Uloga molitve u postu je uvek da bude potpora i telu i duši Osnovni cilj posta nije samo uzdržavanje od određene hrane već pre svega duhovno čišćenje. Kroz post se učimo samokontroli i pokajanju. U pravoslavnoj tradiciji, post je neophodan deo pripreme za primanje Svetih tajni, posebno Tajne Pričešća. Sastoji se od dve neraskidivo povezane dimenzije – telesnog i duhovnog. O značaju posta za Glas Podrinja govori protonamesnik Nikola Milošević, sabrat Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu.
Foto: "Privatna arhiva"
Koji je duhovni smisao Božićnog posta i kako vernici treba da ga razumeju? - Duhovni smisao Božićnog posta je u razumevanju razloga i načina dolaska Boga u svet. Bog je postao jedan od nas i to na tajanstven način. Sin Božiji, Logos, Drugo Lice Presvete Trojice, voljom Očevom, ovaplotio se blagodaću Presvetoga Duha od Marije Djeve i postao čovek. Čovek koji posti svom telu uskraćuje određenu meru hrane kako bi osnažio svoju dušu i um, i post mu koristi i podseća ga da mu se do sada uspavana i teretom tela zanemarena duša probudila i postala svesna svojih moći. Te moći se sastoje u sagledavanju sveta i iznad granica materijalnog i čulnog, a koje je i vode do otkrivanja tajne kako je Bog postao čovek. Otkrivanje te tajne nema samo značaj za razumevanje Ovaploćenja Sina Božijeg, nego i za razumevanje Svetajne Crkve, kao zajednice Boga i čoveka.
Foto: "Glas Podrinja"
Po čemu se Božićni post razlikuje od ostalih velikih postova tokom godine? - Svaki post nas priprema za određeni veliki praznik i važan događaj u životu Crkve. Božićni post nas priprema za dolazak Sina Božijeg u svet. Jedan veliki učitelj Crkve, Sveti Simeon Solunski, podseća nas da je Božićni post svoju prasliku, odnosno najavu, imao još u Starom Zavetu, u vreme Mojsijevo. Mojsije Bogovidac, veliki starozavetni prorok, postio je po zapovesti Božijoj četrdeset dana na gori Sinaju pre nego što će primiti od Boga Njegovu zapisanu reč na kamenim pločama, nama poznate kao Deset Božijih zapovesti. Tako nas i Božićni post priprema za primanje, ovaj put ne zapisane, nego žive Reči Božije, Logosa, kako i zovemo Sina Božijeg. To je ključna osobenost Božićnog posta u odnosu na druge višednevne postove.
Preporuke Instituta „Batut“ Zdrava i raznovrsna ishrana u vreme posta Božićni post podrazumeva promenu uobičajene ishrane i prelazak na namirnice biljnog porekla i ribu. Iako se često doživljava kao zdraviji režim, važno je voditi računa o pravilnom izboru namirnica, rasporedu obroka i unosu ključnih nutrijenata. - Tokom posta izbacuju se meso, jaja i mlečni proizvodi, pa ishranu čine voće, povrće, žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i riba. Zbog lakše probave i drugačijeg načina pripreme hrane, mnogi ne osećaju dugotrajnu sitost, pa često povećavaju unos hleba i testenine, što može dovesti do povećanja telesne mase. Da bi ishrana bila uravnotežena, obroci treba da budu redovni, raznovrsni i zasnovani na hranljivim namirnicama. Poželjan je veći unos povrća, integralnih žitarica, mahunarki i voća. Biljni izvori proteina poput pasulja, sočiva, leblebija, orašastih plodova, semenki mogu nadoknaditi nedostatak mesa, dok povrće poput brokolija i kelja, bademi, susam i biljna mleka doprinose unosu kalcijuma. Važno je piti dovoljno tečnosti, pre svega vodu i biljne čajeve, a izbegavati zaslađene napitke. Primeri zdravih obroka uključuju ovsenu kašu sa voćem za doručak, mahunarke ili ribu sa povrćem za ručak i lagane obroke kao što su salata ili supa za večeru. Post donosi značajne promene u ishrani, pa je dobro planiranje obroka važno kako bi se održalo dobro zdravlje - navodi se između ostalog u preporukama Instituta za javno zdravlje „Batut”.
Kako se vernik može pripremiti za Božićni post — duhovno, emocionalno i praktično? - Za razliku od Vaskršnjeg, tj. Velikog ili Časnog posta, Božićni post nema pripremni period. Svakako, značaj Vaskršnjeg posta veći je od Božićnog, pa zato i postoje pripremne sedmice. Božićni post uvek ima nepromenljiv datum početka, a to je dan posle praznika Svetog apostola Filipa, pa se u davnini još zvao i Filipov post. Vernik koji redovno učestvuje u bogosluženjima naše Svete Crkve, u post ulazi ne samo uz pomoć kalendara, nego i uz pomoć svoje crkvene zajednice, koja od 28. Novembra saborno posti, jer post i nije individualna zapovest, nego jedinstvena za celu Crkvu. Da budemo jasni, i duhovno i emocionalno i praktično, vernik se priprema za post kao čovek i biće Crkve, iz Crkve i u Crkvi.
Foto: "Glas Podrinja"
Koja je uloga molitve i ispovesti tokom Božićnog posta? - Uloga molitve u postu je uvek da bude potpora i telu i duši. Molitva svojim plemenitim i uzvišenim rečima utiče na promenu ljudskog bića. Ona neguje ljubav bratskumeđu bližnjima,ali neguje i ljubav Božiju. Molitvom Bogu, čovek postane svestan da je tvorevina Božija, da je Gospod njegov Tvorac i Roditelj, i da mu može želeti i nameravati samo dobro. Time se u čoveku rađaju smirenje i poslušnost Bogu, bezuslovna vera i predavanje Bogu na Njegovu milost i volju. Molitva prvenstveno mora biti saborna, u okviru zajednice, što znači na bogosluženjima koja tajanstveno sjedinjuju Boga i čoveka u jednu neraskidivu vezu. Najidealniji primer neraskidive veze Boga i čoveka, je upravo Rođenje Bogomladenca Hrista, istinitog Boga i istinitog čoveka. Ispovest je čin izmirenja čoveka sa Bogom. Čovek svestan svoga pada i svojih slabosti, koristi dar milosti koji Bog daruje Crkvi u vidu Svete Tajne Ispovesti, prepoznaje svoje grehe, ispoveda ih i odriče ih se svojim pokajanjem, čineći jedan uzvišen čin proseći izmirenje. Rođenje Hristovo izmiruje Boga i ljudski rod zbog nekadašnjeg pada i učinjenog praroditeljskog greha. Zato se na Božić i mirbožimo, pozdravljajući se u radosti, rečima: „Mir Božji! Hristos se rodi!“ – objašnjava protonamesnik Nikola Milošević.
Foto: "Privatna arhiva"
Foto: "Glas Podrinja"
