Nek živi sećanje

Ako nismo dodirnuli kamen Studenice, nismo se poklonili Gračanici, zamislili u Manasiji, osetili mir Ljubostinje, sagledali vidik sa visine Đurđevih stupova, upili u svoju dušu živopise sa zidova Sopoćana, Kalenića, Mileševe, Žiče i u svom hodočašću predahnuli u hladu fruškogorskih manastira, možemo li reći da zaista razumemo šta znače sve te daleke lepote za kojima žudimo?

Sigurno znamo odgovore na ova pitanja. Naša prošlost je deo našeg bića, a na to treba uvek da nas podsećaju naša svetilišta, plemenito jednostavna i nerazmetljiva u svojoj lepoti. Zato je i današnja priredba „Neka živi sećanje”, koju su izveli učenici četvrtog, petog i osmog razreda OŠ „Majur” iz Majura, u čast našeg svetitelja, svojevrsno hodočašće kroz svete prostore srpske duhovnosti.

Koordinator priredbe bila je prof. Jasmina Janić sa saradnicima: prof. Radom Stokanović, prof. Aleksandrom Marjanović, prof. Marijom Pavlović, prof. Marijom Marković, veroučiteljem Nenadom Bogdanovićem i scenografom Dušanom Jocićem. Domaćini svečanosti bili su: Borisav Ilić i kolektiv OŠ „Majur”.

Foto: OŠ Majur

Čovek ostavi nešto za sobom. Ostavi čovek prolazno, ali ostavi čovek i večno i poučno. Ostavi čovek pouke koje nas prate. Međutim, dok neke pouke uče narod, druge bezvučno odjekuju.
„Nema te...
A ima te više nego ikad
i biće tako
vo vek i vekova.
Pamtićete...
Moliće se tvojoj svetosti,
jer ti si bio sakupljač
izgubljenih delova svoga ognjišta
i njegov obnovitelj.
Pamtićete...”