Đurđevdanski uranak

U deprimirajućem negiranju identiteta i istrajnih koji svaku stopu trajanja čine kitnjastijom živi svakoga proleća Đurđevdanski uranak. Neki vole reći na dan koji je kapija lepog perioda godine koji krase i trešnje đurđevdanske ali i predanje o hajdučkom sastanku baš od Đurđevdana. Kapije se i u ove dane kite leskom i selenom. Nekada je leska bila obeležje srpskih njiva, a za selen ukraden iz bašte moma, za kojima se uzdah razlegao selom, gubile i ruke. Obesni očevi bi u selenovu baštu stavljali oštre kose pa osta predanje da je i kršni Đorđe ostao bez junačke desnice. Opet od sela do sela domišljati momci skidali kapije sa avlija i bacali da ih je teško bilo naći a sve upućeno ka devojkama oko kojih su se momci nadigravali sklanjajući prepreke da im se snovi ostvare kićenim svatovima. I tako i u novija leta ponegde se čuje za lesku i selen ali predanju odoleva i buket satkan od drena i mlade koprive ili ti narodski žare, te leske koji opet govori o dobrom zdravlju, miru, slozi i blagostanju.

Dren besedio o zdravlju, kopriva snagu koju ništa ne može slomiti kao i leska, a sama žara uneta u dom pre Đurđeva dana bila brana od baksuzluka ali i utirala stazu ka berićetu. I tako od sela do sela jezdila predanja koja uz rečice i potočiće okupljaju mlade koji se raduju toplijim danima i nadaju bogatoj letini.

Osta i negovano predanje da kopriva koja žari sagoreva sve loše misli i utire put borbe da se izbene neuspeh. Sam uranak doživljavan kao ćilim dobrih i toplih misli upućenih ka delu godine koji krase buđenja svega što prelepa priroda u svom idiličnom toku da izatkati. Uz pesmu, igru i trpezu i duše i tela koju bogati plodovi čine dostojne velikog praznika koji opet po tradiciji upotpune slavski gosti koji se željno iščekuju i koje u čelu simbolizuje kum. Stari su umeli reći, Bog na nebu, kum na zemlji...

I ovog leta Gospodnjeg uranak je protekao odenut željom da čeljad budu zdrava ko dren a svaki dom ukrašen selenom i leskom berićeta.