Najviše me inspiriše ljubav prema melodiji

Za sebe kaže da je samouki muzičar, a već sa prvim dodirom žica gitare potvrđuje i nesumnjiv talenat. Posvećen gradivu koje upija u školskoj klupi, van „kuće stare“ uživa stvarajući melodije.

Gimnazijalac Viktor Petković pobednik je ovogodišnje „Šege“- večeri koja već deceniju okuplja đake i pruža im priliku da na sceni, pod svetlima pozornice i pred publikom, pokažu za šta su nadareni- najčešće muziku, glumu ili ples. Žiri je osvojio autorskom numerom, a ambicije mu sežu mnogo dalje- do solo albuma.

Foto: Privatna arhiva

Put ka muzici
-Oduvek sam hteo da budem rok zvezda, da nastupam na sceni i stvorim nešto svoje. Sviram od desete- jedanaeste godine. Pišem, komponujem. Slušam mnogo muzike, s godinama sam i menjao žanrove i muzički ukus, tragao za onim što mi se dopada i u odnosu na to mi je dolazila inspiracija. Nekad volim čak i da uzmem pesmu koja uopšte nije u metal fazonu i od nje da napravim nešto sasvim drugo.
Na ovogodišnjoj „Šegi“ izveo sam pesmu u kojoj ima elemenata Mokranjčeve Prve rukoveti. To je veoma zanimljiv spoj- priča Viktor.

Ljubav prema muzici rodila se spontano. Bio je to pravi susret u pravom trenutku. Uvukla ga je u svoj svet i on nju u svoj i u tom sudaru rodila se ljubav- lična, a univerzalna i sveprisutna.

-Niko u porodici se ne bavi muzikom, niti sam ja sticao formalno muzičko obrazovanje. Roditelji su me jednom prilikom odveli kod čoveka koji ima mnogo muzičke opreme. On mi je pre sedam- osam godina prodao prvu gitaru i pojačalo i tako je sve počelo- seća se.

Omiljeni bendovi su mu Metalika, Godžira, Mešuga i Ramštajn. U javnim nastupima uživa, trema ne postoji, a iskustva mu svakako ne manjka. Pre nego što je zasvirao solo, imao je svoj bend.

-Zvali smo se Korvus. Imali smo sedam nastupa, a jedan od najvećih bio je na Uskršnjem rok maratonu sa bendom Goatmare. Kasnije su se drugari odselili i počeli da se bave drugim stvarima, a ja sam ostao u muzici. Lakše mi je da nastupam pred drugarima u školi nego na nekoj drugoj sceni, jer nastupam sa svojom matricom. Nikad nisam bio stidljiv, tako da mi javni nastup ne predstavlja veliki problem- dodaje on.

Foto: Privatna arhiva

Proces stvaranja
Mnogo vežbe i rada potrebno je da bi nastala jedna pesma. Numeru sa kojom je nastupio na „Šegi“ radio je u svom malom studiju koji je napravio u sobi čak šest meseci.

-Čini mi se da još uvek nisam završio finalni zvuk. Najviše me inspiriše ljubav prema melodiji, jer u njoj vidim duboku emociju. Meni nisu potrebne reči da bih osetio emociju i katarzu. To je nešto što volim i negujem. Recimo, prva pesma koju sam odsvirao počinje akustičnom gitarom. Nju sam veoma brzo smislio i uradio- celu pesmu završio sam za tri- četiri sata. Oduvek sam hteo da budem rok zvezda, da nastupam na sceni i stvorim nešto svoje. Sviram od desete- jedanaeste godine. Pišem, komponujem. Slušam mnogo muzike, s godinama sam i menjao žanrove i muzički ukus, tragao za onim što mi se dopada i u odnosu na to mi je dolazila inspiracijata. Drugu pesmu sam radio šest meseci. Nije mi uvek potrebna tišina da bih stvarao. Nekad, za vreme časa, u učionici ili u toku šetnje, smislim melodiju, pa dođem kući. Ako se setim, odsviram je, snimim na telefon i onda ubacujem efekte i dorađujem- pojašnjava Viktor.

Oduvek sam hteo da budem rok zvezda, da nastupam na sceni i stvorim nešto svoje. Sviram od desete- jedanaeste godine. Pišem, komponujem. Slušam mnogo muzike, s godinama sam i menjao žanrove i muzički ukus, tragao za onim što mi se dopada i u odnosu na to mi je dolazila inspiracija

Proces stvaranja nema početak i kraj, jer muzika je svuda. Nalazi je u trenutku tišine, u stimulansima iz ambijenta koji ga okružuje. Ona je u ritmu života koji se stalno dešava i nikad nije statičan. Zato najbolje ideje ne nastaju iz mirnoće, nego iz nemira aktivnog kretanja ljudi, pojava i događaja. Svaki ton nađe svoje mesto u harmoniji akorda.

-Ima melodija koje sam smišljao u osmom razredu, a iskoristio sam ih tek nedavno. Sve je upotrebljivo, samo je potreban trenutak da se uklopi i postane muzika kakvu sam zamislio- priča.

Album sledi
„Šega“ je za njega posebna- otvorila mu je put scene, učvrstila samopouzdanje i pokazala da može, jer najteže je dokazati se pred svojima.

-Meni je „Šega“ važna prvenstveno zato što je mnogo zanimljiva. Fino je druženje, profesorka Ana Jelikić je divna. Otkrivam svoje talente i imam priliku da se kreativno izrazim. Svake godine sam učestvovao, radio muziku, svirao gitaru. Prve godine sam nastupio sa svojom pesmom koju ću staviti na predstojeći album. Još je nisam snimio, ali planiram da to učinim. Izvodio sam kavere i autorske pesme. Svaki aplauz prija, ali ovi u gimnaziji su posebno dragi- ističe on.

Foto: Privatna arhiva

Opremio je svoj studio i u njemu postepeno nastaje solo album.

-Neće biti potpuno solo, jer će poslednja pesma uključivati mnogo gostiju. Neću dalje da otkrivam. Za sada imam dve pesme. Još nisam siguran kako ću nazvati album, ali imam gotovu koncepciju i jasnu ideju koliko pesama želim da bude na njemu- navodi.

U sobu je uneo pojačala koja je, kako kaže, dobio sticajem srećnih okolnosti, stalke, mikrofone i audio- interfejs.

-Imam svoja pojačala, šest gitara i svu neophodnu opremu. Sve je spremno da ostvarim svoj san- naglašava.

Po završetku Šabačke gimnazije planira da upiše elektroniku, ali će muzika i u budućnosti ostati deo njegovog života.

-Muzikom ću se baviti ceo život. Ako ne gitarom, onda pevanjem ili obrnuto. Neopisiv je osećaj kad ustanem ujutru i prvo što vidim je veliko pojačalo. To ni sa čim ne može da se meri- zaključuje Viktor.