Površina pod ozimim usevima u četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac ove godine povećava se sa dosadašnjih 25.000 hektara na 28.000 do 30.000 hektara
Ovo povećanje odnosi se ne samo na pšenicu, već i na ječam, ozime useve i strnine. Iako je površina pod ječmom manja nego pod pšenicom, ukupno uvećanje je značajno.
Setva pšenice u četiri opštine - Bogatić, Šabac, Vladimirci i Koceljeva je skoro završena, uz povoljne uslove i povećanje površina. Ovogodišnja setva pšenice u Mačvi odvija se gotovo pod idealnim uslovima, ocenjuju stručnjaci. Nakon nekoliko godina klimatskih izazova, vremenske prilike ove jeseni omogućile su poljoprivrednicima da radove obave u optimalnom roku, što je izuzetno važno za pravilno pripremanje biljke za zimu.
Foto: "Glas Podrinja"
- Kada su temperature visoke, biljka ne prepoznaje jesen, već vegetira kao da je leto. U tom slučaju ne izbaci višak vode iz ćelija, pa kasnije može doći do izmrzavanja. Srećom, sada su i dnevne i noćne temperature povoljne pa se pšenica ponaša u skladu s fazom razvoja. Setva je tekla u optimalnom roku i posejane površine su povećane za oko 25 odsto u odnosu na ranije godine. Razlog povećanja leži dobrim delom u sigurnosti proizvodnje. Pšenica je stabilna kultura, za razliku od kukuruza i soje koje su ove godine imale ozbiljne probleme zbog ekstremnih temperatura i suše - ističe dipl ing Darko Simić, savetodavac u PSSS Šabac.
Klimatske promene zahtevaju prilagođavanje agrotehnike, a stručnjaci sve češće apeluju na poljoprivrednike da se vrate nekadašnjoj, zaboravljenoj praksi podrivanju zemljišta. Ono omogućava bolje deponovanje vode u zemljištu i poboljšava uslove za rast biljaka. Simić objašnjava značaj te „stare“ metode podrivanja zemljišta kao meru koju su praktikovali naši stari i koja se pokazala kao izuzetno dobrom i efikasnom.
Foto: "Glas Podrinja"
- Bez mere podrivanja voda se ne zadržava u dubljim slojevima zemljišta, što može dovesti do problema sa vlagom i smanjenjem prinosa. Podrivanje je najefikasnije odraditi nakon skidanja pšenice, krajem juna i početkom jula, i od 15. avgusta do 15. septembra, pod uslovom da ima malo kiše da omekša zemljište i omogući razbijanje plužnog đona. Bez toga, voda jednostavno sklizne s površine i ne deponuje se gde treba. Takođe, pravilna prihrana je od velike važnosti. Tako se, azotni prihranak daje u dve faze - prva dok biljka bokori, a druga pred vlatanje i to samo pod uslovom da je neophodno, odnosno ukoliko se primeti odstupanje u boji, izgledu, veličini same biljke. Vrlo često ta druga prihrana nije neophodna i ukoliko se primeni, može samo da našteti - objašnjava savetodavac za ratarstvo.
- Klimatske promene i visoke temperature predstavljaju izazove za ratarske kulture. Naglašavam važnost pravilne agrotehnike, uključujući podrivanje zemljišta i analizu zemljišta za precizno đubrenje, što može značajno povećati prinose i smanjiti troškove. Potrebno je pratiti razvoj biljaka i pravilno dozirati prihranu u fazama bokorenja i vlatanja. Apelujem na poljoprivrednike da sarađuju sa stručnjacima i primenjuju savete kako bi se obezbedila stabilna i uspešna proizvodnja – navodi Simić.
Analiza zemljišta – ključ uštede i većeg prinosa Stručnjaci ističu da proizvođači moraju više koristiti analizu zemljišta, koje država i lokalne samouprave subvencionišu.
- Agronom ne može dati preporuku bez analize zemljišta. Tek tada se može precizno odrediti koliko i kog đubriva treba dodati, proizvođači često troše više đubriva nego što je potrebno, što povećava troškove bez realnog efekta. Poljoprivrednici moraju više da sarađuju sa strukom. Samo tako možemo očekivati stabilne prinose i ekonomsku održivost – ističe Simić.
Foto: "Glas Podrinja"
Kukuruz i druge ratarske kulture – promenljivi rezultati Ovogodišnji prinosi kukuruza varirali su u zavisnosti od tipa zemljišta i prisustva padavina. Na kvalitetnijim zemljištima, prinosi su bili solidni, dok su na slabijim terenima zabeleženi znatno manji rezultati. Soja je, zbog kiselih zemljišta i visokih temperatura imala lošu godinu, dok je suncokret, zahvaljujući otpornosti na sušu, pokazao stabilnost i čak beleži blagi porast površina.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
