Prinos dobar, brine cena

Vršaj žita u Šabačkom kraju je počeo. Prinos po hektaru je dobar, ali ono što brine poljoprivrednike jeste cena. Međutim, kako postoji bojazan da zbog suše neće biti kukuruza i suncokreta u dovoljnim količinama, mnogi se odlučuju da žito sačuvaju kao hranu za stoku.

Na području koje prati Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac (četiri opštine: Šabac, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić) pod strnim žitima zasejano je oko 30.000 hektara, od čega je pod pšenicom oko 22.000 hektara. Za sada je požnjeveno oko 30 odsto zasejanih površina sa prosekom oko 6,8 tona. Očekuje se da će do kraja žetve doći do smanjenja prosečnog prinosa, ali u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo 4,3 tone po hektaru, ova godina se može smatrati dosta uspešnijom.

-Žetva je u toku i prinosi su, kako smo i očekivali, različiti. Primena pune agrotehnike se odmah vidi na parcelama i gde je sve ispraćeno, pod ovim vremenskim uslovima, prepoznaje se. Na područjima gde je setva obavljena u optimalnom roku, odnosno primenjena puna agrotehnika, ima parcela koje su išle i preko 9 tona po hektaru. Vremenske prilike su uslovljavale da se da se zaštite u potpunosti sprovede i te parcele su imale dobre rezultate. To se uglavnom odnosi na Mačvu. Naravno, ima uticaja i izbor sortimenta i setva semena „iz ambara“. Na ostalim područjima, prinose se kreću između 4,5 i 6 tona, pre svega u opštinama Vladimirci, Koceljeva i Šabac. Uslovi setve bili su donekle prihvatljivi i setva se odvijala po planu. Međutim kasnije je došlo do smanjenja padavina tako da je sve to uticalo da nicanje i napredak biljaka bude nešto usporeniji. Međutim, u toku vegetacije vremenski uslovi su bili nakloljeni pšenici i bilo je u tom vremenskom periodu padavina, što se poklopilo i pšenica je nadoknadila taj zaostatak u porastu što se i vidi po prinosima, navodi Svetlana Zlatarić, savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac i dodaje da su zadovoljni i što se tiče kvaliteta zrna i da hektolitarska masa za sada ide u proseku do 80.

Svetlana Zlatarić, savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac, Foto: Glas Podrinja

Branislav Terzić iz Štitara pod žitom je imao šest hektara. Prinosom je zadovoljan, kao kvalitetom žita.

-Imao sam od 7,5 do 9,5 tona po hektaru, dakle u proseku 8,5 tona. Primenio sam sve agrotehničke mere, od prskanja, zaštite od bolesti do prihrane. Što se kvaliteta tiče hektolitarska masa je 80, a vlaga 10 – 11. Zadovoljan sam prinosom i kvalitetom, ali ne i cenom. Pošto se bavim stočarstvom polovinu žita ću ostaviti za ishranu stoke, zbog straha da kukuruza neće biti usled suše. Drugu polovinu ću prodati mlinu za stočno brašno, kaže Branislav Terzić.

Milan Mijailović iz Gornje Vranjske, zajedno sa bratom, pod žitom ima oko 30 hektara u svom selu i u susednoj Maloj Vranjskoj. Uprkos svim agrotehničkim merama, Pocerina je imala nešto manji prinos nego Mačva.

Na području koje prati Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac (četiri opštine: Šabac, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić) pod strnim žitima zasejano je oko 30.000 hektara

-Imali smo između 5 i 7 tona po hektaru. Kada se uporedi sa prethodnom godinom kada je maksimum na hektaru bio manji od pet tona, sada je dobro. Cene se još ne znaju pouzdano, a dobar prinos neće mnogo značiti ako cena bude loša. Deo žita ostavićemo za ishranu stoke, navodi Milan Mijailović.

Trenutno je u toku javni poziv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u kojim se obezbeđuje dodatnih 17.000 dinara podsticaja za upotrebu sertifikovanog semena.