Od plaćenog godišnjeg do masovnog turizma

U Narodnom muzeju u Šapcu otvorena je izložba etnološkinje i antropološkinje Aleksandre Jovanović pod nazivom Kuda na odmor, koja podseća na odmore u Jugoslaviji i sastoji se iz četiri segmenta.

Prvi deo odnosi se na sticanje prava radnika na plaćeni godišnji odmor, demokratizaciju putovanja i razvoj turizma u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Drugi segment izložbe odnosi se na odmor na moru na Jadranu, treći na odmor na planini, a četvrti na odmor u banji. Podelom na tematske celine autorka je želela da predstavi različite navike građana Jugoslavije, društveno-ekonomsku situaciju.

Foto: Glas Podrinja

-U cilju poboljšanja položaja radnika i efikasnosti proizvodnje u posleratnoj Jugoslaviji, zaposleni su 1946. godine stekli pravo na plaćeni godišnji odmor. Time je otpočela i demokratizacija putovanja i razvoj turizma – izjavila je Aleksandra Jovanović, autorka izložbe.

Važnost godišnjeg odmora i putovanja
Ističe da je posle Drugog svetskog rata jedan od glavnih problema vlade bilo kako ubediti ljude da koriste godišnji odmor jer nisu imali naviku i nisu shvatali njegovu važnost, naročito ljudi iz ruralnih sredina, koji su tek ušli u svet radništva.

Foto: Glas Podrinja

-Država je na sve načine pokušavala da populariše godišnje odmore kako bi uverila ljude da je turistička aktivnost za vreme godišnjeg odmora nešto što im čini dobro i iz razloga produktivnosti radnika na poslu, jer će odmorni ljudi bolje raditi. Podsticaji u vidu popusta na putovanja, obnova i nacionalizacija smeštaja na jadranskoj obali, osnivanje radničkih i sindikalnih odmarališta pri javnim preduzećima, bili su deo koncepta socijalnog turizma koji se razvijao u Jugoslaviji pedesetih godina -pojašnjava Jovanović.

Dodaje da je turizam u bivšoj Jugoslaviji počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina.

Foto: Glas Podrinja

-Projekat demokratizacije putovanja i godišnjeg odmora stvarao je nove navike kod radničke klase koja prepoznaje značaj i povoljan uticaj odmora i putovanja. Odmor na moru, banji ili planini, više nije bio luksuz za manjinu, već je postao pravo radnika, nešto što se podrazumeva -naglašava autorka.

Ističe da je posle Drugog svetskog rata jedan od glavnih problema vlade bilo kako ubediti ljude da koriste godišnji odmor jer nisu imali naviku i nisu shvatali njegovu važnost, naročito ljudi iz ruralnih sredina, koji su tek ušli u svet radništva

More, planina ili banja
Interesantno je, dodaje, da je oko polovina građana tadašnje Jugoslavije birala more.
-Domaći gosti uživaju u radničkim odmaralištima, kampovima, hotelima, privatnom smeštaju, vikendicama, uglavnom na Jadranu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Jugoslavija je bila u fazi masovnog, komercijalnog turizma, kada je pored domaćih, veliki broj turista na Jadransko primorje dolazio sa Zapada, što je značilo i porast deviznog prihoda- ističe Jovanović i naglašava da sa političkim i socioekonomskim promenama, raspadom Jugoslavije i ratovima devedesetih godina, turizam je izgubio socijalnu dimenziju i postao komercijalna delatnost.

Foto: Glas Podrinja

Masovno pravo ili individualni doživljaj
Odlazak na putovanje više nije masovno pravo, već individualni doživljaj koji treba dobro platiti. Ranije stečena navika putovanja mnogima je postala teže ostvariva ili nemoguća, postala je privilegija.

-Putovanja su važna i zbog toga što integrišu pojedinca unutar jedne manje, ali i šire zajednice. Ona razvijaju čoveka kao individuu, ali i kao deo kolektiva. Putujući, mi se odmaramo, upoznajemo druge delove zemlje, druge ljude, drugačije običaje, način života - kaže dr Sanja Petrović Todosijević sa Instituta za noviju istoriju Srbije.

-Zahvaljujući izučavanju ovih fenomena, ne samo u muzeologiji i etnologiji već i u istorijskoj nauci, muzejske postavke su zapravo postale pristupačnije za one fenomene koje vezujemo za život malih i običnih ljudi. Ja u tom smislu vidim značaj proučavanja i putovanja. Mislim da ove teme i demokratizuju i istraživačko polje i muzeje kao mesta koja prezentuju društvo- dodaje Petrović Todosijević.

Odlazak na putovanje više nije masovno pravo, već individualni doživljaj koji treba dobro platiti. Ranije stečena navika putovanja mnogima je postala teže ostvariva ili nemoguća, postala je privilegija

Postavka je bazirana na materijalu iz fondova i zbirki Narodnog muzeja u Šapcu, ali i svedočanstvima poput fotofrafija, suvenira, različitih predmeta, razglednica sa putovanja iz privatnih arhiva sugrađana. Postavka je otvorena za javnost do septembra.

U narednom broju Glasa Podrinja čitajte kako je izgledao odlazak na more u Jugoslaviji, ponuda agencija, gde je letovala radnička klasa kroz fotografije i svedočanstva Šapčana.