Borba za odlazak na lečenje u Poljsku

Još uvek traje borba da Dušan Simić iz Jelenče i još četiri dečaka obolela od Dišenove mišićne distrofije, otputuju na terapiju u Poljsku. Kako smo već pisali, za inovativnu terapiju, koja je dala dobre rezultate za decu koja su je primila, potrebno je sakupiti 1,5 miliona dolara. Akcija traje već mesecima, a do sada je prikupljena polovina sredstva, dok bolest nastavlja progresivno da razara mišiće dečacima.

Roditelji dečaka su osnovali fondaciju „Jedro“ koju su podržali brojni umetnici i druge javne ličnosti, a veliki doprinos u prikupljanju novca dali su i Šapčani. Sada u petak (24. januara) organizuju i humanitarni koncert. Koncert će se održati u Hali „Zorka“ od 20.00 časova, a učestvuju Slavko Banjac, Ana Bekuta, Mina Kostić, Neša Manojlović, Nemanja Maksimović, uz podršku Hit benda, a pojaviće se i gosti iznenađenja. Karte se mogu kupiti u kafeu „Lipa“, restoranu „Tilia“, menjačnici „Zip“, kao i pred početak koncerta u hali, po ceni od 700 dinara za tribine i 1.700 za VIP ložu.

Drugi načini za pomoć dečacima
Svi koji nisu u mogućnosti da dođu na koncert dečacima mogu pomoći i slanjem SMS poruke sa brojem 5 na brojtelefona 3091, ili direktnom uplatom na račun fondacije. Cena jedne poruke je 200 dinara. Broj žiro-računa fondacije „Jedro“ je 160-6000002005224-26.

Koncert organizuju Saša Jovanović i Vladimir Petrović, koji su za dečake išli na hodočašće od Kopra do Ostroga, biciklima i peške. Vladimir je redovni davalac trombocita za obolele od leukemije, dok Saša, iako živi u Sloveniji, stalno pomaže deci u Srbiji.

-Pre dve godine imao sam jako težak period u životu. Video sam da u tom trenutku ne mogu sam sebi da pomognem i počeo sam da tražim način da pomognem drugima. Razgovarao sam sa svojim direktorom o ideji da vozim kajak od Slovenije do Crne Gore. Međutim, kako je za tako dalek put kajakom potrebna pratnja i ozbiljna podrška, ipak sam odlučio da deo puta vozim bicikl, deo puta kajak, a deo da idem peške.

Dušana su odabrali tako što su gledali kom detetu je najbrže potreba pomoć, a videli su da je potrebno doći do jako velike cifre. Tek kada su stupili u kontakt sa porodicom Simić shvatili su da se radi o pomoći za pet dečaka.

-Kontaktirao sam Vladu koji je pristao da ide sa mnom na hodoćašće. Krenuli smo iz Kopra 22. septembra. Put je trajao 14 dana, a 9 dana nam je trebalo da dođemo do Herceg Novog. Spavali smo pod šatorima, bili izloženi buri, jugu, naletima vetra većim od 150 kilometara na čas, a put kojim smo prolazili nikako nije bezbedan za bicikliste. Ogroman vetar u leđa nam je dao naš prijatelj Sloba Kesić, koji živi u Banja Luci, a od pre nekoliko godina je potpuno slep. Sloba nam se sa još jednim prijateljem pridružio u Herceg Novom i pešačio je sa nama do Ostroga, priča Saša.

Naše je samo ono što damo drugima
-Naše je samo ono što damo drugima, sve ostalo nam je samo dato na korišćenje. Mnogo je dece kojoj treba pomoći, a jedno od njih je i dete našeg školskog druga. Za njega ćemo organizovati sledeće akcije, kada ovo završimo. Javaju nam se ljudi koji žele da pomognu. Nekada je dovoljna i lepa reč i podrška. Kada bi svako u Srbiji poslao samo po jedan SMS sakupila bi se ogromna količina novca za bolesnu decu, navodi Saša Jovanović.

Po stizanju na cilj svi su zaplakali kada su shvatili koliko su prešli i šta su postigli. Tada su dali zavet da njihova misija nije završena, nego da tek počinje. Uz porodicu Simić i dečake obolele od teškog oblika distrofije ostaju do ispunjenja cilja, a potom već imaju nove planove za pomoć drugoj deci.

Foto: Privatna arhiva

Saša se u Sloveniji obreo dok se profesionalno bavio vaterpolom. Potpisao je za klub iz Kopra, sa njima igrao u Jadranskoj ligi, tada najajčoj. Igrao je sa njima i Len kup, ali je klub nako nakon nekoliko godina otišao u stečaj, a Saša je ostao u Sloveniji. Oženi se srednjoškolskom ljubavi, a potom dobio i sina. Neko vreme se nije bavio sportom, a onda je počeo da trenira kik – boks i potpisao je za klub iz Italije.

-Amaterski sam pobeđivao sve. Ušao sam i u profesionalne vode. Na početku nije išlo najbolje, ali ostvario sam najbrži nokaut u istoriji kik – boksa za 4,8 sekundi, čekam zvanično odobrenje i da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda. Rekord je ostvaren protiv Frenka Natea, francuskog borca poreklom iz Obale Slonovače, navodi Saša.

Zahvaljujući njemu, Šabac je pre tri i po godine bio domaćin kik – boks spektakla „Megdana“, na kom je učestovao i jedan od najboljih boraca ikada, Antonio „Bigfut“ Silva.

Saša sada radi kao spasilac i kaže da je to najbolji posao na svetu. Licencirani spasilac za otvorene vode, mora, reke, jezera i divlje vode je od 2012. godine.

-Volim da pomažem ljudima, a da ne očekujem ništa za uzvrat. Većinu vremena tokom sezone provedem na moru. Radim za firmu čiji je vlasnik moj dobar prijatelj Nikola Nikolovski i stalno zapošljavamo ljude iz Srbije, tako da svako ko je zainteresovan, a dobro pliva može da nam se javi. Jako smo dobro opremljeni. Među privima smo nabavili hover na daljinski za spasavanje na nepristupačnim mestima. Posao je izuzetno odgovoran, može da se radi čitav život, a da se ništa ne desi, a može da se za jedan dan desi mnogo toga. Do sada sam imao tri baš teške situacije, a jedna je bila i reanimacija deteta. Bogu hvala, na svojim rukama nemam smrtni slučaj, kaže Saša.