Markov svet podvodne opreme

„Glas Podrinja“ je ranije već pisao o Marku Jovanoviću, roniocu, kom je hobi prerastao u profesiju. Pored obuke ronilaca, serivisiranja i rentiranja ronilačke opreme, Marko poslednjih godina i izrađuje suva spasilačka i ronilačka odela. Ne samo da je jedini u Srbiji koji to radi, nego i u ovom delu Evrope. Pored privatnih lica, njegove usluge koriste i Sektor za vanredne situacije Republike Srbije, kao i Bosne i Hercegovine.

-Počelo je tako što mi nekoliko odela koje sam kupio nisu odgovarala, tako da sam jedno odelo isekao i po njemu počeo da krojim i menjam šta mi ne odgovara. Našao sam ženu koja mi šije to što iskrojim. Prvo odelo sam napravio pre osam godina, ali sam ga dve godine testirao u različitim uslovima i počeo sam da ih prodajem pre šest godina. Treba oko dve nedelje da se jedno odelo napravi.
Pojedinačna pravim po meri, dok je za Sektor drugačije, objašnjava Marko.

Foto: "Glas Podrinja"

Nabavljanje materijala je težio deo posla. Oni dolaze iz Engleske, Nemačke, Italije, a situaciju posebno komplikuje to što Srbija nije u Evropskoj uniji.

-Materijal nabavljam da imam za nekoliko odela unapred, jer je vreme najveća prepreka. Odela koja šijem su dosta skuplja od klasičnih, koja propuštaju vodu, ali i dosta jeftinija od drugih suvih koja se kupuju. Uglavnom kupuju naši, ali nešto prodam i u inostranstvo. Sa druge strane, dosta ljudi iz inostranstva mi šalje opremu na servis, zbog toga što je kod nas mnogo jeftinije, navodi Marko.

Foto: "Glas Podrinja"

Posao je sezonski. Marko kaže da leti, kada je topla voda, ljudi ne razmišljaju mnogo o suvim odelima, međutim, od septembra do maja se rade nova odela, dok popravke radi tokom cele godine.

Nedavno je posetio najveći sajam nautike i ronilačke opreme u Dizeldorfu, gde je video sve novitete, dobio nove ideje. Takođe, sreo je mnogo ljudi koje zna, ali i upoznao lično ljude od kojih nabavlja materijal, a sa kojima je do sada komunicirao samo mejlom. Kao i u svemu, tako i u ronilaštvu postoje trendovi, a oni kažu da je ove godine aktuelna tirkizna boja roničačkih odela.

Foto: "Glas Podrinja"

Marko i dalje obučava ronioce, kako u Šapcu, tako i u Beogradu. Prvi deo obuke je na bazenu. Takođe radi i obuke instruktora za ronjenje, kao i obuke tehničkih ronilaca, onih koji idu na veće dubine i ostaju duže pod vodom.

-Godišnje obučim oko 100 ronilaca, ali dosta ljudi radi obuke, tako da je ronjenje sve dostupnije i popularnije. Obuke radim na bazenu u Šapcu i Beogradu, a posle toga na Šljunkari. Tradicionalno već šest godina poslednje nedelje maja organizujemo čišćenje plaže, ali i podvodnog dela Šljunkare. Sada je smeća sve manje, najviše krupnog smo povadili prve dve godine, sada samo ono što ostaje za kupačima, navodi naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Radi i podvodno varenje i sečenje. Prošle godine je imao dosta posla u Beogradu na vodi.

-Zavarivanje pod vodom se radi posebnom opremom, elektrodama i aparaturom. Najveći problem je što je kod nas u rekama vidljivost jako loša. Taj posao prvo mora da se zna kako se radi na suvom, da bi mogao da se radi pod vodom.

Foto: Privatna arhiva

Marko je ronio u vodima Egipta, Maldiva, Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Grčke, Islanda. Ističe da mu je najzanimljivije da roni na potopljenim olupinama i u pećinama. Otkriva nam da je zabluda da ajkule jure ronioce i da zapravo ronioci jure ajkule da ih fotografišu.

-Ronio sam na olupini ratnog broda koji je potopljen sa svom opremom tokom Drugog svetskog rada. Na njemu su ostali tenkovi, lokomotiva, kamioni...