Voćkama ne smeta februarski minus

Ne bi valjalo da naglo otopli, temperatura ode u veliki plus i krene vegetacija, a onda se dogodi jak mraz – kažu stručnjaci u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Šapcu. „Trenutno se na našem terenu voće nalazi u fazi mirovanja i nije zapaženo kretanje vegetacije što je povoljno za ovo doba godine“ – kažu voćari.

Zaštita od ekstremnih mrazeva i naglih promena temperature
Prekrivanje osetljivih pupoljaka, prekrivanje tla oko voćke malčem kako bi se zaštitilo korenje, krečenje stabala.

-Toplo februarsko vreme utiče na voćke jer mogu početi da se razvijaju a ako temperatura padne, da dođe do smrzavanja. Hladni dani nisu naškodili voću, naprotiv, u ovom periodu odgovara niska temperatura, pa i „debeo“ minus koji praktično štiti od „kretanja“ vegetacije, pupoljenja ili bokorenja. Niske temperature i mrazevi, s obzirom da su biljke još uvek u periodu mirovanja, nisu opasnost po rod. Kod voća i vinove loze još nisu krenuli sokovi tako da temperature u minusu ne prave nikakav problem. Ukoliko bi se hladan talas nastavio, naročito temperatura u debelom minusu kada biljke uđu u period vegetacije, onda bi tek nastao problem, sve do tada mraz im ne može štetiti – ističe Milorad Jocković, savetodavac za voćarstvo u PSSS Šabac.

Foto: "Glas Podrinja"

Orezivanje, prihrana, agrotehnika
Voćari tokom ovog perioda, treba da sprovode redovne sezonske mere u zasadima. Savetuje se da se kod osetljivijih voćnih vrsta poput breskve, kajsije i pojedinih sorti trešanja, rezidba ostavi pred sam početak vegetacije, kada prođu opasnosti od niskih temperatura.

- I dalje se radi orezivanje a polako kreće i rezidba koštičavog voća za šta je upravo polovina februara meseca najbolji period. Polako prolazi i opasnost od ekstremno niskih, ledenih dana. Ko nije završio sa sadnjom, i to može sada uraditi i imamo proizvođača koji nas konsultuju u vezi sa tim. Sve se još uvek podvodi pod zimskom sadnjom, dok ne krene vegetacija, tačnije do kraja februara, početka marta, kada počinje prolećna sadnja. Ko nije uradio prihranu u decembru, januaru mesecu, može i sad da je završi. Naravno, treba obilaziti naročito mlade zasade i gledati da li nema oštećenja od glodara, zečeva ili srna jer je ovo period kad još uvek nije krenula vegetacija pa je još uvek nedostatak hrane za ove životinje aktuelan. Naročito jer nema snežnog pokrivača koji bi voćke zaštitio. Ako se uoče oštećenja, treba obaviti zaštitu kvadratnom mrežicom ili kupiti neki od repelenata u poljoprivrednim apotekama koji odbijaju divljač da ne bi došlo do guljenja kore koje bi prouzrokovalo sušenje nadzemnog dela biljke – ističe Jocković.

Voćari savladali upotrebu eAgrara
Javni pozivi za podsticajne mere u voćarstvu još nisu objavljeni ali je u najavi poziv, poput prošlogodišnjeg, za novopodignute zasade voća. Ove godine se očekuju i podsticaji za zasade vinove loze.

- Kod voćara, naročito borovničara, portal eAgrar je skoro stoprocentno u primeni. Preko njega apliciraju za podsticaje, na javne pozive poput onih za nove zasade, mehanizaciju i opremu. Najvežnija pogodnost korišćenja portala je pri plasmanu gotovih proizvoda jer ga je sad gotovo nemoguće ostvariti ukoliko nemaju registrovano gazdinstvo. Ovo je naročito u promeni kada su u pitanju veće količine. Manji proizvođači i dalje se oslanjaju na prodaju na pijacama – navode u Poljoprivrednoj stručnoj službi.