Trijumfalni život

Radojka Nadovicć (rođena Knežev) rođena je 29. jula 1931. godine u Kraljevini Jugoslaviji. Bila je najmlađe preživelo dete, sa jednim starijim bratom (Sašin deda Milan) i četiri starije sestre. Njen otac, Vasa Knežev, bio je veteran Balkanskih ratova 1912-1913, čija je porodica živela u Klenku otprilike jedan vek pre njegovog rođenja. Radojka je sa porodicom u početku živela na obali reke u Savskoj ulici. U to vreme nije bilo nasipa pa bi porodična bašta sezonski bila poplavljena, privlačeći horde komaraca. Radojka je kao mlada obolela od malarije.

Foto: Privatna arhiva

Oporavila se od hronične malarije, a njen otac je kupio plac uz put zaštićen od mogućih poplava. Radojka je svoje osnovno obrazovanje započela u školi u Klenku (danas škola „23. oktobar“), ali je njeno obrazovanje prekinuto kada su sile Osovine krenule u napad na Kraljevinu Jugoslaviju. Tokom prvih bombardovanja Beograda, Kneževi su se sklonili u podrum. Radojka se živo sećala zastrašujućih zvukova bombi koje su padale nešto više od šezdeset kilometara istočno od njihovog sela. Kada su nacistički vojnici zauzeli Klenak, kidnapovali su jedan broj mladića, među kojima i Milana. Radojka je bila svedok kako njenog velikog brata vezuju lancima u kolica za životinje i odvlače. Milan je pobegao iz logora u kome su bili zatvorenici i pridružio se partizanskoj četi koja je branila Sremski front. Kneževi su preživeli rat, a njihov jedini sin je nestao. Uprkos jako malim izgledima za to, Milan je bio među poslednjim vojnicima koji su se vratili kući iz jednog od najsmrotonosnijih područja u Drugom svetskom ratu. Radojka se prisetila dana povratka starijeg brata kao najsrećnijeg trenutka u svom životu. Nažalost, Milanov i Radojkin otac Vasa, bolestan i u šoku, preminuo je tri dana pošto mu je sin stigao kući. Radojka je ostala bez oca, ali je znala da će sve biti u redu pošto joj je brat bio kod kuće.

Kako su pedesete godine XX veka napredovale, Radojka se iz Klenka preselila u primorski grad Rijeku pre nego što je otputovala u Austriju. Odatle su ona i starija sestra rezervisale karte na okeanskom brodu za Severnu Ameriku. Stigle su u Atlantsku Kanadu i vozom došle u Toronto

Radojka se posle rata obučavala za prvu pomoć, obrađivala porodičnu zemlju i radila u pekari. Pošto su mnogi ljudi patili od neuhranjenosti tokom rata, gušenje hranom predstavljalo je veliku opasnost u posleratnoj Jugoslaviji. Radojka je postala poznata po svojim majstorskim Hajmlihovim zahvatima.

Foto: Privatna arhiva

Početkom pedesetih godina prošlog veka Milan Filipović, komšijin unuk, počeo je da se guši u svojoj bašti. Dok se borio za vazduh, video je anđeoski lik u cvetnoj haljini kako preleće preko ograde. Radojka je radila u svojoj porodičnoj bašti kada je čula da se dečak guši i preskočila ogradu da pruži pomoć, ostavljajući komad tkanine na drvenom stubu ograde.

Kako su pedesete godine XX veka napredovale, Radojka se iz Klenka preselila u primorski grad Rijeku pre nego što je otputovala u Austriju. Odatle su ona i starija sestra rezervisale karte na okeanskom brodu za Severnu Ameriku. Stigle su u Atlantsku Kanadu i vozom došle u Toronto. U Severnoj Americi, Radojka je usavršila engleski, naučila da vozi i utrla put ka finansijskoj nezavisnosti.

Foto: Privatna arhiva

Dok je živela u Kanadi, upoznala je i udala se za svog supruga Vjekoslava „Slavka“ Nadovića. Slavkovo interesovanje za američki jugozapad dovelo je porodicu do južne Kalifornije, gde su se Radojka i Slavko nastanili u predgrađu Los Anđelesa, Glendejlu. Po odlasku u penziju, Slavko i Radojka su se nastanili u Baningu u Kaliforniji. Bila je poznata po svojim pecivima koje je pekla kako uslužno, tako i za porodicu i prijatelje.

Nakon Slavkove smrti 2014. godine, baba Radojka je nastavila da živi nezavisnim životom. Beskrupuloznim telefonskim prevarantima je zapretila da će dobiti pištolj u glavu kada su izabrali njen broj. Tokom navodnog pokušaja provale u njenom komšiluku, pritisnula je dugme za obezbeđenje; u međuvremenu je uzela napunjen pištolj. Kada je obezbeđenje došlo u obilazak da potvrdi da su skitnice ustuknule pred upozorenjem, zaprepastili su se kada su zatekli baba Radojku zaključanu i naoružanu, punu samopouzdanja.

Pre Radojke umire njen muž od preko pedeset godina Slavko; snaja Jelka; roditelji; braća i sestre; sinovac Vasa; i sinovac Ljubomir. Iza nje su ostale nećake Mirjana i Marija (Vladimir); pranećaci i nećake Majkl (Stejsi), Vladimir, Goran (Tereza), Anđelina (Filip), Mirjana (Dejvid) i Saša (Elejn); prapranećaci i nećake Nastasija, Nikolas, Nejtan, Tatjana, Vladimir „Nino“ i Grejson; praprapranećaka, Natalija; i Steva, Nada i Dan Kovačević iz Akrona, Ohajo.

Nasleđe baba Radojke je moćno jer njen život daje definiciju šta znači trijumfalno živeti pred nekim od najgorih nedaća koje čovek može da doživi. Starija generacija u njenom rodnom selu Klenak pamti je kao sestru ratnog heroja koja je vredno radila, pomagala drugima i hrabro krčila svoj životni put. Iako je bila ponosna što je Kanađanka i Amerikanka, srpsko nasleđe joj je ostalo najdraže. Uvek je pamtila porodičnu slavu (20. januar) ili krsnu slavu, kao važnu obeležje porodične zaostavštine Kneževih. Dok spremamo slavu, njeno nasleđe će inspirisati naše planove za 2025. godinu i nadalje.