Strast kraljevskog hobija

Šapčanin Miloš Vuković, već decenijama posvećeno sakuplja poštanske marke. Njegova ljubav prema filateliji počela je u detinjstvu, tačnije osnovnoj školi kada je video oglas u školskom časopisu o poklanjanju markica. To je bio početak strasti prema kraljevskom hobiju.

Filatelija se naziva i kraljevskim hobijem jer britanska kraljevska porodica ima najvredniju i najveću kolekciju poštanskih maraka.

Danas, Miloš je član Saveza filatelista Srbije i vlasnik vredne kolekcije koja sadrži neke od najređih i najstarijih primeraka iz nacionalne istorije. Od prvih izdanja sa likom kneza Mihaila do retkih serija iz kasnijih perioda. Njegova kolekcija bazirana je markicama Srbije i Crne Gore, posebno iz perioda Kneževine i Kraljevine Srbije.

-Prve poštanske marke štampane su u Srbiji 1866. godine sa likom kneza Mihaila u Carskoj državnoj štampariji u Beču. Mi nismo imali znanje, iskustvo, mašine za taj poduhvat u tom trenutku. Nacrti su rađeni prema idejnom rešenju Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i poznatog fotografa.

Šabac, rodni grad, inspiracija
Kako kaže, Miloš, privlače ga neispričane priče pisama i poštanskih marki. Kao posebnost ističe one vezane za rodni grad, Šabac. No, nisu samo one zastupljene u kolekciji.

Poštanske marke često kriju i okom nevidljive tajne. Jedna od njih je vezana za dve najpoznatije srpske dinastije.
-Marka je sa likom kralja Petra i Karađorđa, ali kada se okrene naopako vidi se posmrtna maska kralja Aleksandra Obrenovića. Osoba koja je radila na izradi markice vešto je to uradila. Ovo je samo još jedna potvrda koliko je ovaj hobi interesantan i da nikada ne znate kakva se priča krije iza naizgled obične poštanske marke.

-Trudim se da sve ono što je putovalo u Šabac, i iz Šapca kao što su razglednice, dopisnice, pisma, pronađem na različitim aukcijama i vratim u Srbiju. Za mene je to poseban vid zadovoljstva, ali i čuvanja istorije grada. Godinama ne živim u Šapcu, ali sam vezan za svoj rodni grad.

Samo godinu dana nakon uspostavljanja prve pošte u Beogradu, grad na Savi je dobio svoju i to 1841.
-Šabac je bio važno pogranično mesto. U prilog tome govori i osnivanje pošte odmah posle beogradske. Jedan od prvih žigova Šapca imao je ovalni oblik. Takav su imali još Kragujevac i Ćuprija, ali je naš grad bio prvi. Pošta se najčešće kretala od Beograda, preko Obrenovca i Šapca do Loznice. No, kako je u tadašnjoj Srbiji bio mali broj pismenih ljudi, u najviše su komunicirale državne institucije. Zbog toga su i privatna pisma retka – pojašnjava naš sagovornik i dodaje da čuva neka od retkih prepiski iz 19. i početka 20. veka.

Menzulana je mesto za zamenu konja i odmor nosilaca poruka prvih poštara (tatara). Menzulane su uspostavljene pre svega na Carigradskom drumu i nastale su tokom 17. veka i one su preteča pošte kakvu danas poznajemo. Prve u Kneževini Srbiji otovorene su 1811, a sultanskim hatišerifom od 29. avgusta, Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje potrebe što je i učinjeno 1835. ukazom kneza Miloša. Početak javnog poštanskog saobraćaja, 25. maja (7. juna po novom kalendaru) i otvaranje prve pošte na Kalemegdanu u Beogradu. Godine 1866. godine štampane su prve srpske poštanske marke u državnoj štampariji u Beogradu, a nosile su naziv „grbuše“, tada je donet Zakona o poštama, kojim se regulišu uvođenje i upotreba poštanskih maraka za plaćanje poštarine, kao i upotreba poštanskih kola za prevoz pošiljaka i putnika.

-U svom posedu imam i vredna pisma koja su adresirana na Stojana Novakovića, kao i na apotekara Kostu Nikolića. Imam jedno zanimljivo pismo iz 1889. godine u kom se iguman manstira Petkovica, Dositej, žali načelstvu Okruga Podrinskog u Loznici na meštane kako kradu crkvenu šumu. To su neke interesantne stvari. Iz pisama se može mnogo toga uvideti.

Personalizovane marke za sećanje
Pojedinici, ustanove mogu da u saradnji sa Poštom Srbije da izdaju svoju personalizovanu poštansku marku. Ove markice su posebno privlačne za kolekcionare, jer se rade u malim serijama.
-Personalizovane marke su posebno interesantne. Nekoliko ustanova u Šapcu je izdalo personalizovane marke tokom proteklih nekoliko godina. Zavod za javno zdravlje, Sani grupa i Narodni muzej povodom izložbe „Zorka“. Nadam se da će više institucija, preduzetnika se odlučiti na ovaj korak, zato što ostavljaju nešto drugačije i vredno.

Foto: Glas Podrinja

Prozor u prošlost
Svaka marka je mali prozor u prošlost. Ona nije samo papir, već svedok vremena, politike, kulture i umetnosti jednog društva, dodaje Miloš.

-Moja ideja i želja je da jednog dana priredim izložbu. Voleo bih da to bude u Šapcu. Mislim da svaki ozbiljniji filetelista teži da javnosti prikaže svoju kolekciju. Godinama negujete svoj hobi, pažljivo birate ono što sakupljate, te izložba može da bude kao kruna svega. Učestvovao sam na izložbama, ali nikada nisam organizovao samostalnu.

Retke i vredne marke
Miloševa kolekcija broji stotine primeraka, a neki su toliko retki da ih ima tek nekoliko. Vuković marke ne vidi kao investiciju, već kao strast. Najveće zadovoljstvo mu je kada pronađe onu koju želi, upotpuniti kolekciju kako bi je sačuvao za buduće generacije.

Prve poštanske marke štampane su u Srbiji 1866. godine sa likom kneza Mihaila u Carskoj državnoj štampariji u Beču

Foto: Glas Podrinja

-Za svaku poštansku marku znam gde sam je nabavio, kada, koliko sam je tražio i želeo, zbog čega je značajna, kako je došlo do njenog štampanja. Čitajući pisma vratite se u period kada je ono nastalo. Ne planiram da prodam svoju kolekciju, ona za mene ima višestruku vrednost. Najviše sentimentalnu.
Interesovanje za filateliju možda nije kao nekad, ali pravi kolekcionari i dalje postoje. Svaka retka marka je priča za sebe i neprocenjiv deo istorije.

Foto: Glas Podrinja

-Vredne se prodaju u inostranstvu, ili se nažalost mnogo toga baci. Često ljudi nisu svesni šta poseduju.

Budućnost kraljevskog hobija
U eri kada digitalna komunikacija dominira, Miloš Vuković podseća da su nekada poštanske marke bile simbol povezanosti ljudi i protoka informacija. Njegova kolekcija je zalaganje da poštansku istoriju otrgne od zaborava.

-Žao mi je što se ljudi ne bave hobijima, ne mislim samo na filateliju. Plašim se da će za neku deceniju da nestane kao hobi. Da li će ljudi uvideti da je to dobar način da investiraju svoje vreme i novac, to ćemo videti u budućnosti. Svi su bili uvereni da će marke nestati sa pojavom mejla, ali nije. One se još uvek koriste i žive.