Vek Radničkog u pisanoj reči

Šabački fudbalski klub “Radnički” prethodne godine napunio je stotinu godina, a povodom tog jubileja, nastala je monografija “Više od kluba - stoleće FK Radnički” Milana Blagojevića, nekadašnjeg igrača i kapitena kluba, krajem šezdesetih i početkom sedamdestih godina, člana uprave u više navrata i njegovog sina Dušana, novinara, urednika sportske rubrike „Glasa Podrinja“.

Foto: Glas Podrinja

- Sećanje na Radnički je pre svega sećanje na detinjstvo, put od Trkališta do rekreacionog, drvene tribine koje detaljno žive u sećanju i igrači u crvenom za koje navijamo. Kada postignu gol, preplavi osećaj zadovoljstva i svi skočimo, to je bio taj osećaj sreće i tako svake subote, istim putem, na isto mesto i uz istu želju. Ove slike su bile jake u sećanjima i te 2020. godine kao najjači motiv da započnemo proces vajanja spomenika klubu za večnost, samo smo umesto gline koristili reči. Prva odluka bila je da ne pišemo uobičajenu monografiju, već priču o veku našeg kluba, grada s kojim je i Radnički rastao i ljudima i događajima što su činili priču malog, velikog kluba, namerni da prenesemo i atmosferu svakodnevice u jednom vremenu. Od prvotimaca do rezervista, od članova uprave do ekonoma, od lekara do navijača. Svako je ostavio deo srca u ovom malom velikom klubu i monografija je spomenik prošlosti i svim njihovim uspomena. Radnički je od osnivanja bio ideja, a Platon je govorio da su ideje besmrtne. Mnogo je onih za koje će Radnički večno trajati, ma šta da budućnost nosi – pojašnjava Dušan Blagojević.

Osvrti, sećanja na važne mečeve, važne ličnosti i atmosferu
Reč je o delu koje obejdinjuje priče o Radničkom tokom jednog veka i gradu i njegovom razvoju u istom periodu. Uz rezultatske osvrte, sećanja na važne mečeve, važne ličnosti i atmosferu, deo knjige su i zanimljivosti iz istorije Kluba i Grada, poznati i manje poznati događaji.

Foto: Glas Podrinja

-U Radničkom sam proveo više od pola veka, u različitim ulogama i od prvog dana sam osećao zbog čega je to poseban klub. Oduvek smo bili kao porodica, mnoge teške trenuke smo prebrodili zahvaljujući zajedništvu i želji da naš Radnički traje. Mnogo je priča, uspomena, mnogo je aktera, no u svakoj je dokaz zašto je ovo veliki mali klub i zašto je bio nešto više od sportskog kolektiva. Tako smo i odlučili da naslov bude „Više od kluba“. Malo je klubova koji mogu potpisati ovakvu istoriju, Klub koji je imao slavna imena u rukovodstvu, na terenu, koji je dao Narodne heroje i kroz pisanu reč i knjigu želeli smo da oni ostanu zapisani za večnost. Bio bih najsrećniji da možemo slaviti vek takmičarskog trajanja Radničkog, ali se nadam da će, kao i nekoliko puta u istoriji, Klub ponovo oživeti i ponovo donositi radost svima na terenu – istakao je Milan Blagojević pred prepunom salom Kulturnog centra u Šapcu tokom promocije monografije „Više od kluba - stoleće FK Radnički”.

Fudbal nije samo igra
Dragan Mićić, poznati šabački novinar, pisac i recenzent je monografije, istakao je da su Blagojevići vešto hodali kroz vremeplov sećanja, emocija, sitorije i jednog vremena.

-Milan Blagojević Pinana, bivši fudbaler i višedecenijski sportski radnik, i njegov sin Dušan, mlad a uvažen sportski novinar, iskustvo, znanje i umeće pretočili su u knjigu „Više od kluba”, posvećenu Fudbalskom klubu „Radnički“ iz Šapca, povodom njegove stogodišnjice od osnivanja, 1924. do 2024. godine. Da je među nama Dušanov deda, nezaobilazan u istoriji šabačkog fudbala i jedan od najplemenitijih Jugoslovena kao dobrovoljni davalac krvi, mirnodopski heroj, po kome je nazvana jedna od šabačkih ulica, i te kako bi bio ponosan na sina i unuka svoga imena – istakao je Mićić i dodao da su dres istog kluba, svejedno koje je boje bio, nosila su često rođena braća, ,,pojačana” braćom od stričeva, ujaka ili drugarima iz istog kraja.

-Zabeleženo je i to da su otac i sin bili u istom timu. Da ih je deda bodrio sa tribina, to se podrazumevalo. Međutim, unikat je da jednu knjigu o istom klubu pišu otac i sin. Tako je bilo nekada, kada se fudbal igrao iz ljubavi, amaterski ushićeno, kada su igrači čak iz svog džepa plaćali odlaske u druga mesta, samo da bi se takmičili. Nagrada im je bila, pogotovo pobednicima, tapšanje po ramenu, poštovanje, stisak ruku, osmeh, sticanje ugleda i imena. Nekada smo znali svakoga ko istrči na teren. Od malena se pratio njihov razvoj. Bili su komšije, deca prijatelja, drugari. Pinanin sin, Dušan, među poslednjim je iz generacije koja će pamtiti zalazak takvog fudbala. Zato je za pohvalu što se priključio ocu da ostave trag o jednom klubu koji je trenutno van igre. Za neka buduća doba. Da se ne zaboravi, ali i da pobudi nove fudbalske opsenare. Jer, fudbal nije samo igra više je od kluba. Odraz je vremena – zaključio je recezent.

Izdavanje monografije podržao je i Grad Šabac kroz konkurs za kulturu.