U PREDANjU U SELIMA SE VAZDA OSLUŠKIVAO ŽIVOT PTIČIJEG RODA KOJI JE OPET BIO ZA TO VREME NEPOGREŠIV O TOKU ZIME
Kad i ždralovi ne znaju gde leteti...
Uz ognjišta i pradedovske priče po tridesetak čeljadi je znalo usniti uz priče o snegovima i letima u kojima su sanke bile jedino sredstvo kojim sa moglo do komšija ili u obližnju varošicu. U obližnjim vajatima mladenci su očekivali prvo dete a u dolazećim letima vajat se ponio čupavim glavicama. Beše toliko idilično da sada tek retki bi poverovali u zimama kada se tek po neka pahulja spuštala kao da je strah kako će biti dočekana
I pre nego je na mestu nepreglednih pašnjaka nenadano velika voda potopila mesto druženja čobanica i kršnih momaka, vladalo je osluškivanje o prestojećoj zimi baš u ritmu ponašanja pernatih miljenika svih odreda. U uranak dana kada se zima već uveliko bližila vremešni domaćin je izlazio na prag prastare odžaklije da pogleda da li će i kuda poleteti ždralovi koji su nepogrešivo osećali damare zime. I kako je stolećima izvesno bilo leteli su na jug i predviđali oštru, ledenu zimu i obilje snegova koji su znali okovati bregove i useke ali dobro pripremljena domaćinstva su samo čistili staze do staja, torova i improvizovanih košara da stada prehrane i prebrode zimu o kojoj se o prelima zborilo u dugim noćima uz mezetluke i rakiju vreću i vino staro i po nekoliko leta. Uz ognjišta i pradedovske priče po tridesetak čeljadi je znalo usniti uz priče o snegovima i letima u kojima su sanke bile jedino sredstvo kojim sa moglo do komšija ili u obližnju varošicu. U obližnjim vajatima mladenci su očekivali prvo dete a u dolazećim letima vajat se ponio čupavim glavicama. Beše toliko idilično da sada tek retki bi poverovali u zimama kada se tek po neka pahulja spuštala kao da je strah kako će biti dočekana. Sanke desetljećima su postajale suvišne u magazama opletene paučinom.
Toliko o tim godina a leta na isteku očekujući zimu tek poneko, sećajući se predanja, rešiše da provere koliko to ždralovi mogu najaviti zimske dane, koliko studeni i belih pahuljica, obećati deci koja istinski veruju u ostvarenje želje da se grudvaju i kako su im pričali roditelji slikaju se u snegu. Beše to pad na leđa kada se oslikavao izgled zajapurenog dečaka ili devojčice oslikan u snegu.
Tek početak vratolomija sklonih dečijoj razdragonasti. Otac ujutro izađe pred kuću i ugleda trio ždralova koji su uz buku svoj put u toplije krajeve najavljivao piskavim a oštrim piskom koji je trebao biti put na jug u sigurno naručje tolih predela i obilja ribe ali dilema je visila u vazduhu. Taj put je garantovao i ostavljanje sadašnjeg staništa u obilju snega i ledom okovanih ogledala bare, pravog raja za ptičiji rod iz kojeg je valjalo uteći. Već na prvom susednom bregu čelni u triju bučnih ptica je poleteo put severa ,opet po verovanju najavljujući toplu zimu. A seljani ko seljani sve počeše šaljivo tumačiti.
Šereti tvrdili da se i oni sami u dilemi. Želeli su jedno a opominjalo ih drugo. Nisu želeli napustiti stanište pa se u dvoumljenju uputiše na suprotnu snagu. Drugi opet dodaju da je haos stvorio 5G mreža koja je prepreka da se sporo odlučuje do u trenu. Jer tako to biva kad se i ždralovi zbunjeni dvoume kuda krenuti. A ko ostaje u nedoumici kuda to krenuše ždralovi i kakva će biti zima, samo podatak da se buka koju su ždralovi ostavljali tokom leta ide u prilog da ni sami nisu sugurni ni gde lete ni kakvoj zimi ostavljaju svoju baru po kojoj se prepoznaje u vladimiračkom kraju. A kakva će uistinu biti strpite se malo, možda i snegovi u dilemi donesu sreću deci a brige ostalim žiteljima koji su obezbedili ogrev i sve potrepštine da se predstojećih praznika oseti pravi i Božić i početak novog leta, ždralovi će se ionako vratiti u ptičiji raj, kud ćete bolji kraj...
„Koreni i budućnost - kulturna baština Vladimiraca“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Toliko o tim godina a leta na isteku očekujući zimu tek poneko, sećajući se predanja, rešiše da provere koliko to ždralovi mogu najaviti zimske dane, koliko studeni i belih pahuljica, obećati deci koja istinski veruju u ostvarenje želje da se grudvaju i kako su im pričali roditelji slikaju se u snegu. Beše to pad na leđa kada se oslikavao izgled zajapurenog dečaka ili devojčice oslikan u snegu.
Tek početak vratolomija sklonih dečijoj razdragonasti. Otac ujutro izađe pred kuću i ugleda trio ždralova koji su uz buku svoj put u toplije krajeve najavljivao piskavim a oštrim piskom koji je trebao biti put na jug u sigurno naručje tolih predela i obilja ribe ali dilema je visila u vazduhu. Taj put je garantovao i ostavljanje sadašnjeg staništa u obilju snega i ledom okovanih ogledala bare, pravog raja za ptičiji rod iz kojeg je valjalo uteći. Već na prvom susednom bregu čelni u triju bučnih ptica je poleteo put severa ,opet po verovanju najavljujući toplu zimu. A seljani ko seljani sve počeše šaljivo tumačiti.
Šereti tvrdili da se i oni sami u dilemi. Želeli su jedno a opominjalo ih drugo. Nisu želeli napustiti stanište pa se u dvoumljenju uputiše na suprotnu snagu. Drugi opet dodaju da je haos stvorio 5G mreža koja je prepreka da se sporo odlučuje do u trenu. Jer tako to biva kad se i ždralovi zbunjeni dvoume kuda krenuti. A ko ostaje u nedoumici kuda to krenuše ždralovi i kakva će biti zima, samo podatak da se buka koju su ždralovi ostavljali tokom leta ide u prilog da ni sami nisu sugurni ni gde lete ni kakvoj zimi ostavljaju svoju baru po kojoj se prepoznaje u vladimiračkom kraju. A kakva će uistinu biti strpite se malo, možda i snegovi u dilemi donesu sreću deci a brige ostalim žiteljima koji su obezbedili ogrev i sve potrepštine da se predstojećih praznika oseti pravi i Božić i početak novog leta, ždralovi će se ionako vratiti u ptičiji raj, kud ćete bolji kraj...
Sreja Kosanić
Najnoviji broj
22. januar 2026.
