Obezbeđenje od „gledanja u nebo“

Klima se poslednjih godina definitivno promenila. Leta su sušna i sve toplija, a letnje oluje sve jače. Grad i udari groma nanose ogromne štete poljoprivredi. Srpski seljak, već navikao da gleda u nebo, od kog mu sve zavisi, u sve je nezavidnijoj situaciji.

Osiguranje je jedan od načina da se poljoprivrednici zaštite od štete. Ipak, kod nas ono čini se nije dovoljno zastupljeno. Neki su od osigranja odustali zbog toga što su ranije imali negativna iskustva, drugi nisu dovoljno upoznati sa uslovima koje osiguravajuće kuće nude.

Broj osiguranih parcela u poslednje vreme raste, a već sada je pravi trenutak da se razmišlja o osiguranju budućih useva.

Radomir Milanović, preuzimač rizika za osiguranje poljoprivrede Generali (Đenerali) osiguranja, navodi da se u Srbiji osigurava oko 12 odsto poljoprivrednog zemljišta.

-Poslednjih godina, u okruzima gde je državna subvencija povećana sa 40 na 70 odsto postoji rast osiguranih površina. Takav je i Mačvanski okrug, gde su subvencije povećane od 2023. godine na 70 odsto, kaže Milanović.

Radomir Milanović, Foto: Privatna arhiva

Na osiguranje se češće odlučuju veći proizvođači. Najviše ih plaše grad i oluja.

-Poljoprivrednici i dalje osiguranje smatraju troškom, ali velike nepogode koje su poslednjih godina postale česta pojava navode ozbiljne proizvođače da osiguranje prihvataju kao redovnu meru zaštite ulaganja i stabilnost poslovanja ili kako bi to sami poljoprivrednici rekli ’’da imam miran san’’. Naši poljoprivrednici se najčešće osiguravaju od rizika grada i od dopunskog rizika oluje. Obzirom da su poslednje vreme superćelijske oluje izvesnije, postoji rast u osiguranju od ovog rizika. Na ovom području osiguranje od grada košta u proseku oko 4.000 dinara po hektaru (pšenica, kukuruz), a od dopunskog rizika oluje oko 5.000 dinara po hektaru, kaže Milanović.

Pored dopunskog osiguranja od oluje, poljoprivrednici se mogu osigurati i od prolećnog snega, koji ume da iznenadi i napravi veliku štetu na voću.

-Đenerali osiguranje klijentima nudi osiguranje od grada, udara groma i požara kao osnovno osiguranje, koje može da prati dopunski rizik od oluje i od prolećnog snega (kod maline i kupine), kao i osiguranje gubitka količine i kvaliteta voća, te osiguranje stabala voćaka i čokota vinove loze. Način plaćanja može biti avansno i po skidanju useva. U vreme kad je svaki rod neprocenjiv, Đenerali digitalna agro polisa stoji kao siguran bedem između naših klijenata i nepredvidivih vremenskih nepogoda. Samo nekoliko klikova naše klijente deli od finansijske zaštite, u slučaju štete od grada, požara i udara groma, navodi Milanović.

Slično je i u Dunav osiguranju. Miloš Rafailović, šef Odeljenja interne prodaje Glavne filijale Dunav osiguranja Šabac navodi da se kod njih najčešće osiguravaju ratarske kulture, a potom voće i povrće.

-Dunav osiguranje je lider u osiguranju poljoprivrede u našoj zemlji. Kao društveno odgovorna kompanija, pored toga što osiguravamo i savetujemo naše poljoprivrednike kada je o osigranju reč. Vrlo smo efikasni u isplati šteta, s obzirom da na teritoriji koju pokriva Filijala imamo pored službe prodaje i službu šteta. Ukoliko dođe do štete osiguranici nas kontaktiraju, popuni se obrazac za prijavu štete, nakon čega, u najkraćem roku, naše kolege procenitelji izlaze na teren, navodi Rafailović.

Iako osiguravaju i registrovana i neregistrovana poljoprivredna domaćinstva ističe da su registrovana u povoljnijem položaju zbog mogućnosti dobijanja subvencije od strane Ministarstva poljoprivrede, koja trenutno iznosi čak 70 odsto. Svojim osiguranicima izlaze u susret i pomažu im da se prijave za ove subvencije kako bi im olakšali.

- Požar, grad, udar groma su osnovni rizici, dopunski su oluja i poplava, kao i prolećni mraz. Najviše oštećenja bude od grada. Poslednjih godina se pokazalo da prolećni mraz može da nanese dosta štete. Dunav osiguranje je jedino osiguranje koje ugovara rizik od prolećnog mraza i on se može ugovoriti do kraja februara . Rizik je veliki, ali mi smo kompanija koja može da isplati svaku realno procenjenu štetu u najkraćem roku, kaže Rafailović.

Navodi da se prilikom ugovaranja osiguranja plaća iznos od samo 5 odsto od ukupne premije, dok se preostali iznos premije plaća najkasnije nakon ubiranja useva i plodova, dakle u jesen.
-Učešće, odnosno franšiza u šteti za voće i povrđe iznosi 10 odsto od osigurane sume, dok za ratarske kulture nema učešća. Na konkretnom primeru, recimo, na području Pocerine, za osiguranje jednog hektara pšenice osiguranik bi platio premiju u iznosu od 3000 dinara, a za jedan hektar kukuruza 4700 dinara, kaže Rafailović.