka. Posle 29 godina klub je ponovo bio šabački Radnički, bez imena fabrike u nazivu, i krenuo je od Opštinske lige (sedmi rang u fudbalskoj piramidi Srbije).

Uspeli su u prvoj sezoni, ne samo da osvoje titulu, već i da postave svojevsrni rekord. Bili su jedini tim u Srbiji koji je imao maksimalan učinak u svojoj Ligi. Rukovodstvo i igrači nisu samo nastuali na utakmicama, već su zajedno pripremali terenen na SRC „Zorka“, obezbeđivali opremu, lopte, gradili omladinsku školu, obezbeđivali sredstva za tribine, klupski budžet dopunjavali nastupajući na turnirima u malom fudbalu gde su takođe nosili ime i dresove Radničkog. Kada je bilo najteže, tokom velikih poplava 2014. godine zajedno bili na bedemima odbrane. Otvoren je ponovo i klupski bife, ovaj put u blizini Sokolskog doma.

Za samo pet godina Radnički je stigao iz sedmog do četvrtog ranga, zonskog, gde je bio i 2010. godine. Uz taj uspeh, osvojio je i Kup OFS Šabac, pobedio u finalu Mačvu, mlađe kategorije su igrale lige FSRZS (od pionira do omladinaca), a popularni „Rekreacioni“ je ponovo imao i tribine. U Zoni je ponovo i stala priča, na kraju 2019. godine. Nadamo se, samo privremeno. Ideja živi...