RAZGOVOR SA JEROMONAHOM PETROM HILANDARCEM
POZVANI NA LjUBAV
O obnovi manastira i srpskog roda, izazovima vremena u kom živimo, odgovornosti, monaškom prizivu
U miru manastirskog ambijenta, razgovarali smo sa jeromonahom Petrom (Čarkićem) Hilandarcem, koji je imao zanimljiv put od Romanije, gde su mu koreni, preko uspešnog ekonomiste koji je proputovao skoro čitav svet, do Hilandara. Poslednjih godina živi u Šabačkoj eparhiji.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Dobriću Pocerskom, postala je manastir pre dve godine, na Vaš predlog a po blagoslovu Vladike Lavrentija. Kako napreduje obnova ove Svetinje?
- Jedno zamrlo mesto, oživelo je duhovno, a polako, „što kaže narod ““ kulu gradim, a kamena nemam“, i fizički. Nedeljom i praznicima je puna crkva, što je mnogo bolje i lepše od kula, koje su se izgradile svuda, ali su crkve i manastiri prazni. Šta se dešava sa našim narodom, ne znam... Zapravo, padom svih vrednosti, što je donela ekonomska kriza, pala je i duhovna vrednost u svima nama. Pojavio se strah, da li će biti hleba ili neće...
Gde Vi vidite izlaz, obnovu srpskog naroda?
- Kada bi se pomirili sa našim Svetim Savom, obnova bi bila moguća istog trena, srpski narod bi ponovo postao nemanjićski narod, ali, nama je to, izgleda, teško.
A ko bi, po Vašem mišljenju, trebalo to da iznese?
- Najviše crkva, ali, i obrazovni sistem. Veronauka živi, ali, mislim da to nije ono što bi trebalo da bude, jer predmet koji se ne ocenjuje, svako može da potcenjuje. Ne može duhovnost biti usputna, po sopstvenom izboru, nego je konstanta, kao i kultura i tradicija, i sve ostalo što je naše, lepo, što nas je krasilo, a što zaboravljamo u ovom vremenu smutnom i smem da kažem, kataklizmičnom.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Dobriću Pocerskom, postala je manastir pre dve godine, na Vaš predlog a po blagoslovu Vladike Lavrentija. Kako napreduje obnova ove Svetinje?
- Jedno zamrlo mesto, oživelo je duhovno, a polako, „što kaže narod ““ kulu gradim, a kamena nemam“, i fizički. Nedeljom i praznicima je puna crkva, što je mnogo bolje i lepše od kula, koje su se izgradile svuda, ali su crkve i manastiri prazni. Šta se dešava sa našim narodom, ne znam... Zapravo, padom svih vrednosti, što je donela ekonomska kriza, pala je i duhovna vrednost u svima nama. Pojavio se strah, da li će biti hleba ili neće...
Gde Vi vidite izlaz, obnovu srpskog naroda?
- Kada bi se pomirili sa našim Svetim Savom, obnova bi bila moguća istog trena, srpski narod bi ponovo postao nemanjićski narod, ali, nama je to, izgleda, teško.
A ko bi, po Vašem mišljenju, trebalo to da iznese?
- Najviše crkva, ali, i obrazovni sistem. Veronauka živi, ali, mislim da to nije ono što bi trebalo da bude, jer predmet koji se ne ocenjuje, svako može da potcenjuje. Ne može duhovnost biti usputna, po sopstvenom izboru, nego je konstanta, kao i kultura i tradicija, i sve ostalo što je naše, lepo, što nas je krasilo, a što zaboravljamo u ovom vremenu smutnom i smem da kažem, kataklizmičnom.
Najnoviji broj
24. april 2025.
